Đavo iz kineske laboratorije

„Pijem Slimline već 20 dana i smršala sam 5 kg, osećam se odlično, smanjen apetit, unosim mnogo više vode i zdravije se hranim što je lakše mnogo kad nemaš apetit…“

„Moj suprug je smršao od jedne kutije 17 kg (36 tableta), on je smršao za tih 36 dana 13,5 kg ali je nastavio da mršavi i po prestanku pijenja tableta, a ja sam imala višak od porođaja 7 kg (tada sam imala bebicu od 7 meseci, bebu sam dojila do 6. meseca, stalo mi je mleko i krenuo ciklus, ali kg ostali) ja sam uspela da skinem svih 7 kg.“

„Treći put koristim Slim Line Soft Gel tablete, treći i veoma uspešan put! Vidi, lutko, samo ih ti lepo poruči i počni da vraćaš sebi svoje telo, ponovni osećaj zadovoljstva sobom i uživaj u svom detetu i vremenu provedenom sa njim… Svaki put sam skinula po 10 kg za mesec i 20 dana! Osećaj je nemeriv! Poslednji put, sada posle drugog porođaja, posle 8 meseci dojenja, dogurala sam do 90 kg, sa 38 godina, ali nisam očajavala, jer sam bila sigurna u oprobanu taktiku.“

Ovo su samo neka od svedočenja koja se mogu naći na internet forumima, a odnose se na iskustva žena koje su pile Slim Line kapsule za mršavljenje. Preparat je navodno 100 odsto prirodan, a prema onome što piše na kutiji, sadrži isključivo egzotične biljke: Jovove suze, klice bambusa, lotosov cvet i slično… Ono što žene koje su gutale ove kapsule nisu znale jeste da težinu gube isključivo zato što u organizam unose antidepresiv fluoksetin. Na našem tržištu on se prodaje pod nazivima flunisan i flunirin, a globalno je poznat kao prozak (komercijalno ime pod kojim je prvi put proizveden u SAD).

Fluoksetin u navodno prirodnim kapsulama za mršavljenje otkrili su stručnjaci Laboratorije za instrumentalnu analizu Hemijskog fakulteta u Beogradu isključivo zahvaljujući ličnoj inicijativi. Naime, jedna od zaposlenih na fakultetu čula je da njena prijateljica pije ovaj preparat, sastav joj se učinio sumnjivim, pa je kupila kutiju i donela je u laboratoriju na analizu. Postupak raskrinkavanja čudesne zelene kapsule potrajao je gotovo dva meseca, jer naučnici nisu znali šta tačno traže. Kada su konačno došli do fluoksetina, poslali su kapsule u Zavod za javno zdravlje Beograd, gde su njihovi nalazi potvrđeni. Kako je ceo postupak izgledao, za „Vreme“ objašnjava docent Ljubodrag Vujisić sa Hemijskog fakulteta.

„Kako doći do toga šta se zaista nalazi u dijetetskim proizvodima jeste pitanje svih pitanja, ne samo na našem nego i na svetskim tržištima. Dva su načina kako pronaći supstancu koju neko želi da zloupotrebi. Jedan je da poznatu supstancu sa nekim farmakološkim dejstvom stavite u proizvod, ali tu supstancu ne deklarišete. Drugi je da stavite nove supstance, kao što su dizajnerske droge. To su malo modifikovane supstance koje se koriste kako bi se izbegle ciljane analize. Tako, na primer, možete prevariti metode za utvrđivanje korišćenja dopinga.“

Vujisić objašnjava da postojeće metode ne detektuju novu supstancu, iako ona ima slično, možda čak i jače, a najčešće potpuno neispitano dejstvo. Put ka tržištu je jednostavan, naročito ovde, jer se ovakve supstance ne deklarišu kao lekovi, nego kao dijetetski suplementi i dodaci ishrani. Prema pravilnicima koji važe u Srbiji, suplementi se proveravaju samo na bakteriološku ispravnost i prisustvo teških metala. Dakle, ako nema bakterija i teških metala, vi dobijate potvrdu da je proizvod bezbedan i on ide u slobodnu prodaju. Za sve ostalo, proizvođaču ili distributeru se prosto veruje na reč, odnosno polazi se od pretpostavke da je ono što piše na deklaraciji potpuno istinito.

