Ministar finansija
Osnovni podaci: Rođena je 6. maja 1958. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju. Diplomirala, magistrirala i doktorirala na beogradskom Ekonomskom fakultetu, na temu makroekonomskog modeliranja, gde je od 1999. godine predavač.
Glavne oblasti njenog naučnog istraživanja su makroekonomija, ekonometrijsko modeliranje, finansijsko programiranje, teorija dugoročnog ekonomskog rasta, inflacija, monetarna i fiskalna politika, siromaštvo (posebno siromaštvo dece) i socijalna politika (naročito programi zaštite porodica sa decom).
Autor je udžbenika, deset monografija, više od 50 studija i članaka.
Prvo radno mesto dobila je u Institutu za ekonomiku industrije. Odatle je, devedesetih godina, sa grupom ekonomista prešla u konsultantsku kuću Ces Mekon.
Bila je specijalni savetnik u Ministarstvu finansija i ekonomije od 2001. do 2002. godine. Tadašnji ministar Božidar Đelić postavio ju je za specijalnu savetnicu za pripremu i sprovođenje reformi fiskalnog sistema. Godinu dana kasnije, postala je i specijalni savetnik u Međunarodnom monetarnom fondu (2002–2004).
Od 1. septembra 2004. godine je viceguverner Narodne banke Srbije, kod guvernera Radovana Jelašića je bila zadužena za upravljanje i koordinaciju istraživanja i statistike, monetarne politike i platnog sistema.
Nema političkih ambicija i nikada nije bila član nijedne partije, ali Mirko Cvetković ju je ubedio da u julu 2008. prihvati mesto ministra finansija, pa je u vladu došla kao vanstranačka ličnost sa liste Demokratske stranke.
Udata je, majka dvoje dece, Sonje i Miloša.
Detinjstvo: Odrasla je u krugu dvojke, kao devojčica igrala se na Tašmajdanu. Rasla je kao jedinica u poznatoj porodici Ikonić. (Njen stric Branislav bio je predsednik Vlade Srbije od 1982. do 1986. godine). U školi je bila vukovac. Otac joj je bio pukovnik, a majka domaćica. Završila je i muzičku školu, svirala violinu i klavir, pisala pesme i priče i sanjala da bude dramaturg. Čak je i položila prijemni na Filmskoj akademiji na odseku za dramaturgiju, ali je roditeljskom odlukom upisala ekonomiju.
Kako je vide: „Stručnjak ogromnog znanja i velikog moralnog integriteta, prava osoba za mesto ministra finansija.“ Nakon izbora za ministra njeni prijatelji su bili u dilemi kako će se „ova suzdržana, gotovo stidljiva žena, nesklona javnom pojavljivanju, nositi sa isturenom funkcijom ministra finansija“.
Zameraju joj da je „plačljivica“ koja se sve češće na sednicama Vlade suzama brani od stalnih pritisaka i zahteva za isplate iz državne kase. Čak se u julu ove godine rasplakala pred novinarima.
Jelena Trivan, portparolka Demokratske stranke, političko je eksploatisanje njenog plakanja ocenila kao ružan način da se obezvredi rad ministarke. „Ovo je primitivan pokušaj da se njen rad dovede u pitanje.“
Na listi moćnih žena dnevnika „Blica“ ove godine je na 14. mestu (prošle je bila sedma), zato jer je uspela da sklopi budžet za 2010. godinu, napisan na 500 stranica i sa ukalkulisanih 107 milijardi dinara deficita.
Premijer protiv Diane: Odijum javnosti protiv nje kulminirao je kada iznela predlog o dodatnom porezu na prihode, kojim bi se oporezivale sve plate.
Kada je letos iznela taj predlog, doživela je opštu osudu u javnosti. Čak je doživela da je demantuje lično premijer.
Ne voli čistke: „Nisam sklona čistkama. Svi koji me bar malo poznaju, znaju da sam sasvim suprotne prirode.“ Objasnila je da za rad u Ministarstvu i ona snosi deo krivice. „Ko radi, taj i greši. Važno je da greške ne koštaju, da nisu namerne i da se mogu ispraviti.“
Stil rada: „Ne volim da menjam ljude, već način rada, kvalitet podataka, brzinu i kvalitet odluka, efikasnost fiskalne politike. Za vreme svetske krize potrebno je da zbijemo redove, da sarađujemo, jedni drugima pomognemo, a ne da se međusobno optužujemo. Odgovornost za bolju saradnju sa ostalim resorima u Vladi biće samo moja.“
Da li može te da preuzmete odgovornost za sprovođenje nepopularnih mera: „Mogu. Ne možete reći svom detetu da ne uči, a da bude dobar đak. Učenje nije lepo, ali daje dobre rezultate.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
