Dik Marti

Osnovni podaci: Dik Marti rođen je 7. januara 1945. godine u Sorengu u Švajcarskoj.

U detinjstvu je bio gotovo slep i kaže da mu je iz tog teškog perioda ostala sklonost da se suočava sa izazovima. Progledao je zahvaljujući korektivnim vežbama, i to tek kad je pošao u školu.

Završio je pravni fakultet u Nojšatelu, a doktorirao u Frajburgu (Nemačka).

Već decenijama je posvećen borbi protiv organizovanog kriminala i zaštiti ljudskih prava.

U svojoj zemlji izabran je za političara godine 2006.

Marti se nije bavio samo politikom i pravom. Tokom 1996. godine bio je predsednik Turističkog udruženja Švajcarske, a i dalje je predsednik Izviđača i planinara Švajcarske.

Oženjen je, ima tri ćerke i četvoro unučadi.

Karijera: Po diplomiranju, od 1972. do 1975, radio je u Institutu „Maks Plank“ za spoljnu politiku i međunarodno krivično pravo u Frajburgu, Nemačka.

Radio je i na univerzitetu Nojšatel, Nemačka.

Godine 1975. imenovan je za državnog tužioca kantona Tičino i ugled je stekao u borbi protiv organizovanog kriminala. Otvorio je nekoliko krupnih afera. Najpoznatija je bila „Pica konekšn“, posle koje je tadašnja švajcarska ministarka pravde Elizabet Kop podnela ostavku zbog umešanosti njenog muža u pranje novca. Kao javni tužilac u kantonu Lugano Radio je 12 godina i jedno vreme je delio kancelariju sa Karlom del Ponte.

Dobitnik je više priznanja za borbu protiv kriminala, pa čak i od američkog Ministarstva za pravosuđe (Nagrada časti SAD 1987).

Politička karijera: Započeo je u Liberalno-radikalnoj partiji Švajcarske. Godine 1989. izabran je za člana izvršnog veća kantona Tičino gde je bio direktor odeljenja za finansije. Bio je član švajcarskog Saveta država (od 1995) i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 1998. godine, gde je istovremeno angažovan i u nekoliko komiteta i komisija, i drugi je zamenik predsedavajućeg Komiteta za politička pitanja.

Po čemu je poznat: Po izveštaju o američkim tajnim zatvorima u Evropi. Naime, Dik Marti je 2005. godine, posle intervencije u Avganistanu, imenovan da vodi istragu Saveta Evrope o tajnim zatvorima CIA u Evropi i da istraži kršenje evropskih standarda ljudskih prava. Prihvatio je izazov i u izveštaju juna 2006. predstavio je dokaze koji pokazuju da je 14 evropskih država zaista pomagalo u zloupotrebama i da su protivzakonito držale i mučile zatvorenike osumnjičene za terorizam.

Dik Marti je u tom izveštaju naglasio da Komitet Saveta Evrope za borbu protiv mučenja do podnošenja izveštaja nije dobio dozvolu NATO-a i međunarodnih vlasti na Kosovu da obiđe tamošnje zatvore. „S kojim onda to legitimnim pravom i sa kojom uverljivošću međunarodna zajednica drži lekcije Srbiji?“, pitao je tada Dik Marti.

Po čemu ga znaju u Srbiji: U izveštaju o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, koji je usvojio Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Dik Marti optužuje aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija kao šefa, a njegove bliske saradnike kao članove albanske kriminalne grupe koja je krijumčarila ljudske organe, oružje i drogu širom Evrope. Prema navodima iz izveštaja, Tači je kao komandant OVK od 1999. do 2000. godine naređivao, a u nekim slučajevima i nadgledao te zločine na Kosovu i na teritoriji Albanije. U tom izveštaju se tvrdi da je oko 500 Srba kidnapovanih na Kosovu prebačeno u Albaniju, gde su im, posle ubistva, vađeni organi.

Istraga zločina na Kosovu i Metohiji i u Albaniji pokrenuta je juna 2008. nakon knjige Karle del Ponte, u kojoj je istakla da je bila sprečena da istražuje zločine članova OVK koji su sada državnici Republike Kosovo.

Kako je radio: „Ispitao sam različite i obimne izveštaje sa osećanjem zaprepašćenja i moralne sramote. Dogodile su se uznemirujuće stvari, postoje ozbiljni dokazi koji ukazuju na to da su se dogodili zločini od kojih svako okreće glavu i koji do danas ostaju nekažnjeni“, reči su Dika Martija.