Beograđani već imaju mogućnost da besplatno ulaze na bazene, a od septembra će biti besplatni vrtići, udžbenici, engleski jezik u predškolskim ustanovama. Međutim, ekonomija ima jedno svoje neumoljivo pravilo – nema besplatnog ručka. Dakle, kome će na kraju stići račun za sve to što je besplatno
Čini se da beogradski gradonačelnik Aleksandar Šapić, od kada je došao na to mesto pre godinu dana, pokušava da zaseni svog doskorašnjeg stranačkog šefa, a sada samo predsednika svih građana Srbije Aleksandra Vučića, te se trudi da “naprednjačko zlatno doba Srbije” još jače zasija u srpskoj prestonici.
Od 25. po redu gradonačelnika Beograda od 1945. godine malo-malo stigne neko obećanje šta će još to za Beograđane biti besplatno. Nešto već ovog leta, a nešto od septembra. Jesen je i doba godine, kako je Šapić najavio prilikom usvajanja rebalansa gradskog budžeta, kada će se u znatnoj meri videti konkretne stvari koje su urađene u prethodnih godinu i po dana.
SAMO DA JE BESPLATNO
Sklonost da deli budžetski novac raznim kategorijama stanovništva Šapić je
pokazao još dok je bio na čelu najmnogoljudnije gradske opštine, Novog Beograda. Ni početak gradonačelničkog mandata nije bio mnogo drugačiji. U septembru prošle godine, Gradska skupština odlučila je da oko 400.000 roditelja i zaposlenih u beogradskim vrtićima i školama dobije za novogodišnje praznike vaučere od po 6000 dinara za kupovinu sportske opreme, školskog pribora i stvari za bebe.
A šta je sve to što će biti, ili što već jeste, besplatno?
foto: ivan šepićVRTIĆI,…
Ulaz na gradske bazene se ne plaća, ako imate besplatnu kartu, a kako se čulo od nekadašnjeg vaterpolo reprezentativca podeljeno ih je već oko 70.000. Vrtići i udžbenici za učenike osnovnih i srednjih škola od septembra će takođe biti besplatni, a za decu u predškolskim ustanovama biće besplatan i engleski jezik. “Za sve prostorije u vrtićima i osnovnim i srednjim školama”, najavio je Šapić, “stižu i prečišćivači vazduha”.
Još da se i zvanično kaže kako je gradski prevoz u Beogradu besplatan – jer ko se njime vozi video je da je malo onih koji se hvataju za svoj mobilni telefon ne bi li poslali SMS poruku na 9011 i kupili kartu – moglo bi se uzviknuti kako ovoga nije bilo ni u vreme Tita. Doduše, neko ironičan bi mogao da postavi pitanje zašto, kada je sve tako krenulo, gradonačelnik za još tri dinara u Beogradu ne spusti cenu hleba “sava”.
foto: tanjug…BAZENI,…
POPULIZAM DOBRO ZVUČI
U vremenu kada u Srbiji polovina zaposlenih prima platu manju od 64.000 dinara, sve što je besplatno dobro zvuči. Ipak, ekonomija ima jedno svoje neumoljivo pravilo – nema besplatnog ručka. Prevedeno na Šapićevo “beogradsko zlatno doba”, nema ni besplatnih bazena, vrtića, udžbenika… Neko će to morati da plati. A na pitanje ko, odgovor je vrlo jednostavan: oni kojima su ta obećanja i data – Beograđani.
Populizam je reč kojom sagovornici “Vremena” opisuju Šapićevo vođenje Grada.
foto: tanjug…KNJIGE: Koliko zaista koštaju
Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović napominje da svakako podržava sve mere koje olakšavaju život roditeljima sa decom, imajući u vidu lošu demografsku sliku, ali ističe da je ovde nešto drugo posredi. “Prezirem populizam i vođenje politike bez ozbiljne računice i pripreme”, kaže Jovanović za “Vreme”. Podseća da u životu ništa nije besplatno. “To što neke usluge gradonačelnik naziva ‘besplatnim’ samo znači da ih umesto direktnih korisnika sada svi plaćaju preko budžeta Grada, kroz viši porez na imovinu, takse i indirektno – infostan. Pritom, ne radi se o novim ili revolucionarnim merama. Grad je delio dva kompleta udžbenika svim osnovcima do 2013. godine, tako da se radi o povratku na staro. Grad je do sada subvencionisao i cenu obdaništa u iznosu od 80 odsto, tako da obećanje ‘besplatni vrtići’ sada samo znači da će subvencija biti puna.”
