Foto: AP Photo/ Siddiqullah Alizai
Tokom prethodne tri decenije, a i većeg dela druge polovine 20. veka, Zapad i međunarodna zajednica kao osnovu mira na Bliskom istoku videli su ideju o dve države - izraelske i palestinske
U trenucima dok na Bliskom istoku besni najnoviji sukob između Izraela i Hamasa, izreka indijskog pacifiste Mahatme Gandija da „nema puta ka miru, već da je mir put“, deluje kao naučna fantastika.
Pa opet, kada se u jednom trenutku raziđe ratna magla, a oružje utihne – postaviće se pitanje šta dalje? Kakva je budućnost Gaze i mogu li se popraviti odnosi Izraelaca i Palestinaca?
Tokom prethodne tri decenije, a i većeg dela druge polovine 20. veka, Zapad i međunarodna zajednica kao osnovu mira na Bliskom istoku videli su ideju o dve države – izraelske i palestinske.
Iako su napad Hamasa, organizacije koju SAD smatraju za terorističku, izveden 7. oktobra i izraelska ofanziva u Gazi snažno uzdrmali te temelje, to rešenje za mnoge je i dalje jedina opcija koja može da obuzda sukobe.
„Rešenje sa dve države je i dalje moguće, možda i više nego ranije, postoji potencijal da oba naroda shvate da ovo nije sukob većine Izraelaca i Palestinaca, onih koji žele da žive u koegzistenciji, bez radikalnih lidera“, kaže za Glas Amerike Uriel Abulof profesor Fakulteta političkih nauka u Tel Avivu i gostujući predavač na američkom Univerzitetu Kornel.
„Na jednoj strani imate Hamas koji morate da rešite na vojni način, a na drugoj strani su Benjamin Netanjahu i njegova koalicija, koje treba rešiti politički. Ako se ovo desi, a tu stavljam veliki znak pitanja, veće su šanse za rešenje“.
Jedino rešenje
Husein Ibiš iz vašingtonskog Instituta arapskih zalivskih zemalja takođe smatra da je istinsko okončanje istorijski dugog sukoba jedino moguće uz rešenje koje podrazumeva dve države.
„Možda će to morati da se uradi u fazama, ali sa dve države kao zajedničkim ciljem koji je eksplicitno zacrtan od samog početka“, navodi on za Glas Amerike.
Ibiš smatra da postoje određeni preduslovi da se to desi.
„Izrael konačno i formalno mora da prihvati palestinsko pravo na državu i potrebu za njom. Izgradnja i osnivanje naselja moraju potpuno da prestanu.
Palestinci treba da jasno stave Izraelu do znanja da se ne slažu sa Hamasovim akcijama 7. oktobra i da se takvo nasilje više nikada neće ponoviti.
Palestinske vlasti moraju da budu osnažene i da budu jaka politička sila, a ne da budu neuspešne, čemu teži izraelska desnica od 1993“.
„Smokvin list“
Za razliku od Abulofa i Ibiša, Omer Bartov, saradnik Votson instituta za međunarodne odnose Braun univerziteta na Rod Ajlendu, u razgovoru za Glas Amerike opisuje plan od dve države kao „smokvin list“.
Taj pojam se često koristi da se opiše skrivanje čina ili objekta koji je neugodan, nečim što je bezazlenog izgleda.
„Ljudi govore o dvodržavnom rešenju jer moraju da razgovaraju o nečemu, o alternativi, a to je jedina alternativa koja je na stolu. Ali u stvarnosti, to je ideja koja se zasniva na potpunom razdvajanju dva naroda. U palestinskoj državi bi živeli samo Palestinci, a u Izraelu da budu samo Jevreji, plus dva miliona Palestinaca koji su već tamo“, objašnjava Bartov.
Trenutno nerealan
Izrael ima blizu 10 miliona stanovnika, a 20 odsto čine Arapi. Palestinske teritorije obuhvataju Zapadnu obalu, Pojas Gaze, dok je istočni Jerusalim okupiran u ratu 1967, iako ga Izrael smatra celovitim i glavnim gradom države.
Bartov smatra da je plan o dve države sada nerealan „zato što na Zapadnoj obali ima između pola miliona i 750.000 jevrejskih doseljenika, a njihovo uklanjanje sa te teritorije značilo bi građanski rat“.
Jevrejska naselja na Zapadnoj obali su nelegalna prema međunarodnom pravu, a Izrael osporava takav stav.
Pritom, smatra on, takva palestinska država bila ekonomski slaba i u potpunosti zavisna od Izraela.
Plana o dve države
Plan o dve države je prvi put u žižu javnosti dospeo 1937. zahvaljujući komisiji lorda Vilijama Pila, u vreme britanskog mandata u Palestini, a posle Drugog svetskog rata i Holokausta na scenu je došao plan Ujedinjenih nacija.
Ideja je bila da Jevreji i Arapi dobiju zasebne države.
Predstavnici jevrejskog naroda su prihvatili taj predlog, a Arapi nisu. Britanci su se 1948. povukli, 14. maja David Ben Gurion je proglasio osnivanje Izraela, a dan kasnije vojske pet okolnih arapskih zemalja su napale novostvorenu državu.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Glasa Amerike.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
