Da li je Srbija spremna za koronu

Virus korona, ili tačnije SARS-CoV-2 ili COVID-19 je pred vratima, i sve su manje šanse da će Srbija ostati pošteđena. U Italiji je prenošenje zaraze van kontrole, ona se prenela u Hrvatsku, gde je (u trenutku pisanja ovog teksta) već devetoro zaraženih, dok je oko 1600 osoba u izolaciji. Specifičnost ovog virusa je njegova kontagioznost, što znači da se lako i brzo širi, ali i duže preživljavanje na predmetima i površinama. Koje aktivnosti sprovode Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut“ ovim povodom, šta se preduzima, kako će biti organizovana izolacija eventualnih zaraženih, da li je obezbeđena zaštitna oprema zdravstvenim radnicima i da li postoji odgovarajući broj respiratora, pitali smo i ostali bez ikakvog odgovora. Institut je saopštio da do 3. marta 2020. nije bilo zaraženih i da je testirano 45 osoba (izvod iz saopštenja videti u okviru).

Prva preporuka je često pranje ruku najmanje 20 sekundi i korišćenje antiseptičnih gelova. Nošenje zaštitnih maski, prema rečima naših sagovornika, ne može da odmogne ali ni mnogo da pomogne. „Svetska zdravstvena organizacija preporučuje maske samo za zdravstvene ustanove ili, eventualno, kada se radi o kontaktu sa izvorom zaraze u kućnim ili sličnim uslovima“, poručuje profesor Zoran Radovanović, epidemiolog, dodajući da to zavisi od vrste maski i okolnosti. Sličnog je mišljenja i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva. „Maske za jednokratnu upotrebu ne štite uopšte, dok nano maske sa aktivnim ugljem štite u zavisnosti od stepena zaraženosti pacijenta, vremena provedenog sa istim i da li maska dobro dihtuje. Nije dobro da građani gomilaju maske kod kuće, jer onda ih neće biti za one kojima su neophodne.“ Prema mišljenju oba sagovornika, to je skretanje sa prave teme – nedostatak kapaciteta zdravstvenog sistema Srbije za eventualnu pandemijsku situaciju.

MASKE NISU TEMA, NEMA RESPIRATORA

„U kadrovskom smislu neće biti problema, naročito kada je reč o epidemiološkoj i infektološkoj službi, u organizacionom pogledu ćemo profunkcionisati, ali opremljenost nam je slaba tačka. To se jasno pokazalo pri formiranju karantina u Studentskom stacionaru, kada su zdravstveni radnici ostavljeni bez osnovne zaštite“, kaže profesor Radovanović. Da imamo sjajne epidemiologe koji, u pozadini predizborne kampanje, dok se političari olako odnose prema virusu korona i šalju žene u šoping u Trst sa avokadom i rakijom u cegeru, dobro rade svoj posao, uveren je predsednik sindikata Panić:

„Iskreno se nadam da će nas korona virus preskočiti ili bar da neće dobiti neke veće razmere jer ćemo onda biti u velikom problemu budući da se kolege iz cele zemlje žale da nemaju zaštitnu odeću, obuću, čak ni zaštitne maske, koje moraju da se menjaju posle svakog kontakta sa pacijentima.“

A da li država konkretno nešto preduzima, osim što iz nadležnih institucija šalju bolničkim ustanovama „instrukcije koje su prepisali iz knjiga“, doktor Panić kaže da nema saznanja jer su institucije zatvorene čak i za struku: „Na primer, u uputstvu je navedeno da pacijenti koji osećaju neke od navedenih simptoma treba da se jave epidemiologu, koji će ga dalje proslediti hitnoj službi i smestiti na infektivno odeljenje. Međutim, pacijenti se obično javljaju svom odabranom lekaru (a ne epidemiolozima) u domovima zdravlja ili u hitnim službama, gde čekaju sa ostalim pacijentima i rizikuju da prenesu zarazu.“ Dalje, doktor navodi da nema uputstava kako treba da se formira izolacija: „Nama u Kraljevu rečeno je da respiratornu jedinicu formiramo na internom prijemnom odeljenju, što praktično zatvara bolnicu za druge pacijente. Osim toga, ne znamo ni kako bismo im prišli budući da nemamo zaštitna odela ni maske. Videli ste fotografije lekara u zaštitnoj opremi koja je neadekvatna, kecelje više liče na one iz kasapnica. Nema ni dovoljno respiratora, mi u Kraljevu imamo samo šest, a u zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje ‘Batut’ navedeno je da u Kraljevu ima 12 respiratora. Gde je preostalih šest respiratora?“

Doktor Panić se slaže da je oprema skupa i da ne treba neprimereno trošiti novac, ali se treba ozbiljno uhvatiti u koštac sa problemom. Napominje da je predizborna kampanja u toku i da izjave tipa „naredio sam da se kupe maske“ dodatno ruše ugled zdravstvenog sistema, i da će to samo otvoriti prostor za zaradu kao što je to slučaj sa maskama „Fendi“.

