foto: zoran žestić / tanjug
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je sitna riba u velikoj igri na relaciji Beograd–Subotica–Budimpešta. Veze i sličnosti između Srbije i Mađarske sve su jače i vidljivije
Umesto 10. oktobar, Dan oslobođenja, Subotica već godinama slavi 1. septembar, dan kada je daleke 1779. godine od carice Marije Terezije dobila status slobodnog kraljevskog grada u okviru Habzburške monarhije pod nazivom Marija Tereziopolis. Ni prošli petak nije bio izuzetak. Kada je gradonačelnik Bogdan Laban (Srpska napredna stranka, nekad SDS) došao na proslavu, prisutni u svečanoj sali stare Gradske kuće pristojno su ustali i vredno aplaudirali. Seo je, kako se priliči, u prvi red pored predsednika Saveza vojvođanskih Mađara i Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora, nerazdvojnog partnera SNS-a na svim mogućim nivoima vlasti. Laban je održao svečani govor, dodeljeni su priznanja i nagrade, horovi su pevali, lokalni političari su na ulicama trčali polumaraton. Domaćinska atmosfera na severu Bačke.
Samo šest dana ranije, u subotu u večernjim satima u hotelu Galerija, odigrala se nemila scena u kojoj je jedan od učesnika bio upravo gradonačelnik Laban. Drugi akter bio je Vladimir Polovina, takođe član SNS-a, asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, široj subotičkoj javnosti do tada manje poznat.
Dan i po posle tog neobičnog susreta, na jednom portalu pojavio se audio-snimak dugačak petnaestak minuta, na kojem se čuje tirada jednog čoveka: „Još jednom te čujem, samleću te, kao mleveno meso. Gledaj me tim psihopatskim očima, gledaj me dobro. Gledaj me pravo, grkljan ću ti iščupati, kad ga ščepam, kao moj pitbul ću ti pojesti taj grkljan… Kako da se ponašam, bre, nemoj da te sad sagorim. Treba da ti betonske cipele dam?“
„Sagovornik“ gradonačelnika, već pomenuti Polovina, snimao je „razgovor“, što je i saopštio Labanu, kome to nije smetalo. Na kraju snimka se čuje nešto kao koškanje. Posle su i zvanično utvrđene povrede Polovine.
Autentičnost snimka je nekoliko sati možda bila pod sumnjom, ali čim je sutradan sazvana vanredna konferencija za štampu gradonačelnika, sve je bilo jasno. Mediji bliski gradskoj vlasti ili Savezu vojvođanskih Mađara brižno su prećutkivali hepening sve do njegovog „ozvaničenja“.
BABE I ŽABE: Nakon bučnog susreta dvojice naprednjaka Polovina je otišao u obližnju policijsku stanicu da podnese krivičnu prijavu protiv Labana za fizički i verbalni napad, ali su ga zadržali u pritvoru „bez obrazloženja“. Jer, dok je Polovina čekao da dâ iskaz, stigla je prijava Bogdana Labana protiv Polovine zbog ugrožavanja sigurnosti.
Na hitno sazvanoj konferenciji za medije Laban je rekao da se izvinjava subotičkoj i srpskoj javnosti što je koristio „teške i neprimerene reči“ u privatnom razgovoru. Negirao je da je fizički napao sagovornika, ali je odmah dodao: „Tvrdim i stojim iza toga da sam žrtva mafijaške klopke i izrežiranog slučaja, što me ne opravdava. Ali, sigurno se neću pomeriti sa crte gospodi kakav su Janković i Maglai.“ Mislio je na Sašu Jankovića, lidera Pokreta slobodnih građana, i Jenea Maglaija, jednog od disidenata Saveza vojvođanskih Mađara, vođe Pokreta za građansku Suboticu, lokalne višenacionalne opozicione formacije.
Bogdan Laban je rekao svoje, a novinarima je bilo zabranjeno da postavljaju pitanja. To se ponovilo i neki dan kasnije kada su obojica, i Laban i Polovina, dali svoje iskaze sudu. Da bi izbegao novinare, gradonačelnik je koristio sporedni izlaz. Kao da su pojedini subotički funkcioneri počeli da koriste metode premijera susedne države Viktora Orbana, koga već godinama niko od novinara ne sme ništa da pita. Izuzetak su lojalni društveno-politički radnici koji vredno čitaju unapred napisana pitanja. Ali nije ovo jedina veza sa Mađarskom u ovoj priči.
HVALA, VIKTORE: Vratimo se gradonačelniku koji je za „Blic“ rekao da je razlog svađe bio to što je Polovina pre desetak dana izlepio nekoliko plakata po gradu sa natpisom: „Bogdane, Bog je ljut“. Nagađa se da je tu reč o nekom nesporazumu oko nekretnina, ali je to, bar za sada, urbana legenda.
