foto: a. anđić
"Naši dijalizni centri su u poslednje tri godine na prvom mestu u Evropi po kvalitetu tretmana, a nemamo mogućnost da lečimo pacijente u onoj meri u kojoj bismo mogli"
Krajem septembra, u Tehnološkom parku u Vršcu, kompanija Fresenius Medical Care (FMC) počela je gradnju fabrike za proizvodnju opreme za dijalizu. Fabrika će se prostirati na 15.500 kvadratnih metara, ukupna vrednost investicije je oko 16,4 miliona evra, a kada fabrika dostigne pun kapacitet, upošljavaće 1150 novih radnika.
„Prvi razlog je tradicija“, objašnjava prof. dr Rajko Hrvačević za „Vreme“ razloge zbog kojih je nemačka kompanija odlučila da baš u Srbiji gradi novu fabriku, a ne negde u okolnim zemljama regiona. „Saradnja Srbije sa Fresenius grupom datira još iz 1979. godine, a već 1982. godine je krenula proizvodnja u Srbiji. Drugi razlog proizilazi iz prvog – na osnovu tog dugogodišnjeg iskustva pokazalo se da Srbija raspolaže vrhunskim ljudskim resursima. Treći razlog je što Srbija, po mom dubokom ubeđenju, sa svojom pozicijom inklinira prema nekome ko bi mogao biti vodeća zemlja u ekonomskom i svakom drugom smislu u ovom regionu“, kaže prof. dr Hrvačević, generalni direktor kompanije Fresenius Medical Care Srbija.
„VREME„: Koja oprema će se proizvoditi u novoj fabrici?
RAJKO HRVAČEVIĆ: Proizvodiće se što i do sada – dijalizatori, arterio-venske (AV) linije, rastvori za dijalizu – samo u većoj količini i sa novim tehnologijama, a biće i dodatnih proizvoda poput kasetnih sistema, što je nešto najsavremenije što se pojavilo na tržištu hemodijalize. Ogromni deo materijala koji će se proizvoditi biće izvozno orijentisan. Mi smo već u 2013. godini od naše ukupne proizvodnje izvozili 67 odsto, a nakon početka rada fabrike izvoz će biti udvostručen – 150.000 pacijenata u svetu biće snabdevano našim AV linijama, praktično ćemo postati vodeći proizvođač AV linija u svetu. Još jedan deo naše aktivnosti u vezi je sa pružanjem usluga dijalize. Fresenius je vodeći provajder tih usluga, u tim centrima se dijalizira 250.000 pacijenata, a to je jedna petina od ukupne dijalizne populacije u svetu.
Da li se time bavite i u Srbiji?
Od 2008. godine, zahvaljujući podršci našeg principala i državnih institucija, odlučili smo da uđemo i u taj segment biznisa, tako da smo otvorili pet dijaliznih centara, po jedan u Novom Sadu i Nišu, i tri u Beogradu. Reč je o centrima opremljenim najsavremenijom tehnologijom, i uz isključivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijafiltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeđuje veći kvalitet života nego i duže preživljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent leči hemodijafiltracijom. Za razliku od nas, gde se isključivo primenjuje ova metoda, u državnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi. Nažalost, bili smo skoro prisiljeni da dva od tih pet centara zatvorimo, zbog, kako kažu, „nedostatka pacijenata“. Važno je znati da se primenom ove metode mogu ostvariti i značajne ekonomske uštede jer je broj komplikacija koje zahtevaju dodatni tretman i finansijska sredstva kod primene ove terapije značajno manji. Ono što je za nas kao kompaniju bilo najdrastičnije i najbolnije jeste zatvaranje najsavremenijeg dijaliznog centra u Evropi i prve grinfild investicije Nemačke u srpskom zdravstvu – centra u Nišu. Centar je radio sa vrlo malim brojem pacijenata i ubrzo je u potpunosti zatvoren uz obrazloženje da je kapacitet u KC Niš dovoljan, iako se tamo pacijenti dijaliziraju u tri smene i vikendom, što svakako negativno utiče na kvalitet dijalize i života pacijenata.
Kako sistem prijema pacijenata u vaše dijalizne centre funkcioniše?
U privatnim dijaliznim centrima, u skladu sa Odlukom i Ugovorom sa RFZO-om, leče se samo pacijenti koji nemaju mesto u državnim centrima. Mi ne možemo dobiti pacijenta ako postoji slobodno mesto u državnom centru. Pacijent po zakonu ima pravo da bira ustanovu u kojoj će se lečiti, ali mu je to pravo očigledno uskraćeno iz nekih nepoznatih razloga, tim pre što smo mi u razgovoru sa relevantnim državnim institucijama – Ministarstvom zdravlja i RFZO-om – nudili da cena naše, najsavremenije dijalize bude ista kao cena dijalize u državnim centrima. I nismo naišli na razumevanje – zatvorili smo centar u Nišu, zatvorili smo jedan centar u Beogradu, jer je veliki broj pacijenata upućen na lečenje u Lazarevac – to je takođe Beograd, pa pošto ima mesta u Lazarevcu, onda su upućeni tamo. Iako svi kažu da je to jedna drastična i nepotrebna odluka, ona je i dalje na snazi. Ipak, nadamo se da ćemo kroz razgovore sa institucijama i te probleme polako rešavati. Mi ne tražimo od države da nam odlukom dodeli neki broj pacijenata, mi samo tražimo da se pacijentima da pravo da oni biraju gde će se lečiti, a mi smo spremni da se za pacijenta borimo isključivo kvalitetom lečenja i prihvatljivom cenom tretmana. U takvoj situaciji, pored već uloženih devet miliona evra u ovaj biznis, naša kompanija bi bila spremna za dodatna ulaganja.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
