Regionalni komitet za Evropu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ove godine će svoje redovno septembarsko zasedanje održati u Beogradu. To znači da u prestonicu dolaze delegacije iz 53 evropske zemlje predvođene ministrima zdravlja zemalja članica, kao i specijalni gosti, na primer, generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, ali i francuska pevačica Silvi Vartan
Prvi put u svojih 60 godina postojanja Svetska zdravstvena organizacija zaseda u Srbiji. Redovna godišnja 57. konferencija Regionalnog komiteta za Evropu biće održana u Beogradu, od 17. do 20. septembra.
Događaj je dobio rang „državnog značaja“ zbog diplomatskog nivoa skupa, važnosti gostiju, zbog osećanja prestiža zemlje koja je izabrana za domaćina. Na konferenciji u zgradi bivše savezne skupštine učestvovaće 53 ministra zdravlja iz evropskih zemalja članica SZO-a, zajedno sa svojim delegacijama, i nekoliko stotina inostranih učesnika. Među uvaženim gostima biće i generalna direktorka SZO-a Margaret Čen iz Kine, zatim generalni direktor Komiteta za Evropu Mark Danzon iz Francuske, predstavnici Saveta Evrope. Obično, sastancima prisustvuju i nevladine organizacije, predstavnici Svetske banke, međunarodnih finansijskih udruženja, prisustvuju i drugi. Kao specijalni gost, na konferenciji će biti i Silvi Vartan, francuska pevačica bugarskog porekla, koja se angažovala na oslobađanju bugarskih medicinskih sestara iz libijskog zatvora.
OSNIVAČI: Gledano kroz istoriju, u državi Jugoslaviji nikada nije održan neki od sastanaka SZO-a, iako je ona bila jedna od zemalja osnivača ove organizacije 1948. godine. Takođe, dr Andrija Štampar, lekar iz Hrvatske, utemeljivač službe javnog zdravlja u predratnoj Jugoslaviji i međunarodni stručnjak za socijalnu medicinu (nažalost, zbog njegovih socijaldemokratskih ideja kralj Aleksandar I Karađorđević prisilno ga je penzionisao 1931. godine), izradio je ustav Svetske zdravstvene organizacije i predsedavao Prvoj svetskoj zdravstvenoj skupštini 1948. u Ženevi. Mnogo godina kasnije, posle skoro decenijskog isključenja Srbije iz svih međunarodnih organizacija, u novembru 2001. SR Jugoslavija ponovo je postala član UN-a i automatski njegovih specijalizovanih agencija, znači i Svetske zdravstvene organizacije.
Sedište SZO-a, od samog osnivanja, nalazi se u Ženevi i godišnja skupština održava se uvek u Ženevi i uvek u maju. Da bi se lakše bavila očuvanjem i unapređenjem zdravlja ljudi na celoj planeti, kako njena definicija nalaže, ova organizacija obuhvata šest regionalnih komiteta. Svake godine, već duže od 50 godina, ovi komiteti zasedaju od avgusta do oktobra u nekoj od zemalja članica. Tako, na primer, svake godine u avgustu zaseda komitet za Afriku (ove godine u Kongu), krajem avgusta za Jugoistočnu Aziju, pa je upravo završena konferencija u Butanu. Uskoro se regionalna zasedanja nastavljaju u Zapadnom Pacifiku, u Evropi u Srbiji, u Americi u Vašingtonu, i na kraju za oblast Istočnog Mediterana u Sudanu.
Sedište Evropskog regionalnog komiteta nalazi se u Kopenhagenu i godišnja konferencija održava se uvek u septembru. Utvrđeni red nalaže i to da se regionalni evropski sastanci održavaju jedne godine u svom sedištu, u Kopenhagenu, a druge godine u jednoj od zemalja članica. Tako će u Beogradu delegati odlučiti gde će biti sastanak 2009, možda u Moskvi ili Tbilisiju.
MISIJA: Misija regionalnih konferencija Svetske zdravstvene organizacije jeste u tome da se podrže zemlje članice u razvoju njihovih zdravstvenih politika, zdravstvenih sistema i javno zdravstvenih programa. Pažnja se naročito posvećuje značaju šireg koncepta javnog zdravlja, u kome odgovornost ne leži samo u zdravstvenom sistemu čiji je uticaj na zdravlje svega 15 odsto već u kome je odgovornost na celom društvu jer na zdravlje 85 odsto utiču ekonomski status, način ishrane, uopšte stil života ljudi.
Teme regionalnih konferencija bave se opštim, zajedničkim pitanjima za celu planetu, ali i posebnim regionalnim problemima. Na primer, na opštem nivou ovogodišnji regionalni sastanci bave se preventivom i sprečavanjem masovnih nezaraznih bolesti (u koje spadaju bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti), zatim bave se javnim zdravljem, kvalitetom vode i hrane. Međutim, na regionalnom nivou, dok su na tek završenoj konferenciji u Butanu razmatrani sprečavanje i prevencija tuberkuloze i malarije, na beogradskom, odnosno evropskom sastanku biće priče o smanjenju gojaznosti.
Glavne teme o kojima će evropski diplomatski kor zdravstva raspravljati u Beogradu odnose se na politiku radne snage u zdravstvu u evropskom regionu, na pripreme za Ministarsku konferenciju za smanjenje gojaznosti, na analizu postizanja Milenijumskih ciljeva u Evropi. Konkretno, Srbija će sa SZO-om potpisati novi dvogodišnji sporazum koji će predviđati, na primer, prevenciju masovnih i hroničnih nezaraznih bolesti, razvoj planiranja ljudskih resursa za zdravlje, razvoj zdravstvenog sistema usmeren na nejednakosti, stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, razvoj zdravstvenih informacionih sistema i uvođenje novih načina finansiranja. Diplomatski rečeno, radiće se na otklanjanju raznih opasnosti za zdravlje stanovnika.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
