Ukoliko ste bili na severu Kosova, jasno vam je da je bezbednost ugrožena, različiti su interesi, pritisci... Ukoliko odete do enklava tamo vidite zatvorenost, na činjenicama utemeljeno nepoverenje prema kosovskim institucijama
Nudeći prazan papir kao polazište u unutrašnjem dijalogu o rešavanju pitanja Kosova krajem 2017. godine, država pravi još jedan u nizu koraka koji sledi razgovore u Briselu koje su započeli prethodne vlade i njihovi predsednici. Sve vlade su, više ili manje, još od 2000. godine gledale na problem Kosova, pokušavale da otvore pojedina pitanja koja bi vodila ka normalizaciji stanja i povećanja prava Srba koji na Kosovu žive. Neretko su bili opstruisani. Setimo se samo Vojislava Koštunice, koji je na visokim tonovima i težoj retorici o Kosovu, kao i na opstrukciji rada Haškog tribunala, zasnivao svoje predizborne poruke, a setimo se i njegovog imenjaka koji je tada bio mnogo glasniji nego danas, pozivajući na otpor.
Teško je suditi o hrabrosti pojedinih predsednika države i predsednikâ Vlade, realnim okolnostima u kojima su pokušavali da plivaju od potrage i izručenja Ratka Mladića, Radovana Karadžića, ubistva gardista, pa sve do paljenja i proterivanja Srba sa Kosova 2004. godine i mitinga u Beogradu koji je kao odgovor na dešavanja na Kosovu ponudio malo zapaljive retorike i bezrazložno demoliranje grada.
Briselski sporazum i sve njegove delove takođe treba uzeti u obzir, uz poveća pitanja šta je postignuto pregovorima, zašto se sa sprovođenjem pojedinih dogovora kasni, zašto nema spremnosti na drugoj strani da se formira zajednica srpskih opština?
Tako danas dolazimo do unutrašnjeg dijaloga koji bi trebalo da za isti sto, doista ne u isto vreme, postavi različite segmente modernog društva. Verujem da postoji bojazan od oštrijih tonova i da se zato ovo stolovanje fragmentiralo, rasparčalo na unutrašnji dijalog sa profesorima, akademicima, crkvom i po svemu sudeći jedan termin za stolom rezervisali smo za civilno društvo.
Ovaj bezrazložni strah od dijaloga se mora prevazići, nema pitanja koje ne možemo otvoriti pred bilo kim od nabrojanih društvenih grupa, a siguran sam da je i sa druge strane raspoloženje isto. Strast je nešto što se mora ostaviti iza i ući hladne glave u dijalog.
Pitanja koja će se otvarati su zaista teška. Nasleđe devedesetih ostavlja nas neme pred onim što je činjeno, uloga vojske i policije tek je načeta procesima u Hagu i mora se nastaviti postupcima pred našim specijalnim sudom za ratne zločine. Poseban izazov je i sud koji se sa mnogo muke osniva na Kosovu, a koji će se prevashodno baviti zločinima OVK na Kosovu. Ujedno su sa obe strane dugi spiskovi nestalih, žrtava, raseljenih. Ove spiskove, naročito nastradalih tokom sukoba devedesetih na Kosovu, niko iz države nije se trudio da vodi, a da nije entuzijazma i posvećenosti Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić, danas bismo ulazili u unutrašnji dijalog sa ciframa koje bi ponovo bile predmet manipulacija. Ovako imamo zaista temeljno svedočenje. Kosovska knjiga pamćenja koju su izdali u Fondu je verodostojan dokument žrtava sukoba. To je bio posao za državu, ali nije bilo želje da se time temeljnije bavi, teritorija je često bila bitnija.
Gde je istina?
Ona odavno ne stanuje na Balkanu, povremeno dođe u posetu, kao rođak tokom novogodišnjih i uskršnjih praznika, krije se u knjigama i podacima, a njih je malo i sa njima se manipuliše.
Konkretna rešenja, na temeljima tih podataka ćemo nuditi i za stolom za kojim će se održavati unutrašnji dijalog. Ne možete zatvarati oči pred zločinima, teško je svima nama da o tome govorimo.
Ono što ostaje jeste da se jasnije prikaže šta je cilj dijaloga, kao i šta je garancija da će se svi stavovi uzeti u obzir, da će se stav države prilagođavati obrazloženim predlozima za promenu politike. Složili smo se da je postojeće stanje neodrživo, da nema mnogo garancija bezbednosti Srba na Kosovu. Nedavno smo sa Oliverom Ivanovićem i njegovom porodicom razgovarali u Mitrovici o bezbednosti i perspektivama, i iznenađuje njegov optimizam i pored stanja koje je opisao.
