Desant na Šabac

Nešto pre 15 sati, tačnije u 14.45, tog tmurnog petka 12. aprila, otpočeo je desant na zgradu šabačkog Međuopštinskog istorijskog arhiva u organizaciji Srpske napredne stranke Šabac. Po onom starom dobrom principu „Ništa nas ne sme iznenaditi“, grupa gradskih odbornika, predvođena svojim šefom doktorom odbojke Aleksandrom Pajićem, ušla je u prostorije ove zgrade u kojoj se nalaze kancelarije gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, njegovog zamenika, predsednika Skupštine grada i članova Gradskog veća.

Grad Šabac nema svoju salu za sednice Skupštine grada, već se za sednice koriste sale Pedagoške i Poljoprivredne škole. Ipak, Šabac ima zgradu Gradske uprave u centralnoj gradskoj ulici, a gradski funkcioneri koriste deo prostorija u zgradi Arhiva, koji je republička institucija. Da za svaki slučaj ne bi bilo nekog neplaniranog iznenađenja ili eventualnog susreta sa nekim od viđenijih šabačkih gradskih otaca sa pomenutim Zelenovićem na čelu, jake naprednjačke snage su za faktor iznenađenja izabrale upad pred kraj radnog vremena. Jer, u svakoj istoriji Srba, a naročito ovoj novijoj, jako je teško nekoga naći na svom radnom mestu u petak pred kraj radnog vremena.

A ŠTA SAD: Uglavnom, bez ikakvog otpora, naprednjaci su uspeli da se smeste u hodnik ispred kancelarija. Tu ih je nekoliko žena ljubazno dočekalo uz pitanje šta žele. I to je bila prva zbunjujuća situacija u kojoj su se naprednjaci našli. Nisu znali da kažu šta žele, jer im nije rečeno šta treba da kažu da žele. Verovatno su očekivali veći otpor. Ćutali su i samo su poručili da oni ostaju tu do daljnjeg.

U međuvremenu su se pojavili neki od gradskih funkcionera i velikodušno im izneli iz kancelarija stolice kako bi seli, jer je bilo očigledno da su se umorili od usiljenog marša na zgradu Arhiva u Šapcu. Odmah su posluženi ićem i pićem, i onda su zaseli. Pitali su ih šta su im zahtevi, sa kim žele da razgovaraju, da uđu u kancelarije. Međutim, nikakav odgovor nisu dobili.

„Odbili su svaku vrstu razgovora. Njima je rečeno da treba da dođu tu i to je to. Malo su promašili zgradu, jer se zgrada Gradske uprave nalazi u Jevremovoj ulici, a ovo je zgrada Istorijskog arhiva u kojoj koristimo kancelarije“, kaže za „Vreme“ Božidar Katić, član Gradskog veća, koji je pokušao da razgovara sa šabačkim naprednjacima.

Prema njegovim rečima, vidno su bili razočarani stolicama koje se koriste u tim kancelarijama. Očekivali su verovatno fotelje, a dodatno su bili iznenađeni situacijom da u tim prostorijama nema ni televizora. Morali su da se naviknu na te nedostatke.

Šabački odbornici iz SNS-a su se, međutim, ubrzo opustili, počeli su i da se smeju, čak i da pričaju viceve. Znali su da im ne preti nikakva opasnost, kako od žena koje bi po ugledu na one iz Beograda pokušale da ih onesposobe u izvršavanju upada, tako i od policije koja nije pokazala ni najmanju nameru da dođe do Arhiva, proveri šta se događa i otkuda da se tu nalazi neko kome tu nije mesto. Policiju je, najpre, zvanično o ovoj situaciji obavestio direktor Istorijskog arhiva u Šapcu Davor Stanojević i to mejlom. Policija je odgovorila da je primila k znanju situaciju u Arhivu i rekla da neće dolaziti u zgradu, ali da će patrolirati oko zgrade, što je, kažu, i učinjeno.

