Divljaju cene, divlja i bojkot

Cene nezaustavljivo rastu, građani se žale. Otud i bojkot trgovinskih lanaca širom regiona. Na primer, jaja klase L, 10 komada, na akcijskoj ceni u DIS marketima platićete 149,99 dinara, u Matijevićevim (po redovnoj ceni) 189 dinara, a šampioni cene ove namirnice jesu RODA i IDEA marketi sa 239,99 dinara. Dakle, cene hrane, pa čak i osnovnih namirnica, drastično se razlikuju od marketa do marketa.

Udruženje potrošača Efektiva, koje je u Srbiji i pozvalo na bojkot marketa, na svom Instagram nalogu skreće pažnju i na određene akcijske cene. Na primer, u IDEA marketima akcijska cena pistaća od 75 grama iznosi 299,99 dinara, dok je redovna cena duplo veće količine, odnosno 150 grama, 300 dinara. Nije jasno kako. Ili, na primer, sardina u ulju u IDEA marketima košta 289,99, a ista ta sardina u malim radnjama košta 99,99 dinara. Primera je dosta. Ove nedelje Udruženje je pozvalo na bojkot Lidl marketa (od 10. marta do 16. marta) uz poruku: “U toku je borba za niže cene”.

Međutim, koliko je efikasna ovakva borba?

Ekonomista Dragovan Milićević za “Vreme” kaže da ovakve akcije više imaju psihološki nego stvarni ekonomski efekat jer traju jedan dan, ili nedelju dana, što na godišnjem nivou neće značajno uticati na potrošnju jer ona je ipak “endogena kategorija i zadovoljava se na različitim mestima, odnosno izvorima ponude”. On dodaje da prodajne cene ne zavise samo od velikih lanaca nego i od dobavljača i distributera.

NIŠTA NIJE CRNO–BELO

Ekonomista Vladimir Vučković podseća za “Vreme” da se cene formiraju u čitavom lancu, a ne samo u trgovinama. Zbog toga u čitavom lancu postoji prostor za preispitivanje – šta rade proizvođači, šta rade uvoznici, šta rade trgovci na veliko, pa onda na kraju i maloprodaja. “Priča nije crno-bela, nisu u pitanju samo ‘zli trgovci’, već u Srbiji imamo ozbiljan strukturni problem. U ekonomiji često upiremo prstom u jednog krivca, a zapravo je problem složeniji”, objašnjava Vučković. “Država”, kaže, “ne može i ne treba direktno da utiče na cene. Imali smo u prethodnih nekoliko godina populističke mere, kada se izabere jedna grupa proizvoda i ograniči njihov rast cena. Posle nije bilo analiza niti vidljivih efekata koji bi pokazali da se nešto time postiglo. Dakle, želimo da budemo i treba da budemo tržišna ekonomija, a država je tu da bi stvorila indirektne osnove i okvire, te da kao krajnji rezultat imamo normalnu dinamiku cena.”

podaci su preuzeti sa zvaničnih sajtova zavoda za statistiku srbije, hrvatske, crne gore i bosne i hercegovine

RAST CENA

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) inflacija je u januaru 2025. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila 4,6 odsto. Pojedinačno, hrana i bezalkoholna pića poskupeli su 4,1 odsto. Hleb i žitarice su skuplji za 3,8 odsto, ulja i masti za 11,2, voće 12,5, povrće 5,3 posto i tako dalje. Prosečna neto zarada u decembru iznosila je 108312 dinara, a medijalna neto zarada 79624 dinara.

Kada uporedimo inflaciju i zaradu, Vučković kaže da građani Srbije dobrim delom od svog dohotka mogu dominantno ili čak isključivo da kupuju stvari u trgovinama, odnosno marketima, te i ne razmišljaju o kupovini automobila, putovanjima više puta godišnje ili o luksuznijoj potrošnji. “Ako je to tako, praktično čitav lanac proizvođača i trgovaca to zna i ne oseća da ima konkurenciju. Dakle, ljudi moraju da kupuju bazične stvari u marketima, ma kolika da im je cena. A da imamo veću konkurenciju trgovinskih lanaca, da imamo razvijenu privredu i bolja primanja građana, njihov dohodak bi mogao da se preusmeri na nešto drugo”, ukazuje sagovornik “Vremena”.

HRVATSKA –EPIDEMIJA BOJKOTA

...

