Od novembra 2007. godine realizovano je više od 70 akcija u kojima je pomoć dobilo oko 27.000 ljudi. Početkom 2010. počeće izgradnja prve zadužbine Delta Holdinga u vrednosti od oko dva miliona evra. Objekat će biti poklonjen Beogradu, a koristiće ga deca sa invaliditetom na opštini Novi Beograd
Od samog osnivanja najveća domaća privatna kompanija, Delta Holding, integrisala je društveno odgovorno poslovanje u strategiju svog rada. Zbog efikasnijeg sprovođenja CSR akcija formirana su i dva fonda. Prvi, Delta Humanitarni fond, prošle nedelje je obeležio dve godine rada. Osnovan je da bi se što aktivnije i efikasnije doprinosilo rešavanju problema društvene zajednice i kreiranju zadužbinskih i legatskih projekata. Od novembra 2007. godine Delta Humanitarni fond je realizovao više od 70 akcija u kojima je pomoć dobilo oko 27.000 ljudi. Drugi, Fond za budućnost, specifičan je projekat koji se bavi stipendiranjem i motivisanjem dece bez roditeljskog staranja (u dobi od 14 do 18 godina) da profesionalno napreduju.
IVANA MIŠKOVIĆ-KARIĆ
„Potrebe našeg društva za humanitarnom pomoći su u uslovima tranzicije i svetske ekonomske krize veoma velike. Mi realizujemo veliki broj samoodrživih akcija u okviru kojih nastojimo da trajno rešimo probleme onih kojima pomažemo. Za dve godine, realizovali smo više akcija nego što je planirano. Finansijska vrednost donacija je velika, ali ukupna vrednost nije novčano merljiva. Tu pre svega mislim na projekat radne inkluzije osoba sa mentalno-intelektualnim invaliditetom koji ima niz pozitivnih rezultata. Podigli smo svest društva i zaposlenih u našoj kompaniji o mogućnostima osoba sa invaliditetom i dali pozitivan primer drugim kompanijama“, navodi u razgovoru za „Vreme“ Ivana Mišković-Karić, direktorka Delta Humanitarnog fonda.
PET GRUPA PROJEKATA: Delta Humanitarni fond finansira se isključivo od profita članica Delta Holdinga, tako da donatori nisu samo osnivači, preduzeća Delta Sport i Delta Maxi. „Delta Humanitarni fond integriše već postojeće CSR aktivnosti članica Delta Holdinga, a humanitarnu pomoć uvek realizuje u ime članice koja je obezbedila donaciju. Sve CSR aktivnosti realizuju se pod pokroviteljstvom i u koordinaciji sa Fondom. Učešće u humanitarnim projektima je dobrovoljan čin, pa zaposleni u skladu sa ličnom odgovornošću rado učestvuju u dobrotvornim akcijama“, objašnjava gospođa Mišković-Karić.
Ona napominje da je neposredno po osnivanju Fond sproveo sveobuhvatno istraživanje o stanju u ustanovama socijalne zaštite koje brinu o deci bez roditeljskog staranja i deci sa invaliditetom. „Istraživanja su pokazala nesrazmeru u kapacitetima ustanova i broju smeštene dece. Uz konsultacije sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem, odredili smo u kom pravcu treba usmeriti naše aktivnosti“, kaže direktorka Delta Humanitarnog fonda. Tokom rada iskristalisalo se pet grupa projekata. To je: „Delta treći roditelj“, u okviru koga se realizuje pomoć deci bez roditeljskog staranja i projekti za unapređenje kvaliteta života osoba sa invaliditetom. Zatim, projekti za školsku decu, CSR akcije unutar kompanije i nezavisni projekti. „Najviše smo usmereni ka projektima koji su samoodrživi. Dobar primer je saradnja sa Domom za decu ometenu u mentalnom razvoju u Sremčici. Štićenici doma u okviru radne terapije proizvode kartonske kutije koje mi otkupljujemo i koristimo za isporuku donacija Delta Humanitarnog fonda. Tako zarađen novac koristi se za unapređenje uslova života dece koja borave u tom domu“, ističe Ivana Mišković-Karić. Ona dodaje da u cilju uspešnije realizacije projekata Fond sarađuje sa svim relevantnim gradskim i republičkim institucijama. Značajna su i partnerstva sa nevladinim organizacijama. Među njima su Forum mladih sa invaliditetom, Kreativno edukativni centar za mentalno nedovoljno razvijene osobe, mnogi domovi za decu bez roditeljskog staranja i domovi i škole za decu sa invaliditetom.
PRVA DELTINA ZADUŽBINA: Kompanija Delta Holding odlučila je da sagradi i Beogradu pokloni objekat za dnevni boravak dece sa invaliditetom. U septembru je dobijena saglasnost gradonačelnika Dragana Đilasa, pa će izgradnja početi u prvoj polovini 2010. i trajaće oko godinu dana. „Na području Novog Beograda postoji samo jedan dnevni boravak za decu sa invaliditetom. Smešten je u prostorijama skloništa i nije adekvatan potrebama. Broj dece na ovoj opštini je veliki i zato smo odlučili da prvu zadužbinu podignemo na Bežanijskoj kosi. Vrednost projekta je oko dva miliona evra. Nakon izgradnje objekat će biti predat Gradu, a korisnici će biti deca sa invaliditetom“, ukazuje direktorka. Delta Holding je i pre osnivanja Fonda učestvovao u realizaciji niza projekata važnih za društvo. „Pomogli smo izgradnju hrama Svetog Save na Vračaru, obnovu zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, uređenje parkova i travnjaka u Beogradu, donirali izgradnju prve Sigurne ženske kuće i postavili Delta sat u centru grada. I ranije smo razmišljali o zadužbinarstvu, a proslava punoletstva Delta Holdinga pokazala se kao pravo vreme za ovakav poduhvat“, ističe Ivana Mišković-Karić.