Rebalans gradskog budžeta je tek usvojen, a od gradonačelnika se već čulo da bi u septembru mogao da usledi novi.
Za predstavnike beogradske opozicije sve je ovo pokazatelj Šapićeve nestručnosti i pokušaj skretanja pažnje sa ogromnih decenijskih problema u Beogradu, koje vlast SNS-a i SPS-a ne ume i ne želi da reši.
Odbornik Pokreta “Ne davimo Beograd” u Skupštini grada Dobrica Veselinović napominje da se već pokazalo da ovakve mere ne daju rezultate. “Evo ilustracije: prethodna ‘besplatna mera’ gde je dato 18 miliona evra za vaučere za sportsku opremu zaista nije doprinela da bilo ko u Beogradu bolje živi, niti da se neki problem u Beogradu bar počne rešavati. Umesto bacanja para na uvozne patike, mogli smo kupiti nekoliko kompozicija za BG voz, uraditi skoro deset vrtića, moglo je biti zamenjeno 20.000 individualnih ložišta, što čini 10 odsto svih individualnih ložišta na teritoriji grada Beograda, i na taj način zapravo znatno smanjiti zagađenje vazduha”, navodi Veselinović za “Vreme”.
PRESIPANJE NOVCA
Budžet posvećen “ljudima i socijalnim programima” – tako ga je Šapić opisao gostujući na RTS-u nakon usvajanja rebalansa. “To je stvar odluke, a onda na kraju i sposobnosti. Na kraju krajeva, u tome se i razlikujemo kako ko vodi Grad, na koji način, kako uspevaš da ne ugroziš stvari koje su već postojale, a otvoriš neke nove pozicije koje će sa tog aspekta ljudima da olakšaju svakodnevni život”, opisao je gradonačelnik svoje viđenje vođenja Grada.
A šta je sa onim što već postoji?
Kako je u autorskom tekstu za portal “Vremena” napisao Milan Aleksić, odbornik Demokratske stranke, umesto da se rebalansom budžeta, na primer, trasira rešavanje problema duga GSP-a od 4,9 milijardi dinara, taj problem se sada još i produbljuje, a navodi i druge primere. “Para za vodosnabdevanje i kanalizaciju nema dovoljno ni u rebalansu budžeta za 2023, niti za normalno funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća, gradskog prevoza, vodosnabdevanja.”
On daje i konkretan primer: JKP Vodovod i kanalizacija uzima kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj i tim parama, između ostalog, plaća usluge konsultanta za otkrivanje curenja vode i to u iznosu od 74.195 evra, umesto da se takvi kadrovi zaposle i za to opredele sredstva iz gradskog budžeta.
“Iako para za gradski vodovod u budžetu nema dovoljno, za Gradsko zelenilo se ipak našlo dodatnih 35 miliona dinara, koliko je planirano za zapošljavanje novih 15 radnika koji će se isključivo starati za zelene površine u Beogradu na vodi”, istakao je Aleksić.
DA LI IMA PARA?
I Nikola Jovanović i Dobrica Veselinović slažu se da budžet Beograda jeste obiman i veći nego ranije, ali da je problem što se odustaje od brojnih javnih investicija. Tako se navodi primer Završnog račun za 2022. godinu, gde je za više od 25 odsto planiranih budžetskih stavki stepen izvršenja nula odsto.
Jovanović postavlja pitanje: nauštrb čega će biti obezbeđen novac za sve ovo što je najavljeno da će biti besplatno? “Kao što rekoh, novac će nestajati sa drugih stavki i namena. Iz budžeta se već vidi da će biti manje novca za materijalne troškove, tekuće održavanje i rekonstrukciju osnovnih škola. Roditelji znaju kakvo je dvorište OŠ ‘Laza Kostić’ ili fiskulturna sala OŠ ‘Nadežda Petrović’. Bojim se da će to postati nova realnost u Beogradu.”
Direktor Centra za lokalnu samoupravu ukazuje da će neke od ovih mera samo dodatno pokazati da se na rešavanju problema ne radi. “Nastaviće se situacija u kojoj se defakto ne grade novi vrtići u Beogradu, što će tek biti veliki problem. Sa ‘besplatnim’ vrtićima, i roditelji koji nisu hteli da upišu dete u vrtić pre šeste godine sada će možda promeniti mišljenje. Veći pritisak na predškolski sistem stvoriće duže liste čekanja, u prevodu, većina roditelja biće prinuđena da upiše decu u privatne institucije, odnosno moraće da plate, možda i više nego do sada. Vidimo da se odustaje i od javnih investicija, prošle godine je realizovano samo 17 odsto od planiranog. Više niko ne spominje novi most na Savi, nije završena autobuska stanica, nije spojen Most na Adi sa Rakovicom…”, podseća Jovanović.
