Republički premijer dr Zoran Đinđić u nedelju, prilikom posete Apatinu i Bezdanu, izjavio je da je stanovništvo bezbedno, da Novi Sad i Beograd nisu ugroženi nadolazećim vodenim talasom, mada je oprezno primetio da "kad je Dunav u pitanju, čovek nikad ne može biti siguran"
U prvim danima ovoletnjih evropskih katastrofalnih poplava sve je izgledalo suviše daleko od nas, no kada je Dunav počeo da plavi Bratislavu i da preti Budimpešti, dostigavši tamo nivo od skoro osam i po metara, i kod nas se povećala zabrinutost – hoće li Srbija spremno dočekati evropski poplavni talas. U početku je delovalo nesumnjivo da je Srbija ovoga puta spremna, pa je republički premijer dr Zoran Đinđić u nedelju (18. avgusta), prilikom posete Apatinu i Bezdanu (i ušću kanala Dunav-Tisa u veliku evropsku reku), izjavio da je stanovništvo bezbedno, da Novi Sad i Beograd nisu ugroženi nadolazećim vodenim talasom, mada je oprezno primetio da „kad je Dunav u pitanju, čovek nikad ne može biti siguran“. Premijer je rekao da se opasnost od poplava u dužem razdoblju može otkloniti ulaganjem više desetina milijardi dinara, ali da to nisu sredstva o kojima se sada može govoriti.
Premijer dr Zoran Đinđić trebalo bi da je ažurno obavešten o vodoprivrednim problemima, sudeći bar po pismu koje mu je 7. avgusta ove godine u ime Upravnog odbora Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ uputio dr Slavko Bogdanović, predsednik ovog tela.
Ovo pismo, zasnovano na zaključcima UO „Srbijavode“ usvojenim 10. jula, počinje nedvosmislenim rečenicama: „Vodoprivreda Srbije je pred kolapsom. Ugrožena je čak i realizacija najurgentnijih poslova, što može imati katastrofalne posledice po sve delatnosti u oblasti zaštite od poplava, zaštite i korišćenja voda, i u oblasti održavanja hidrotehničke strukture u zemlji. Razlog tome je potpuna blokada finansiranja vodoprivrede sredstvima predviđenim budžetom Republike Srbije…“
Dalje se u ovom dokumentu objašnjava da je finansiranje blokirano zbog simptomatične „administrativne aljkavosti“ u regulisanju Uredbe o visini naknade za korišćenje voda, naknadi za zaštitu voda i naknadi za izvađeni materijal – nakon Omnibus zakona koji je prihod po ovim osnovama sakupljen na teritoriji Vojvodine opredelio „Vojvodinavodama“. U suštini, bitka za raspodelu sredstava blokirala je sve zainteresovane, pa je čitava vodoprivreda ostala bez dinara iz budžeta čitavih pola godine. Pravi skandal u ovoj vodoplavnoj godini.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
U četvrtak se desio pokušaj ubistva studentkinje. Šta još treba da se desi pa da velike kompanije slede primer Swissliona koji je jasno pokazao da je za našu decu. Jer drugu nemamo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