Vujisić kaže da su naše laboratorije dobre i da detektuju različite supstance, međutim, najgori su slučajevi kada hemičari ne znaju šta traže, a sumnjaju da je reč o prevari. „Mi smo laboratorija koja ima akreditaciju i samim tim smo kompetentni jer smo akreditovani za uzorke nepoznatog porekla, što je naša uža specijalnost. Ali, ni mi ne možemo sve u svakom trenutku. Dakle, supstancu je najteže identifikovati, a kada se to jednom dogodi, institucije mogu da je uvedu u neki pravilnik, i da razviju metodu kojom se utvrđuje njeno prisustvo. Konkretno, posle ovog našeg otkrića, logično je očekivati da se slični proizvodi testiraju i na prisustvo fluoksetina“, kaže Vujisić.

Dalje, on objašnjava kako su došli do otkrića da se u Slim Line kapsulama za mršavljenje nalazi baš fluoksetin, odnosno popularni prozak: „Prvo treba izolovati supstance koje su prisutne. Ovde je bila reč o želastoj supstanci, jer je reč o gel kapsulama, i nekom uljastom materijalu koji smo mi hemijski razdvajali. Iz uljastog dela smo odvojili vodeni, pa smo iz tog vodenog dela uspeli da nuklearno magnetnom rezonancijom dođemo do molekularne strukture sastojka. Upoređivanjem sa literaturom i bazama podataka utvrdili smo da je reč o prozaku, jer je, na našu sreću, to veoma poznata supstanca. Onda smo došli do standardne supstance, uporedili podatke i to se složilo. Kad dođete do ovakvih podataka, prosto ne možete da ih prećutite, pa je prvo što smo uradili bilo da uputimo molbu Zavodu za javno zdravlje Beograd, da pitamo šta sad da radimo. Oni su vrlo ekspeditivno odgovorili, preuzeli uzorke i analizom potvrdili naše nalaze.“

KLASIČNA ONLAJN PREVARA: Slim Line kapsule, za koje je sada zvanično potvrđeno da su sve samo ne 100 posto prirodne, uvoze se iz Kine. U Srbiju ga uvozi preduzeće Slim Line, zajedno sa još gomilom dijetetskih suplemenata, praškova, napitaka i kozmetičkih proizvoda. Prema podacima Agencije za privredne registre, sedište ove kompanije se nalazi u Beogradu, u Ulici Branka Krsmanovića, i registrovano je za trgovinu na malo posredstvom pošte ili interneta. U prevodu, Slim Line proizvodi se mogu nabaviti isključivo porudžbinom i isporukom na kućnu adresu. Međutim, ako Slim Line samo trguje ovim kapsulama, pitanje je ko ih pravi, a odgovor je udaljen dva klika kompjuterskim mišem. Kina je obećana zemlja kada je onlajn trgovina u pitanju. Jednostavna pretraga najpoznatijih kineskih sajtova za trgovinu, kao što su Aliekspres i Alibaba, izbacuje stotine hiljada sredstava za mršavljenje. Cene se kreću u rasponu od jednog centa do tridesetak dolara po kutiji ili kilogramu (!), ali treba obratiti pažnju na uslove kupovine. Iz njih se vidi da je minimalna moguća porudžbina najčešće 300.000 tableta ili dva kilograma proizvoda, pa je jasno da su namenjeni trgovini na veliko.