Ona dodaje da svetska ekonomska kriza nije uticala na realizaciju CSR projekata. „Razlog za to je što naš fokus nije samo na materijalnim davanjima, već i na projektima koji utiču na podizanje svesti društva i samopouzdanja dece bez roditeljskog staranja i osoba sa invaliditetom. Takođe, poreska politika ne utiče na naš rad, ali uvođenje poreskih olakšica svakako bi uticalo da se više novca usmeri na donacije i realizacije projekata. Cilj nam je da realizujemo strateški važne i trajne projekte od istorijskog značaja. Ova zadužbina neće nam biti jedina i već imamo ideje za nove“, napominje direktorka Delta Humanitarnog fonda.
Regionalni CSR lideri
„Delta Holding je prva kompanija iz jugoistočne Evrope koja je postala član asocijacije CSR EUROPE. Tako je srpska kompanija u pitanjima društvene odgovornosti stala rame uz rame sa 75 multinacionalnih kompanija. „Preko CSR EUROPE smo u redovnom kontaktu sa vodećim svetskim kompanijama sa kojima razmenjujemo iskustva. Predstavnici Delta Holdinga i Delta Humanitarnog fonda redovno prisustvuju Samitu u organizaciji Ethical Corporation. Skup se organizuje dva puta godišnje kako bi se prezentovali najbolji primeri CSR prakse u svetu. Učestvujemo i na seminarima u našoj zemlji koji se tiču unapređenja CSR aktivnosti. Prilikom nedavne posete, Jogeš Čauhan, glavni savetnik za CSR u BBC-ju, visoko je ocenio naš rad. To je značajna potvrda da smo odabrali pravi put“, ističe direktorka. Na pitanje koliko se Delta Holding angažovao na propagiranju važnosti CSR poslovanja među drugim domaćim kompanijama Ivana Mišković-Karić odgovara: „Primetno je da se svest o važnosti društveno odgovornog poslovanja menja. Naša vizija je da Delta Humanitarni fond kroz svoj rad pruži primer, postane uzor i postavi nove standarde humanitarnog rada u okviru korporativne odgovornosti. Da je društveno odgovorno ponašanje opredeljenje u radu Delta Holdinga pokazuju brojni primeri iz naše poslovne prakse. Fabrika Yuhor godinama koristi filtere za prečišćavanje otpadnih voda, a u maloprodajne objekte Delta Maxi i Delta Sport uvedene su biorazgradive kese. Takođe, Delta Agrar proizvodi organsku hranu, dok Delta Auto prodaje i hibridne automobile. U skladu sa svetskim trendom, naše buduće CSR aktivnosti biće usmerene na očuvanje životne sredine.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Američki predsednik Donald Tramp, koji je obećavao da će okončati ratove svojih prethodnika, poslao je nosače aviona, razarače i bombardere preko sedam mora, koji su bacali bombe od 13.600 kila na iranske bunkere 90 metara ispod zemlje, uvukavši Ameriku u rat sa Iranom. Nakratko je ispunio ratni cilj Izraela – koji je dosad ubio 17 iranskih atomskih naučnika – pa brzo proglasio misiju okončanom i isposlovao primirje, dok su odjekivale poslednje salve, nadati se, kratkog rata
Hajde da razmotrimo najgori strah pobunjenih građana. Pa šta ako za Vidovdan bude manje ljudi nego 15. marta? Gde li su se denuli? Da nisu, ne daj bože, sad naprasno preumili i rešili da podržavaju Srpsku naprednu stranku i režim Aleksandra Vučića? Da im nije Ćacilend miliji i draži od studentskog skupa? Ne budimo smešni, naravno da to nije slučaj
Vidovdanski sabor je opravdao svoje održavanje, ali bi mogao i danas da posluži kao podsećanje i svojevrstan poziv na trezvenost: ne treba pozivati Srbiju samo radi okupljanja velike mase (za tako veličanstene pesme ne postoji bis), već sačuvanu, itekako postojeću energiju usmeriti ka određenoj svrsi ne dopuštajući joj da iščili. To je greška koja se pravdoljubivim građanima Srbije ponavlja duže od tri decenije, od 9. marta 1991, sve do moćnih demonstracija povodom “Ribnikara” i Jadra i bilo bi vreme da se iz nje nešto nauči
“Studenti i građani ne smeju da nasedaju na priče o olakom i brzom preuzimanju vlasti, posebno ne na pozive za nasilnu promenu vlasti, jer nisu oni ti koji su ‘zakuvali’ ovu situaciju. Kombinacijom političkog Vudstoka, gandijevskom strpljivošću i upornošću oni su već dokazali da mogu igrati dugu utakmicu, trčati maratonsku trku. To je slika odgovorne politike, a ne samo da se politikom jednokratnog juriša ili na o-ruk sistem porazi režim, personalno promene nosioci vlasti, i ‘opet Jovo nanovo’”
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