Prvi među bojkotašima trgovinskih lanaca bili su građani Hrvatske. Organizatori bojkota, potrošačka platforma “Halo, inspektore”, tvrde da je prvi bojkot prodavnica u Hrvatskoj bio uspešan i da su postignuta dva cilja: ujedinjenje i podizanje svesti potrošača, kao i smanjenje ukupne potrošnje. Od 19 posmatranih dana, pad potrošnje je zabeležen 16 dana. Najveći apsolutni pad vrednosti računa bio je u Zagrebu, ali i u Splitu, Osijeku, Rijeci, Zadru, Varaždinu, Puli, Karlovcu, Slavonskom Brodu, preneo je RTS. Međutim, da li je ovo bilo efikasno? Damir Novotny, profesor ekonomije na Univezitetu Algebra Bernays u Zagrebu, kaže za “Vreme” da je bojkot u početku imao uspeha jer je mobilisao potrošače, ali da je imao više politički nego ekonomski efekat. “Ako gledamo šta su bili ciljevi bojkota i da li je to uticalo na inflaciju, to nije ostvareno. Potrošnja je i dalje vrlo snažna u Hrvatskoj i rasla je iz meseca u mesec kao rezultat rasta plata”, ukazuje Novotny. Dalje objašnjava da je u Hrvatskoj prošle godine došlo do naglog rasta plata, naročito u javnom sektoru. “Recimo, prosečna plata u državnom sektoru je sada 2500 evra. To je strašno visoko. A da ne govorimo da ministri imaju 5000 evra plate. To je nešto što zapravo iskače iz produktivnosti javnog sektora. Produktivnost tog javnog sektora i državnih kompanija vrlo je niska. Ti ljudi su dobili novac, a vrlo dobro znaju da ga nisu zaradili.”

HRVATSKA –DOMINACIJA SIVE EKONOMIJE

...

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske (DZS) ukupna inflacija u februaru 2025, u odnosu na februar 2024. godine, iznosi 3,6 odsto, a cene hrane i bezalkoholnih pića više su za 4,9 odsto. U januaru 2025. godine, u odnosu na januar 2024. godine, ukupna inflacija iznosi 4,0 odsto, a cene hrane i bezalkoholnih pića više su za 5,1 odsto. Prosečna neto plata u decembru u Hrvatskoj iznosila je 1361 evra, a medijalna neto zarada 1156 evra, podaci su DZS.

Novotny ukazuje da Hrvatska ima dodatni problem sa statistikom, a u vezi sa zaradama, zato što preovladava siva ekonomija: “U jednoj studiji koju je naručio Evropski parlament a izradio Univerzitet u Linzu, pokazuje se da je kod nas siva ekonomija izrazito visoka. Oko 30 odsto BDP su, prema toj proceni, dohoci stvoreni na takav način, a da nisu obuhvaćeni statistikama.” On dodaje da postoji i deo društva koji nema tu “privilegiju” sudelovanja u sivoj ekonomiji. “Na oko 3,5 miliona stanovnika u Hrvatskoj imamo oko osam milijardi potrošnje u trgovinama na malo. U Sloveniji taj podatak na oko dva miliona stanovnika iznosi oko dve milijarde. Znači, Hrvatska ima trostruko veću potrošnju u maloprodaji nego Slovenija”, naglašava Novotny. Drugim rečima, kaže naš sagovornik, da sad svi potrošači u Hrvatskoj šest meseci ništa ne kupuju, što naravno nije moguće, inflacija ne bi bila zaustavljena jer svi čekaju te turiste koji su spremni da plate više.

HRVATSKA – KOPIRANJE REGIONA

...

I u Hrvatskoj je Vlada pokušala da ograniči cene određenih proizvoda, kao meru u borbi protiv inflacije. Novotny kaže da je to bilo bezuspešno. “Oni su ograničili cene nekih proizvoda, što je, da budemo iskreni, bila politička mera, kao da oni nešto rade protiv inflacije. Međutim, s druge strane su dolivali ulje na vatru inflacije time što su podizali plate u javnom sektoru.” Novotny zaključuje da od početka bojkot nije mogao imati uticaja na inflaciju. “To može biti neki socijalni bunt, kakve uvek vidimo i kakvih je bilo. Ali cene se ne formiraju prema osećajima i emocijama, nego prema ponudi i potražnji.”

BiH – ISTI POKUŠAJI, ISTI REZULTATI

...

Prema podacima Agencije za statistiku BiH inflacija je u januaru 2025. godine u odnosu na januar prošle godine iznosila 3,3 odsto, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića porasle za 6,3 odsto. Prosečna neto plata u decembru 2024. godine iznosila je oko 730 evra.