Da posledice ovakve gradske politike ne mogu biti dobre, za Dobricu Veselinovića pokazuje i ponašanje samog gradonačelnika. “Imajući u vidu da je gradonačelnik na desetoj sednici Skupštine grada (u tih desetak minuta koliko je bio u sali) rekao da on ne veruje u planiranje budžeta, i da, eto, nikada ništa ne može da se predvidi, već da treba donositi odluke na osnovu trenutne situacije, mislim da će posledice biti jako velike. Siguran sam da ćemo, ako ne smenimo vlast, u narednim godinama videti dodatan pad kvaliteta javnih usluga i povećanje broja javno-privatnih partnerstava i davanja nadležnosti Grada privatnim firmama.”
Zbog svega toga, Veselinović očekuje novi talas privatizacija i prodaje javnih dobara i gradske imovine, a ne poboljšanje javnih usluga. “Taj talas je već krenuo, pa tako imamo nova ustupanja linija javnog prevoza sa poteza 600 privatnim operaterima, JKP Zelenilo autsorsuje usluge košenja trave privatnoj firmi ‘BioDekor’, JKP Beogradske elektrane postavljanje toplovoda ‘Konvaru’, Vodovod i kanalizacija hitne intervencije ustupa ‘Rastošnici’, rekonstrukcije ulica i trgova radi ‘Bauvauzen’, firma koja je otišla u stečaj i povezana je sa kriminalom. Spisak je svaki put sve veći, jer je to zapravo politika SNS-a, presipanje javnih sredstava u privatne ruke.”
VEĆ VIĐENO U NOVOM BEOGRADU
“Politika koju sprovodim u Beogradu je manje-više politika koju sam deset godina sprovodio na Novom Beogradu, samo što su mi ovde mogućnosti veće”, izjava je gradonačelnika Aleksandra Šapića.
Za Jovanovića je to pokazatelj da Šapić i ne zna drugačije nego da “kupuje” simpatije ljudi, odnosno birača. “Ali, za razliku od gradske opštine koja nema nadležnosti i može da se vadi na to, Beograd je veliki sistem u kome celina oseća posledice svake pojedinačne disfunkcionalnosti. Ako ne možete stići javnim prevozom na vreme do posla ili kod prijatelja, ako dišete otrovan vazduh, ako vam je poslovni prostor preskup za iznajmljivanje, ako ne radi kišna kanalizacija, ili ne možete dobiti bilo koju dozvolu bez korupcije, brzo će vam presesti ta ‘besplatna’ stvar”, kaže Jovanović.
Dobrica Veselinovć je više puta govorio da su Beogradu potrebni novi vanredni izbori, te da su svi na političkoj sceni za izbore, ali da njih jedino ne želi Aleksandar Šapić. Kako kaže, nada se da će se Beograd osloboditi Šapića pre nego što pokaže “ideje i znanje”. “Hajde samo da budemo precizni kada govorimo o posledicama njegove vlasti na mestu predsednika opštine Novi Beograd. Savski nasip je devastiran stotinama splavova i nelegalnih vikendica koje su izgrađene. Novi Beograd je pretrpeo invaziju investitorskog urbanizma, za koji on nije ništa rekao niti bilo kako reagovao, iako je, podsetićemo, imao i odbornike u Skupštini grada Beograda. Brojne zelene površine na Novom Beogradu su pretvorene u parkinge. Posle dva njegova mandata novobeogradski blokovi konstantno su zagušeni saobraćajem i automobilima”, kaže Veselinović.
I tu nije kraj onome što nabraja Dobrica Veselinović, pa tako dodaje da nije uloženo ni dinara u energetsku efikasnost zgrada na Novom Beogradu, niti se pomoglo vlasnicima individualnih ložišta, nije bilo investicija u škole, vrtiće, domove zdravlja. “Dodatno moramo reći i da su posledice takvog odnosa to da je na ‘besplatnom bazenu’ na ‘11. aprilu’ pala ventilacija u bazen dok je trajao trening, da taj bazen ima milionske dugove.”
Za Nikolu Jovanovića, kada neko deluje od dana do dana, onda nema ozbiljne strategije, sistematskog rešavanja problema, onda je sve improvizacija i populizam. “A to dođe na naplatu, brže nego što mislimo”, zaključuje Jovanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
"Da naprednjačko 'zlatno doba' još jače zasija", "Vreme" br. 1695
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!