Petak, 28. jun, traju demonstracije u Beogradu. Ispred Palate Srbije okupljaju se protivnici iskopavanja litijuma, kao i pojedini predstavnici opozicije. Policija patrolira. Saobraćaj se pušta sporadično, a policajci ne dozvoljavaju građanima da pređu ulicu ka Palati Srbije; pešaci zato lutaju u potrazi za prelazom, kao u lavirintu. Za to vreme, Aleksandar Vučić je na srdačnom radnom doručku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Jedna građanka pokušava da stigne na posao. Hoće da pređe ulicu. Policajac joj prilazi i obara je na zemlju, oduzima joj stvari i telefon, i naposletku joj stavlja lisice. Ona, veoma uznemirena, viče kako je šetaju već sat od jednog do drugog pešačkog prelaza. Dok se raspravlja sa policajcem, koji je još jednom obara na zemlju, čuju se povici: “Ostavite ženu na miru, sram da vas bude”. Odvedena je u policijskom automobilu. Kasnije se oglasila rekavši kako će morati da plati kaznu za prekršaj koji smatra da nije napravila.
ČEGA SE VLAST PLAŠI
Ubrzo je reagovao Udruženi sindikat Srbije “Sloga” zatraživši hitnu reakciju nadležnih organa i transparentnu istragu tog incidenta. U njihovom saopštenju se kaže: “Ogorčeni smo i duboko potreseni ponašanjem policije koja je jutros oborila građanku na zemlju, oduzela joj stvari i mobilni telefon, te je privela uz burno reagovanje građana, dok se pozivala da je krenula na posao i da kasni”. Sindikat “Sloga” je ocenio da taj incident “jasno pokazuje bahatost i neprimerenu upotrebu sile”, dodavši i da je skandalozno to što policija, kako su mediji preneli, kobnog petka nije propuštala ni žene sa malom decom u kolicima.
“Postavlja se pitanje čega se to vlast plaši. Da li su radnici i bebe postali opasnost za državu i vlast koja očigledno više ne može da se kontroliše i vodi normalno bilo koju vrstu dijaloga bez bahatosti i bez upotrebe sile i sredstava prinude? Ovakvo ponašanje policije je nedopustivo i neprimereno, posebno u kontekstu radničkih prava”, navedeno je u saopštenju.
BATINANJE U ŠUMI
U poslednjih mesec dana, ovo je drugi slučaj bahatosti i nasilnog ponašanja organa reda u odnosu prema građanima. Meštanin Guče Radovan Đenadić tvrdi da je pretrpeo stravično fizičko i verbalno nasilje od dvojice policajaca iz Lučana. Zašto? Jer kod sebe nije imao ličnu kartu. Zbog ovakvog prekršaja, u normalnim okolnostima građani, na osnovu Zakona, moraju da plate kaznu od 5.000 dinara. Đenadić je, međutim, prošao mnogo gore. On kaže da su ga dva policajca odvezla u selo u Gornji Dubac gde su ga tukli i ponižavali. Svemu je prethodilo slavlje u kafiću, gde je sa prijateljima proslavljao rođenje ćerke. Kako nije imao ličnu kartu u trenutku legitimisanja policije, oni su ga odvezli u obližnju šumu u okolini Gornjeg Dubca, uz pretnju da ga ostavljaju na milost i nemilost medvedima.
“Zastajao sam od bolova i okretao se, a jedan od njih je repetirao pušku preteći da će mi pucati u noge jer mu je ministar to dozvolio”, objašnjava Đenadić. I dalje su ga vodili kroz šumu da bi zastali kraj neke obale.
“Potom je jedan od njih otkinuo granu i tukao me ne znam ni sam koliko. Možda 10 ili 15 minuta, ja sam pao i bukvalno sam bauljao i jeo zemlju”, izjavio je. Nakon toga su mu, dodaje, ruke opasali oko drveta i vezali ga lisicama. Đenadić kaže da su se uplašili kada je prošao neki auto, pa su ga potom vratili u stanicu.
Tamo su mu pisali prijavu zbog lične karte, a Đenadić tvrdi da su oni sami pravili zapisnik. MUP je najpre delimično demantovao Đenadićeve reči, a potom je ministar policije Ivica Dačić najavio disciplinski postupak za teške povrede službene dužnosti protiv dvojice policajaca iz Lučana.
PENDREK KOJI RUŠI SVE PRED SOBOM
Onomad, nedelju dana nakon decembarskih izbora, građani su protestovali ispred Skupštine Beograda zbog izborne krađe. Svoj bunt i građansku neposlušnost su platili skupo – udarcima, guranjem i obaranjem na zemlju. Još jednom je iz glavnog grada u svet poslata slika policijske brutalnosti.