Nezvanično smo, međutim, saznali da je i gradonačelnik Šapca razgovarao sa načelnikom Policijske uprave Šabac Zoranom Jevđovićem. Načelnik policije je rekao: „Stvarno, a kada?“ A onda je pitao šta rade. Kada je dobio odgovor da sede u hodniku, usledilo je još pitanje da li su nasilni. Pošto je dobio odgovor da nisu i da samo mirno sede, načelnik policije je mirno rekao: „E pa neka sede onda.“

Možda Jevđović još nije u tim trenucima smirio euforiju u kojoj se našao pošto se baš tog petka u prepodnevnim satima sreo sa ministrom unutrašnjih poslova dr Nebojšom Stefanovićem u novim prostorija Uprave u Šapcu koje su kao poklon dobili od Grada Šapca. Naravno da tom činu posete prostorijama nije prisustvovao nijedan službenik Gradske uprave, jer je poznata trpeljivost naprednjačkih funkcionera i ministara prema bilo kome iz Šapca, a naročito prema nosiocima funkcija, čak i kada nešto poklone. Da li bi Stefanović odbio da se vidi sa gradonačelnikom, na primer, Leskovca da je taj grad poklonio policiji zgradu? Sigurno bi.

Nebojša Zelenović – Bezumne odluke!

Povodom upada funkcionera i članova SNS-a u službene prostorije grada Šapca, predsednik ZZS-a i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović je izjavio da je Aleksandar Vučić nastavio da donosi bezumne odluke. „Mirni protesti građana u više od sto gradova naše zemlje su samoodbrana od bezakonja Vučićeve vlasti. Vulinov štrajk glađu zamenjen je sumanutom okupacijom institucija. Uzurpatori su zaposeli službene prostorije lokalnih samouprava u Šapcu, Paraćinu i na Starom gradu. Vučić se ponaša paranoično i bruka državu, kojoj je na čelu, pred svojim građanima i pred celim svetom. Kukavičluk je ovladao Vučićem. Tražimo slobodne izbore, da bismo vratili normalan život u Srbiju. Kukavičluk i besprizornost Vučićeve vlasti pobedićemo upornošću u mirnom otporu i istrajavanju na ispunjenju zahteva da Srbija slobodno glasa“, rekao je Zelenović.

SRBIJA U MALOM: Ali vratimo se ponovo u zgradu Arhiva gde su zaseli šabački naprednjaci. U jednom trenutku, progovorio je i komandant ovog desanta doktor odbojke Aleksandar Pajić. On je rekao da su došli u kancelarije gradskih otaca kako bi „odbranili dostojanstvo grada“.

„Sve ono što u poslednjim nedeljama i poslednjih meseci radi gradonačelnik Šapca je ispod svakog dostojanstva. Mi želimo da kažemo da grad Šabac treba da ima vlast koja će biti dostojna ovog grada i kažemo stop nasilju, vandalizmu i svim oblicima takvog ponašanja kakvo ispoljava Nebojša Zelenović, kao zvanični i trenutni gradonačelnik grada Šapca“, rekao je tom prilikom Pajić.

Tada je konačno saopštio i da će u prostorijama gradske uprave ostati do daljnjeg i pokazati da „ovaj grad treba da ima mnogo drugačiju vlast, odnosno treba da ima vlast koja neće razmišljati o nasilnom preuzimanju republičke vlasti, već će poštovati rezultate izbora“.

Zanimljiva je i ekipa koja se okupila u ime SNS-a u kancelarijama gradske uprave. To je bila prava Srbija u malom. Pored već pomenutog doktora odbojke koji je doskora obavljao i dužnost pomoćnika ministra za obrazovanje, a sada nekog specijalnog savetnika, bio je tu i pravi doktor – direktor bolnice, zatim direktor Elektrodistribucije u Šapcu, vlasnik privatnog pogrebnog preduzeća, čak i jedna nezvanična popadija. Svi su oni ostavili svoje poslove i stavili se na branik odbrane vlasti od nasilne opozicije.