Tu stižemo do višestruke pljačke. Prvo, neko kupi kutiju kapsula sumnjivog sadržaja, plati je, recimo dva dolara, a onda je u Srbiji preprodaje za više od 5000 dinara. Drugo, ista supstanca, samo registrovana kao lek protiv depresije i drugih mentalnih poremećaja, koja je prošla komplikovane i rigorozne kontrole, u apotekama košta između 250 i 300 dinara. Najvažnije od svega jeste da istu tu supstancu, koju mahom žene naivno naručuju i basnoslovno plaćaju, nijedan apotekar ne sme da izda bez recepta ili, za one koji se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama, bez izveštaja lekara. Pritom, svaka kupovina antidepresiva se registruje, to jest apotekar beleži vrstu i datum izdavanja leka, ime pacijenta i lekara koji je lek prepisao. Da bi se sprečile moguće zloupotrebe, datum kupovine se upisuje i na poleđinu lekarskog izveštaja, kako bi prilikom sledeće kupovine apotekar imao uvid u to da je pacijent lek poslednji put kupio u razumnom roku (najčešće 30 dana, jer se antidepresivi uglavnom pakuju u kutije od 30 tableta).

ŠTA JE PROZAK: Većina žena koje su na internet forumima pisale o svom iskustvu sa Slim Line kapsulama nije koristila ovaj proizvod duže od mesec dana u kontinuitetu. One koje su nastavile da ga koriste duže ili ga naručile ponovo nakon pauze, prijavljuju zastoj u gubljenju kilaže. Neke sumnjaju da je proizvođač promenio sastav kapsula, pa zato više nisu efikasne. Pravi uzrok je, međutim, sasvim druge prirode: kod većine onih koji ga uzimaju, fluoksetin u prvo vreme zaista uzrokuje gubitak apetita i blagi osećaj euforije, koji ove žene pogrešno tumače kao priliv energije. Međutim, posle duže primene događa se suprotno: apetit raste, telesna masa se povećava ili težina stagnira. Generalno, kada je reč o antidepresivima i telesnoj težini, sve je lutrija. Od istog leka iz grupe SSRI (selective serotonin reuptake inhibitors), jedna osoba zaista može da smrša, druga da se ugoji, a treća da ne doživi nikakvu promenu.

Fluoksetin, odnosno prozak, proizvod je sedamnaest godina dugog istraživanja američke farmaceutske kuće Eli Lili. Istraživanja na ovoj supstanci otpočela su 1970, a 1977. je Eli Lili predao aplikaciju Američkoj administraciji za hranu i lekove (FDA). Međutim, SAD nisu prva zemlja u kojoj se prozak pojavio na tržištu lekova, već je to Belgija koja je distribuciju ovog antidepresiva odobrila 1986. Tek godinu dana kasnije, prozak je postao dostupan Amerikancima. Pojava prozaka u istoriji farmacije predstavljala je revoluciju, jer je reč o prvom leku iz grupe SSRI antidepresiva. Pre njega, korišćeni su takozvani triciklični i tetraciklični antidepresivi koji su izazivali ceo spektar neželjenih dejstava ili onih potpuno suprotnih očekivanima.

Prozak, kao i drugi lekovi iz SSRI spektra, koristi se za lečenje teških depresivnih epizoda i niza poremećaja kao što su panični, opsesivno-kompulzivni, te bulimija i anoreksija kao poremećaji ishrane. To što su SSRI depresivi bezbedniji od ranijih generacija ovih lekova nipošto ne znači da su sasvim bezbedni. Naprotiv, ko god je imao priliku da makar otvori uputstvo za upotrebu nekog od SSRI antidepresiva, zna da je ono dugačko gotovo metar i po, a da je najduži deo onaj posvećen mogućim neželjenim dejstvima i posledicama po zdravlje. Žene koje su pile Slim Line da bi smršale, gotovo po pravilu prijavljuju suvoću usta, ali i to tumače kao pozitivan efekat koji ih, navodno, tera da uzimaju više tečnosti. Reč je, međutim, o najčešćem, doduše prolaznom neželjenom dejstvu prozaka. S obzirom na to da među česte neželjene efekte spadaju mučnina, vrtoglavica i ošamućenost, nije nemoguće da su korisnice Slim Line kapsula iskusile i ove simptome, ali ih nisu povezale sa proizvodom.