Ko je šta naredio, ne znamo, ali znamo da u apotekama nema maski. Apotekarka zaposlena u „Apoteci Beograd“ kaže da nedeljno dobijaju jedno pakovanje nano-maski koje sadrži pet komada i jedno pakovanje pamučnih maski sa sto

komada i to se rasproda u toku od pola sata. Da li je naređeno i da se kupe sapuni za bolnice i osnovne škole, nismo uspeli da utvrdimo.

PRIČE IZ KASARNE

Da li je vreme za paniku i da li ponašanje političkih zvaničnika odgovora trenutnoj epidemiološkoj situaciji? „Nema mesta ni panici, ali ni guranju glave u pesak. Važno je zadržati smisao za realnost“, smatra Radovanović: „Čuli ste obećanje da ćemo pomoći Kinezima u pravljenju vakcine. To je anegdotski primer odsustva kritičnosti i može se tumačiti jedino politikantskom mahinacijom za domaću javnost. Mi smo u stanju da pravimo samo tri vakcine, i to postupkom kojim smo u Srbiji ovladali pre skoro 100 godina. Batrgamo se već 15 godina da ponovo, uz svesrdnu pomoć Svetske zdravstvene organizacije, pokrenemo proizvodnju vakcine protiv gripa, a tehnologija potrebna za razvoj vakcine protiv korona virusa je od nas svetlosnim godinama daleko. Naši velikodostojnici se u svojim izjavama teturaju poput pijanca. Ministar zdravlja jednog dana izjavi da smo opremili bolnice i kasarne za prijem zaraženih osoba, što nagoveštava kataklizmični scenario, a već narednog dana predsednik vodeće partije okrene celu stvar na sprdnju.“

Osim toga, još u januaru se tvrdilo da će putnici iz ugroženih delova sveta na granici dobijati letke sa potrebnim obaveštenjima: „Putnici svedoče da ih do pred kraj februara nije bilo (nedavno su se pojavili na sajtu Ministarstva zdravlja).

Navodno, nije mogla da se postigne saglasnost kojoj službi to spada u dužnost“, kaže prof. Radovanović: „Nije stvar u tome da li sanitarni pogranični inspektori savesno sačekuju putnike (a ne čine to), pa čak ni da li je i koliko je to opravdano, već što su visoki zvaničnici nedeljama obmanjivali narod da se ta mera striktno sprovodi. Tako se stvara nepoverenje koje ne samo narušava ugled političara, već ugrožava i protivepidemijske mere.“

Radovanović dodaje kako je u ovoj fazi važno da građani znaju da, ako dobiju temperaturu, kašalj i druge znake infekcije disajnih organa po povratku iz Kine, Italije i ostalih ugroženih zemalja, treba da se jave telefonom nadležnom zavodu za javno zdravlje ili da okrenu broj koji navodi Ministarstvo zdravlja, a nikako da šetaju od jedne do druge zdravstvene ustanove i prenose zarazu. On, međutim, smatra i da je ostalo nejasno koga ministar planira da smesti u kasarne: „Ako je mislio na smeštaj bolesnika, taktički je pogrešio. I ako očekuje hiljade njih, ne treba poruku plasirati na taj način, jer se nepripremljenoj javnosti iznebuha usađuje panično osećanje. S druge strane, neodgovorno je ako su sredstva uložena da bi se kasarne koristile kao karantini. Te zgradurine imaju ogromne spavaonice i po jedan mokar čvor na spratu. Dakle, kada se jedna karantinirana osoba razboli, ne samo svi iz spavaonice, već svi sa sprata ostaju još 14 dana konfinirani. I tako, ko zna koliko puta. Važno bi bilo skrenuti ministru pažnju koliko je ta ideja opasna i kako je nepotrebno bacio pare na opremanje – kasarne su godinama bile napuštene, pa je trebalo obezbediti posteljinu, grejanje itd. Ili je on samo imao u vidu predstojeće izbore, što takođe zahteva osudu.“

Zoran Radovanović: Karantin i sanitarni kordon

„Karantin predstavlja preventivnu izolaciju (a time i ograničenje kretanja) moguće zaraženih osoba. One su možda u inkubaciji, te ih treba sprečiti da rasejavaju klice u vreme kada postanu opasne za okolinu. Karantin traje koliko i maksimalna inkubacija za odgovarajuću bolest, a može da bude u bolnici, hotelu, odmaralištu i on može da obuhvati naseljena mesta. Prvi karantin formiran je na ostrvu Sv. Marko kraj Venecije 1374. godine i trajao je 30 dana (tretina, ako se dobro služim italijanskim), ali je ubrzo produžen na 40 dana (quarantina, opet nisam siguran u ortografiju). Mi smo u staroj državi tvrdili da primat pripada Dubrovniku. Argument nam je bio da su Venecijanci (Đenovljani i drugi) zatvarali luku, a Dubrovčani su od 1377. godine selektivno na ostrvu Mrkan zadržavali samo brodove iz zaraženog područja (recimo, s Levanta).

Sanitarni kordon zaista zvuči arhaično, pa se danas čak češće koristi u političkom smislu. Međutim, i dalje je legitiman i označava uspostavljanje granice između dve teritorije, obično dve države radi sprečavanja prenošenja zaraze. Najpoznatiji sanitarni kordon u istoriji civilizacije formirala je Marija Terezija prema Osmanskom carstvu. Putnici i roba bivali su na granici podvrgavani posebnom postupku.“