Pokušali smo parama koje nemamo da kupimo uslugu koja nam ne treba, pa se posle čudimo kad se pojave sumnje na korupciju. Nabavke za vojsku (ali i za policiju u poslednje vreme) jesu mnogo zgodne, kao i oduvek: pokriveni tajnošću, takvi poslovi otvaraju neslućene mogućnosti
Kao i na sva tela u blizini planete, na veštačke satelite koji kruže oko Zemlje deluje gravitaciona sila, ali za razliku od jabuka, ministara i drugih tela sklonih padu, sateliti ne padaju ka tlu, pošto ih u ravnoteži održava centrifugalna sila koja se javlja kao posledica njihovog kružnog kretanja. Centrifugalna sila zavisi od rastojanja i brzine satelita, tako da je na većim rastojanjima potrebna manja brzina da bi se satelit održavao na svojoj ravnotežnoj orbiti. Postoji nekoliko vrsta satelitskih orbita: niska zemaljska orbita (Low Earth Orbit, LEO), srednja zemaljska orbita (MEO) i geostacionarna zemaljska orbita (GEO), koja je od Zemlje udaljena 35.786 kilometara. Na ovoj orbiti sateliti se kreću brzinom koja je jednaka brzini rotacije planete, tako da GEO sateliti zapravo miruju u odnosu na površinu Zemlje i sve vreme se nalaze iznad jedne njene tačke. Zbog ove pogodnosti, na GEO-u se najčešće nalaze telekomunikacioni sateliti, dok se špijunski i drugi sateliti za osmatranje terena kreću na nižim orbitama. Tako i satelit EROS kompanije Imidžsat internešenel, čije je usluge Vojska SCG nameravala da kupi, asinhrono kruži na niskoj zemaljskoj orbiti od oko 500 kilometara iznad tla.
Mada su u rasplitanju i zaplitanju afere oko kupovine vojnih satelita, bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić i drugi funkcioneri u njegovoj orbiti tvrdili da je Vojska SCG želela da nabavi satelit koji bi imao više različitih namena, od fotografisanja terena do komunikacije pograničnih službi sa Interpolom, satelit EROS ima samo jednu namenu – da osmatra i fotografiše područje koje klijenti kompanije odaberu. Možda je zapravo reč o tome da je u Ministarstvu odbrane sklopljeno još tajnih probnih ugovora sa nekim vlasnicima drugih vrsta satelita, ali je izvesno da se od Imidžsat internešenela nije moglo dobiti ništa više od solidnih fotografija, pošto je ova međunarodna kompanija, čak i prema navodu na njenom zvaničnom sajtu, isključivo „komercijalni provajder satelitskih fotografija Zemlje u visokoj rezoluciji“. Sam naziv satelita EROS je akronim od Earth Remote Observation Satellite, što znači „satelit za osmatranje Zemlje iz daljine“. Imidžsat je nevladina kompanija i pošto je nezavisna od američkih astronomskih instalacija, specijalizovala se za saradnju sa vladama i službama nacionalne bezbednosti u zemljama koje ne koriste američke obaveštajne podatke. Uz mogućnost izbora terena za osmatranje, ova kompanija svojim klijentima garantuje i diskreciju u radu.
Prvi satelit kompanije EROS A lansiran je 5. decembra 2000. godine, a u orbitu ga je podigla ruska raketa nosač Start-1. Kompanija planira da u narednim godinama lansira još dva satelita, B i C, kako bi povećala učestalost preletanja osmatranih tačaka. Prema navodima kompanije Imidžsat, sateliti EROS su „lagani LEO sateliti visoke rezolucije dizajnirani za brzo manevrisanje među ciljevima za fotografisanje“. Zbog svoje velike brzine, planetu obiđu za svega 94–96 minuta, a tokom 24 časa naprave 15 revolucija oko Zemlje, tako da imaju dva prolaska sa vizuelnim kontaktom iznad svake pojedinačne zemaljske stanice. Raspon vidljive trake koju mogu da pokriju iz orbite iznosi do 960 kilometara, tako da EROS svaku tačku na Zemlji može da poseti i snimi dva do tri puta nedeljno. Fotografije koje ovi sateliti prave su visokog kvaliteta, sa standardnom rezolucijom od 1,9 metara. Uz to, Imidžsat svojim klijentima nudi i takozvane hipersemplovane fotografije terena koje imaju rezoluciju od 1,2 metra, što je dovoljno dobro kada na tlu poziraju avioni, vojni brodovi i veće vojne formacije. S obzirom na to da je reč o komercijalnoj kompaniji, tolika rezolucija je izuzetno dobra, ali je neuporedivo gora od osmatračkih kapaciteta koje imaju špijunski sateliti američke vojske. Dok je SCG izvan evroatlanskih integracija, ti kapaciteti su van domašaja Vojske SCG, ali je pravo pitanje šta bi uopšte vojska radila i sa fotografijama rezolucije koju nudi EROS. Budući da nema ratne pretnje, niti u našem susedstvu ima pokreta većih vojnih formacija, teško je zamisliti šta bi drugo, osim da u Domu Vojske organizuje foto-izložbu savremene umetnosti utemeljene na satelitskom konceptu.
Slobodan Bubnjević
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