Dok tipična medicinska tableta fluoksetina sadrži 20 miligrama ove supstance, u Slim Line kapsulama ih ima dvostruko manje. Ljubodrag Vujisić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da je utvrđena doza između devet i deset miligrama, a da na kutiji kao preporučena doza stoji jedna kapsula dnevno. To, međutim, ne abolira nikoga jer je sasvim razumno pretpostaviti da su korisnici, uvereni da gutaju čisto biljni preparat, uzimali daleko više od preporučene doze. U prilog ovoj teoriji idu i svedočenja u kojima mahom žene tvrde da su za mesec dana izgubile čak i po deset kilograma.

TEŠKE POSLEDICE I APSTINENTSKA KRIZA: Psihijatri sa kojima se „Vreme“ konsultovalo u vezi sa ovom temom uglavnom su saglasni da osobe koje ne pate od poremećaja raspoloženja ne bi trebalo da uzimaju antidepresive. Opasnosti koje vrebaju od ovih lekova su brojne. Jedna od retkih, ali najtežih, jeste mogućnost da zdrava osoba zbog zloupotrebe ovih lekova postane anksiozna, a anksioznost je uvod u depresiju. Takođe, nije isključena ni mogućnost pojave suicidnih misli. Osim toga, sva neželjena dejstva koja su do sada utvrđena jednako mogu da pogode i zdrave osobe.

Od unutrašnjih organa, u najvećoj opasnosti je jetra. Štaviše, američki naučni mesečnik „Digestivne bolesti i nauka“ u jednom od brojeva iz 2012. godine donosi članak u kom se kaže da pet odsto svih oštećenja jetre zabeleženih u SAD dolaze upravo kao posledica korišćenja antidepresiva. Među najčešćim izazivačima hemijskih oštećenja jetre pominju se prozak, zoloft i celeksa – sva tri su antidepresivi iz SSRI spektra i svi su dostupni u Srbiji. Deluju tako što naglo podižu nivo enzima jetre (transaminaza) i izazivaju ozbiljne poremećaje u funkciji ovog organa. I ovde imamo posla sa faktorom sreće: kod nekih pacijenata transaminaze ostaju na normalnom nivou i posle višegodišnje upotrebe lekova, dok kod nekih može da izazove nagli skok transaminaza jetre već na početku terapije, čak i u malim dozama. Od drugih jezivih neželjenih dejstava fluoksetina, odnosno prozaka treba izdvojiti i oštećenje bubrega, moguće epileptične napade, osipe, alergije, psihomotorni nemir (podrhtavanje ili nevoljno trzanje), frakture kostiju kod pacijenata starijih od 50 godina, maniju i poremećaje srčanog ritma. Kod dijabetičara, tokom primene fluoksetina može da dođe do hipoglikemije, a u slučaju naglog prestanka terapije – do hiperglikemije.

Nagli prestanak uzimanja antidepresiva je rodno mesto brojnih novih problema. Kada se prepisuju za lečenje poremećaja raspoloženja i kada se uzimaju uz nadzor lekara, prestanak terapije teče postepeno. Lekar najčešće prvo propiše mesec dana uzimanja polovine dotadašnje doze, potom narednih mesec dana pacijent tu polovinu uzima svakog drugog dana, a onda se lek sasvim isključuje. U uputstvu za upotrebu fluoksetina koji je dostupan na našem tržištu, stoji da se u kliničkim studijama neželjena dejstva posle prekida terapije javljaju kod približno 60 odsto pacijenata, a 17 odsto ljudi imalo je teška neželjena dejstva. Najčešće prijavljivane reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji, poremećaji spavanja (uključujući nesanicu i košmare), astenija, uznemirenost ili anksioznost, mučnina ili povraćanje, tremor i glavobolja. Uopšteno, ovi simptomi su blagi do umereni, međutim kod nekih pacijenata mogu da budu teški. Obično se javljaju u toku prvih nekoliko dana nakon prestanka lečenja. Simptomi obično nestaju sami od sebe u toku dve nedelje, iako kod nekih pacijenata mogu trajati i po dva-tri meseca ili duže.