Epidemija bojkota proširila se i na BiH. S druge strane, u Federaciji BiH usvojen je Nacrt zakona o kontroli cena, te najavljen dogovor sa trgovcima i sindikatima o smanjivanju i zamrzavanju cena nekih artikala. U Republici Srpskoj pokrenute su rigorozne kontrole trgovačkih marži. Ekonomistkinja Svetlana Cenić za “Vreme” kaže da je zaključavanje cena u Federaciji usledilo nakon poskupljenja. Na spisku se, pored nekih namirnica, nalaze i kese za smeće, žice za sudove i tome slično, a od toga se ne živi. S druge strane, navodi ona, u Republici Srpskoj se išlo na ograničavanje marže, pa se to na kraju pretvorilo u ništa. “Sve u svemu ništa nisu uradili. Kratko i jasno, i njima je odgovarao bojkot, a u Federaciji posebno, jer je u Republici Srpskoj to bilo apsolutno ništa. Ideja podrške bila je da se skrene pažnja sa svih onih stvari koje Vlada nije uradila”, naglašava sagovornica “Vremena”. Na pitanje šta sve Vlada nije uradila, Cenić kaže da nije uradila ništa: “Kada biste pitali koliko je građana u apsolutnom ili u relativnom siromaštvu, nemaju pojma. Kakva je struktura cena uopšte? Na šta marža ide? Povećali su čak i cenu struje, odredili su minimalnu platu bez ikakvih predračuna. Sve u svemu nula.” Cenić dodaje da su cene u Republici Srpskoj nešto niže. “Kako je sad neradna nedelja u Federaciji, ljudi koji su u susedstvu sa opštinama Republike Srpske idu tamo nedeljom pa kupuju jer su shvatili da su cene niže”, ukazuje naša sagovornica i zaključuje da je zaključavanje cena samo eksperimentisanje i politička mera koja ništa neće doneti.

CRNA GORA – VARLJIVI PODACI, POSLEDICE JASNE

“U izboru između građana/malih preduzetnika s jedne, i velikih lanaca supermarketa s druge strane – nema dileme. Danas već vidimo prve znake da su se poruke koje smo danas svi zajedno poslali čule jasno i glasno! Vlada će nastaviti da podstiče konkurenciju kako bi smanjila cijene uz povećanje zarada”, poručio je krajem januara premijer Crne Gore Milojko Spajić, kada je organizovan bojkot trgovinskih lanaca. Prema podacima Uprave za statistiku MONSTAT, ukupna inflacija u januaru 2025. godine u odnosu na isti mesec prošle godine iznosila je 2,8 odsto, a cene hrane i bezalkoholnih više su za 0,9 odsto.

Goran Kapor, ekonomski novinar, za “Vreme” navodi da podaci Eurostata za protekle tri godine pokazuju da su cene u Crnoj Gori rasle po znatno većim stopama nego u većini članica EU i zemljama regiona. “Zbirna stopa inflacije za hranu za ovaj period iznosi 41 odsto, tako da je to znatno smanjilo kupovnu moć građana, naručito onih sa nižima zaradama i primanjima.” Prosečna neto zarada u decembru, prema podacima MONSTAT, iznosila je 1012 evra. Kapor ukazuje na to da je rast prosečne zarade varljiv statistički podatak jer i dalje čak 75 posto zaposlenih prima zaradu ispod prosečne, što znači da taj prosek od 1000 evra “pravi” mali broj onih sa visokim zaradama. Ni u Crnoj Gori, kaže Kapor, bojkot trgovina nije se pokazao naročito efikasnim, mada je bilo “nekih manjih promotivnih akcija snižavanja cena”.

CRNA GORA – “KRIVICA VLADE”

Kapor ukazuje na to da se nakon bojkota trgovački lanci većinom “prave mrtvi” i ne oglašavaju iz straha da se na njih ne usmeri gnev potrošača. “Izuzetak je bio samo vlasnik trgovačkog lanca marketa ‘Voli’ Dragan Bokan, koji je, nakon što je u anketi na društvenim mrežema prvi izabran za blokadu od sedam dana, učestvovao na tribini Ekonomskog fakulteta, gde je izneo podatke da njegova kompanija ima najniže marže i krivicu za rast cena usmerio na Vladu.” I u Crnoj Gori Vlada sprovodi akciju ograničenja cena, kojom je navodno smanjila marže. Međutim, navodi Kapor, ona nema uticaja na znatniji pad cena. “U Crnoj Gori nema zvanične minimalne potrošačke korpe. Postoji potrošačka korpa koju računa Centar za istraživanja Unije slobodnih sindikata i ona sada iznosi 1970 evra, odnosno duplo je veća od prosečne plate i četiri puta veća od prosečne penzije, tako da se za većinu građana ne može reći da postoji rast standarda. Zapravo, većini građana ta primanja dovoljna su tek za puko preživljavanje”, zaključuje naš sagovornik.

SRBIJA – NEOPHODNA SVEOBUHVATNA ANALIZA

Vladimir Vučković zaključuje da bi voleo, ma koliko to udžbenički zvučalo, da neka kompetentna komisija – naša komisija za zaštitu konkurencije, neko međuresorno telo ili grupa stručnjaka – ozbiljno analizira ovaj problem, posle čega bismo dobili konkretnije odgovore. “Ovako ćemo trajno napadati trgovce, da su jedino oni krivi. Delom sigurno i jesu, ali nisu jedino oni. Bez empirijskih rezultata tapkamo u mraku. Upravo bi država mogla da pokrene takvo istraživanje.”