TOP–LISTA NADREALISTA: Iako su bili nepozvani gosti, ne može da se kaže da su primljeni nedomaćinski. Domaćini su im ostavili otvorenu kuhinju koja je bila snabdevena kafom, čajevima, sokovima i kiselom vodom. Prema rečima gradskog većnika Katića, tokom dva dana boravka uspeli su da popiju sve piće u kuhinji koje je ekvivalentno jednomesečnoj potrošnji u mirnodopskim uslovima. Nije ostala čak ni kap kisele vode. Kada su odlučili da je prošlo dovoljno vremena za odbranu dostojanstva grada Šapca, uredno su oprali sve sudove koje su koristili tokom boravka u prostorijama koje koristi deo gradske uprave.

Sutradan, na dan velikog opozicionog protesta u Beogradu, okupilo se stotinjak naprednjaka ispred Arhiva, pred kojima su se pojavili neki od odbornika koji su proveli noć u zgradi. Nosili su transparente protiv nasilja i izborne krađe. Kao da su protestovali protiv samih sebe. Obratio im se doktor odbojke i na kraju im rekao da ako mu budu još potrebni, on će da ih pozove.

Tokom noći su im dolazili razni raznosači hrane, a oni su se između sebe smenjivali na dežurstvu i to u zgradi koja čuva vredne dokumente i koja je pod zaštitom države. Može im se. Potpuno je nejasno šta su ovim činom hteli da postignu, kakva je ideja. Pa, nekoliko dana ranije ti isti naprednjaci nisu dozvolili nekim drugim gradskim odbornicima da predaju zahtev gradonačelniku Beograda za smenu njegovog zamenika Gorana Vesića. Isprsio se pred njima tada čitav bataljon funkcionerki SNS-a ne bi li odbranili Vesića. Ali zato je sasvim legitimno da upadnu u prostorije i da tu zasednu dva dana i dve noći.

Istovremeno sa ovom akcijom odvijao se atak i na još dve opštine koje nisu pod kontrolom SNS-a. Radi se o beogradskoj opštini Stari grad i o Paraćinu. Dok su u prostorijama opštine Stari grad imali i edukativni program u vidu puštanja govora predsednika opštine Marka Bastaća, Sergeja Trifunovića i prikazivanja satiričnih političkih emisija, u opštini Paraćin zabeležena je sasvim druga slika. Predsednik opštine Saša Paunović je zaključao zgradu opštine i nije hteo da pusti ostatak SNS ekipe da uđe, ali i ekipu Hitne pomoći koja je htela da unese sendviče gladnim osvajačima.

Ono što je još zanimljivije, SNS je organizovao i upad u gradske i opštinske prostorije širom Srbije gde su na vlasti. Čuvali su ih, kako kažu, od nasilnika iz opozicije koji su hteli u subotu na silu da preuzmu vlast u Srbiji!? Za tumačenje ovakvog poteza vlasti, verovatno, nisu potrebni komentari bilo kojeg analitičara srpske društvene stvarnosti. Na društvenim mrežama danima je hit ona scena iz Top–liste nadrealista kada direktor započinje štrajk glađu protiv radnika. Izgleda da mi i dalje živimo tu Top–listu nadrealista koja se u istoriji već jednom dokazala kao više nego predvidiva humoreska života koji svi zajedno živimo.

Saša Paunović – Posluženi su

Gradonačelnik Paraćina Saša Paunović naveo je da su članovi SNS-a posluženi i da je sa njima pokušano da se razgovara u cilju razjašnjenja situacije „koja nije karakteristična i uobičajena u svakodnevnom radu opštinskih organa“.

„Mi nismo dobili odgovor zašto su se na ovaj način i u ovom broju oni našli ovde. Nismo dobili ništa što bi opravdalo njihov dolazak, ali uprkos tome naša reakcija je bila u domaćinskom, susretljivom duhu. Posluženi su“, naveo je Paunović.