Sve ove posledice mogu snaći one koji uzimaju fluoksetin pod stalnim lekarskim nadzorom, što nije bio slučaj sa onima koji su pili Slim Line kapsule, jer nisu ni znali šta piju. Da li su i kakve posledice imali, ne možemo da znamo, osim anegdotalno, po onome što piše na internet forumima. Međutim, i tamo su mišljenja potpuno polarizovana, pa ili vlada potpuno oduševljenje ili oštro protivljenje bilo kakvim sredstvima za mršavljenje. Dodajmo i da oduševljenje treba uzeti sa zrnom soli jer uvek postoji mogućnost da je reč o skrivenoj reklami. Uz to, o Slim Line kapsulama intenzivno se raspravlja baš na dva najposećenija internet foruma: ana.rs i coolinarika.com, kojima su ciljna grupa najpre žene, koje su često očajne u želji da smršaju, pa posežu za sumnjivim rešenjima.

IGRANJE ŽIVOTIMA: Na fizički izgled i (stvarnu ili umišljenu) debljinu naročito su osetljive tinejdžerke. Tu već stižemo do dela u kom je reč o ozbiljnom igranju sa životima. U pubertetu, biohemija organizma i hormonalni nivoi sasvim su drugačiji nego u odraslom dobu. Nema tog antidepresiva na svetu u kom ne stoji posebno upozorenje koje se odnosi na decu i adolescente. Primena SSRI antidepresiva kod tinejdžera nosi sa sobom višestruko veći rizik od suicida nego kod odraslih. Domaće uputstvo za fluoksetin kaže: „U kliničkim ispitivanjima, suicidno ponašanje (pokušaj suicida i suicidalne misli) i hostilnost (predominantna agresija, opoziciono ponašanje i bes) su se javljali češće kod dece i adolescenata koji su bili lečeni antidepresivima nego kod onih koji su dobijali placebo. Fluoksetin treba primenjivati kod dece i adolescenata uzrasta od 8 do 18 godina jedino za lečenje umerenih do teških epizoda velike depresije, i ne sme da se primenjuje u drugim indikacijama. Ukoliko je, prema kliničkim potrebama, ipak doneta odluka o lečenju fluoksetinom, pacijent se mora pažljivo pratiti zbog moguće pojave suicidnih simptoma. Pored toga, dostupne su samo ograničene informacije koje se odnose na dugoročnu bezbednost primene fluoksetina kod dece i adolescenata, uključujući efekte na rast, polno sazrevanje, kognitivni, emocionalni i bihejvioralni razvoj.“

Dalje, pominje se devetnaestonedeljno kliničko ispitivanje u kom su kod dece i adolescenata lečenih fluoksetinom primećeni usporen rast i dobijanje na telesnoj masi, a nije isključena ni mogućnost odloženog puberteta: „U toku kliničkih ispitivanja na deci, manija i hipomanija su često bile prijavljivane. Zbog mogućnosti nastanka ovih stanja preporučuje se redovno praćenje. Treba obustaviti primenu fluoksetina kod svakog pacijenta koji uđe u maničnu fazu. Važno je da lekar koji propisuje lek pažljivo prodiskutuje o odnosu koristi i rizika lečenja sa detetom/mladom osobom i/ili njegovim roditeljima“, stoji u domaćem uputstvu za fluoksetin.