U nekom trenutku meteža ispred Starog dvora, policajci su gurali štitovima i udarali pendrekom svakoga ko bi im se našao na putu. Nisi bili pošteđeni ni nemi posmatrači situacije; bilo je slučajeva u kojem su pripadnici MUP-a tukli i one koji su mirno ležali na zemlji i nisu pružali nikakav otpor.
Odmah nakon toga, reagovao je Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM. Pravnica YUCOM-a Katarina Golubović u razgovoru za “Vreme” objašnjava da je nasilje na ovim protestima zahtevalo reakciju institucija, jer je sloboda okupljanja zagarantovana sve dok je okupljanje mirno.
“Sila se primenjuje onoliko koliko je potrebno da se lice savlada ukoliko uopšte pruža otpor prilikom hapšenja. Ukoliko se ovaj standard ne poštuje, govorimo o prekomernoj upotrebi sile koja znači da su građani doživeli nezakonit napad na telesni integritet”, kaže Katarina Golubović. Određenim građanima je tada bila ugrožena i sloboda i bezbednost ličnosti, kao i pravo na pravično suđenje.
YUCOM je 29. decembra zatražio odgovor Zaštitnika građana, koji je od njih zahtevao dokaze.
“Neuobičajen postupak, neuobičajeno reagovanje Zaštitnika, od nas je zahtevalo neuobičajen odgovor: prvog januara poslali smo sav novinarski materijal naznačavajući u kojim sekundama na snimku postoji zabeleženo ponašanje koje predstavlja policijsku brutalnost. Institucija je potvrdila prijem dokumentacije i nakon toga odgovor nikada nije stigao.”
JULSKI PROTESTI
Osmog jula pre četiri godine, glas građana koji su protestovali zbog najave predsednika Vučića da će biti vraćen policijski čas, orio se ulicama nekoliko ovdašnjih gradova. Pripadnici reda su po Beogradu, Novom Sadu i Nišu bacali suzavac, “šakom i kapom” pendrečili, a napadnuti su bili i novinari koji su izveštavali uživo sa protesta.
Ovim spontanim građanskim demonstracijama prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori na kojima je vlast Aleksandra Vučić dobila gotovo dvotrećinsku većinu jer je opozicija bojkotovala izbore. Vlast je pre toga, najpre zbog održavanja izbora, popustila epidemijske mere, što je, kako se ispostavilo, bilo nesmotreno jer se broj umrlih i obolelih ubrzo ponovo popeo na veoma visok nivo.
Imajući u vidu da su protesti bili spontani i da su ih predvodili obični građani širom Srbije, izrazito nezadovoljni ovom “prevarom”, Vučićev režim reagovao je izuzetno brutalno. Posle nekoliko večeri intenzivnih sukoba na ulicama Beograda, broj ljudi koji je dolazio na protest se smanjio, a ubrzo je i sam protest okončan.
KAZNA KAO ZA UJED PSA
Ono što ipak najviše zabrinjava jeste činjenica da ni posle četiri godine od održavanja “julskih protesta”, ni u jednom od mnogobrojnih slučajeva policijskog zlostavljanja građana nije došlo do utvrđivanja individualne odgovornosti policijskih službenika.
Beogradski centar za ljudska prava je istakao da bi pasivnost javnih tužilaštava u ovim predmetima mogla da dovede do zastarevanja krivičnog gonjenje pojedinih policijskih službenika, te da su zamenici tužioca u nekoliko predmeta dali naredbe pisarnici da se drže u evidenciji “do pronalaska nepoznatih učinilaca, a najkasnije do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja”.
“Ukoliko su tužioci zadržali pasivan stav u predmetima – a sva je prilika da jesu s obzirom da oštećeni i njihovi punomoćnici do sada nisu obaveštavani o preduzimanju bilo kakvih radnji u tim predmetima – do zastarelosti krivičnog gonjenja će, shodno odredbama Krivičnog zakonika, doći i pre isteka roka za apsolutnu zastarelost”, upozorili su nedavno iz Centra.
Od svih slučajeva iživljavanja policijskih službenika nad građanima, samo je jedan dobio pravni epilog. Pravda, ipak, čak ni u tom jednom slučaju, izuzetku u moru ostalih (koji će verovatno biti zataškani), nije zadovoljena. Presudu u korist žrtve doneo je Apelacioni sud u Novom Sadu, a iznos novčane naknade koju je žrtva dobila na nivou je naknade za napad i ujed psa, ili na nivou iznosa novčane prekršajne kazne.
Nasilje je prisutno na svakom koraku, a posebno je opasno onda kada svoju moć zloupotrebljavaju oni koji bi trebalo da održavaju red u društvu. I za to ne snose nikakve posledice. Poruka koja se šalje i počiniocima i žrtvama je zastrašujuća, a posledice nepredvidive i nesagledive.