Intimno mišljenje o priznanju Kosova zaista ne želim da stavim na papir, ne u strahu od optužbi za izdaju, to je već odavno učinjeno, već zato što stavovi o budućoj poziciji Srbije, najpre u razgovorima u Briselu, a potom i pred Ujedinjenim nacijama, moraju biti usaglašeni i pravno utemeljeni.
Hrabrosti imamo, postoji ona u civilnom društvu, to smo pokazali i kada smo prvi put nakon 1999. išli na Kosovo, kada su Borka Pavićević i drugi bili napadnuti od strane manipulisanih, a i nedavno prilikom posete Severnoj Mitrovici, na okruglom stolu govorili smo sa predstavnicima kosovskih institucija, bivšom pregovaračicom Editom Tahiri. Sve je proteklo u atmosferi dijaloga. Nažalost, nakon ovog dijaloga na Borka Stefanovića bačen je kamen, najverovatnije iz suprotnog političkog tabora.
Ono što možemo ponuditi kao JUKOM, kao organizacija za zaštitu ljudskih prava koja je već dvadeset godine aktivna u zaštiti ljudskih prava, u prvom redu je jasan stav o potrebi zaštite ljudskih prava svih koji žive na Kosovu. Ukoliko ste bili na severu Kosova, jasno vam je da je bezbednost ugrožena, različiti su interesi, pritisci… Ukoliko odete do enklava u kojima žive Srbi širom Kosova, tamo vidite zatvorenost, na činjenicama utemeljeno nepoverenje prema kosovskim institucijama.
Izradili smo početkom 2002. analizu Kosovo decentralizacija, u potpuno drugačijim međunarodnim okolnostima, mnogo pre nemira na Kosovu i proglašenja nezavisnosti, uz Elizabet Naukler, izuzetnu pravnicu i nekadašnju upraviteljku Olandskih ostrva kao uspešnog rešenja sa severa Evrope. Delovi te analize i danas mogu biti aktuelni i dati usmerenje u pregovorima.
Vratili bismo na sto i temu Evroregiona, koja je jedno vreme egzistirala kao mogućnost za prevazilaženje sukoba na Balkanu.
Topla mora su sintagma koju često čujemo kada govorimo o aspiracijama Rusije devetnaestog i dvadesetog veka i tu je samo da ne završim tekst bez pominjanja Rusije, značajne figure za ovim šahovskim stolom.
Kada je 1932. godine moj deda po majci Paja Slavnić iz Sente, sa dvadeset četiri godine krenuo na put svojim kolima do Herceg Novog i Dubrovnika, dokumentujući svako mesto kroz koje je prolazio, jedno od onih koja je stavio u album sa fotografijama bila je i Peć.
Postavite pitanje da li bi danas, nakon nešto manje od devedeset godina, kolima neki dvadesetogodišnjak krenuo kolima put Crne Gore i Hrvatske preko Peći?
Zapitajte se gde smo pogrešili i da li ćemo ponovo pogrešiti, ukoliko se unutrašnji dijalog pretvori u svoju suprotnost i ukoliko se ne omogući puno poštovanje ljudskih prava svih na Kosovu, gde je danas sloboda kretanja, bezbednost…
Kosovski čvor, kako ga često nazivaju, a neretko pominjući i Gordijev čvor, ostaje na stolu, i to ne samo na stolu za kojim se vodi unutrašnji dijalog već je taj čvor na mnogim dvorovima i kabinetima širom Evrope, od Madrida, preko Brisela, Berlina, Pariza. Čvor ili barem njegova senka vidi se i u regionu, od Bosne, preko Hrvatske, Albanije, do Makedonije. Da li sa ovim čvorom predsednik koji stoji iza poziva na dijalog želi da plaši gospodu po pomenutim dvorovima ili će zaista imati hrabrosti da ponudi rešenja koja će omogućiti slobodu kretanja i otopljavanje odnosa dva naroda koji dele isti, izuzetno mali balkanski prostor, ostaje da se vidi.
P.S. U ovom trenutku mi je prijateljica sa kojom smo se nedavno videli u Mitrovici i sedeli sa Oliverom javila da je Oliver Ivanović ubijen. U pola nezavršenog teksta, sve što sam pisao pre može da se obriše.
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