Suicidno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne misli) i hostilnost češće su bili primećeni u kliničkim ispitivanjima kod dece i adolescenata koji su bili lečeni antidepresivima u poređenju sa onima koji su dobijali placebo. Manične reakcije, uključujući maniju i hipomaniju, bile su takođe prijavljene (kod 2,6 odsto pacijenata lečenih fluoksetinom i nijedan u placebo-kontrolnoj grupi) i u većini slučajeva su bile razlog za prekid terapije. Ovi pacijenti nisu prethodno imali epizode hipomanije ili manije. U pedijatrijskoj kliničkoj praksi bilo je i izolovanih slučajeva neželjenih dejstava koja su potencijalno ukazivala na odlaganje polne zrelosti ili na seksualnu disfunkciju.

ŠTA SAD: Nakon što je prevara razotkrivena, distributer Slim Line klub je povukao Slim Line kapsule iz ponude. Svi ostali proizvodi su još uvek na raspolaganju potrošačima, a šta se u njima nalazi, još uvek nije poznato. Ljubodrag Vujisić kaže da Hemijski fakultet ne radi u okviru institucija koje su zadužene za kontrolu ovih i sličnih proizvoda, osim u izuzetnim situacijama, na zahtev MUP-a ili neke od drugih institucija. Ovo nije prva prevara otkrivena upravo na Hemijskom fakultetu (videti okvir „Uhvaćeni na delu“), ali prema Vujisićevim rečima, sada se javlja problem kako zastarelosti tako i istrošenosti opreme: „Instrumenti uz pomoć kojih smo ovo pronašli nabavljeni su 2007. godine, a vrlo su osetljivi. Zamislite neki od pametnih telefona koji ste kupili 2007, a koji intenzivno koristite. Naravno da on posle deset godina radi daleko lošije.“

Što se tiče dalje istrage, stvar je sada u rukama Zavoda za javno zdravlje i nadležnih inspekcija. Nakon što je Zavod za javno zdravlje potvrdio analize Hemijskog fakulteta, rezultati su prosleđeni distributerskoj firmi Slim Line, koja je odgovorila dopisom. U tom dokumentu piše da imaju dokumentaciju proizvođača i da je po toj specifikaciji jasno da ove kapsule ne bi smele da sadrže fluoksetin. „Pomenuta serija je momentalno povučena iz prodaje i već gotovo mesec dana je nema na našem tržištu“, navodi se u dopisu koji je potpisao direktor firme Slim Line Dragan Borišić: „Nakon poslednjeg uvoza, koji je prošao regularne kontrole nadležnih institucija, naknadno je utvrđeno da serija sadrži supstancu fluoksetin. Napominjemo da je reč o proizvodu koji je registrovan i upisan u bazu podataka Ministarstva zdravlja Srbije, te za svaki dosadašnji uvoz postoje uverenja o kvalitetu. Posedujemo, takođe, i potvrdu samog proizvođača da se u proizvodu ne nalazi gore navedena supstanca.“ Osim što su spornu seriju povukli sa tržišta, u Slim Lineu kažu i da su spremni da svu dokumentaciju o kapsulama za mršavljenje daju na uvid nadležnima.

Mogućnost da ni sam distributer nije znao šta se nalazi u proizvodu kojim trguje uvek postoji. To, međutim, ne menja činjenicu da je bog zna koliko ljudi dovedeno u zabludu i u opasnost, da su nesvesno uzimali supstancu koja se nipošto ne pije bez nadzora lekara i koja, najbitnije, uopšte nije namenjena za gubitak telesne mase. Takođe, ozbiljnu sumnju u časne namere distributera izaziva podatak da su kapsule prodavali po deset puta većoj ceni od nabavne. Dodatnu gorčinu izaziva i činjenica da na srpsko tržište možete da uvezete bilo šta, nazovete do dodatkom ishrani ili suplementom, postarate se da nema bakterije i teške metale, i eto vas u slobodnoj prodaji, a unutra može da bude i mišomor.