U kategoriju urbanih legendi spada i priča da je brat predsednika Vučića Andrej posetio Lajoša Čakanja, vlasnika najpoznatijeg subotičkog lokala „Bos“, i navodno predložio da uđe u biznis s njim. Na šta je, kažu dobro obavešteni Subotičani, Čakanj pozvao u pomoć nikog drugog nego Viktora Orbana, koji je „sredio“ stvari. Jedan vickasti tviteraš je čak predložio da se slika Orbana kao svojevrsnog sveca zaštitnika okači na zidove subotičkih kafana. Nikakve zvanične potvrde nema, niti je priča iole utemeljena na činjenicama, ali ona uporno kruži gradom već nekoliko meseci. Onda je na scenu stupio gradonačelnik Laban, i sve legende su zaboravljene.
Samo nekoliko dana posle incidenata (kafana, policija, sud) kao da se sve vratilo u subotičku normalu. Dan grada je prošao bez većih smetnji. Istina, neki su zviždali na početku svečanosti na glavnom trgu, ali sve se stišalo kada su probrani gosti stigli i prošli kroz za tu priliku postavljen metal-detektor na vratima u velike sale Gradske kuće.
Na osnovu prvih reakcija stranaka, moglo se zaključiti da dramatičnih potresa, u vidu smene gradonačelnika, neće biti, ili bar ne u skorije vreme. Matična Labanova partija, Srpska napredna stranka, ogradila se od ponašanja i pretnji gradonačelnika Subotice. Ali, u tom saopštenju se navodi da je Laban tako postupio zato što su neki tamo pokušali da ga primoraju da nešto krade, i to isti oni koje „danas štite zaštitnik kriminalaca Saša Janković i Demokratska stranka“.
Sa druge strane, predstavnici DS-a, Nove stranke i Pokreta slobodnih građana zahtevali su da gradonačelnik podnese ostavku. „Laban je prava slika vlasti u Subotici i vlasti u Srbiji, ali nije prava slika građana Subotice i Srbije. Čovek koji je pretučen je član SNS-a. Kako li se onda ponašaju prema opoziciji, ako se tako ponašaju prema svojim članovima?“, rekao je Saša Janković na konferenciji za medije u Subotici. Jene Maglai je pozvao Savez vojvođanskih Mađara, koalicionog partnera SNS-a, da podnese zahtev za smenu gradonačelnika, jer nije dovoljno da se SVM samo distancira od njegovih postupaka.
NOVAC IZ MAĐARSKE: SVM kao da je bio u dilemi, valjda zbog nedostatka jasnog putokaza iz Beograda (i iz Budimpešte). Timea Horvat, zamenica gradonačelnika Labana i predsednica lokalnog ogranka SVM-a, nakon kratkog iščekivanja osudila je ponašanje svog šefa u Gradskoj kući ocenivši ga kao nedolično i zatražila je od partnerskog SNS-a da raščisti situaciju. Izgleda da je raščišćeno, jer je njen stranački šef već nekoliko dana kasnije bezbrižno ćaskao sa „nedoličnim“ Labanom u prvom redu Velike sale Gradske kuće.
Odnosi na relaciji Beograd–Pastor–Budimpešta su za sve učesnike isuviše značajni, a da bi jedan ratoborni lokalni moćnik mogao da ih poremeti. Naime, ta pomalo neprirodna i fatalna privlačnost između Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, a samim tim i između Srbije i Mađarske, jedan je od temelja spoljne politike obe zemlje. Ni Mađarska, baš kao ni Srbija, ne stoji najbolje sa susedima, izuzev, naravno, međusobnih odnosa.
Sličnosti bodu oči, čak su i komunikacijski trikovi slični: Beograd maltene objavljuje rat Makedoniji i nakratko prazni tamošnju ambasadu; Budimpešta zbog intervjua odlazećeg holandskog ambasadora („nećemo više da finansiramo korupciju“) identično postupa sa Hagom, naređuje tamošnjem mađarskom ambasadoru da se vrati kući i ministar Sijarto (poznat u Srbiji i kao aktivan učesnik predizbornih mitinga Srpske napredne stranke) objavljuje na vanrednoj konferenciji za medije prekid diplomatskih odnosa sa Holandijom „na nivou ambasadora“. Što je, naravno, besmisleno i služi isključivo kao poruka glasačima: Orbanova vlada se žestoko bori za suverenitet nacije, koja je, kanda, napadnuta. Kao Srbija u Skoplju, ničim izazvana. Posle tri dana više se niko ne seća holandske epizode svekolike borbe za mađarsku naciju.
A ni novac nema sporednu ulogu u slučaju mini trojnog pakta. Već i ono što se javno zna izgleda ubedljivo. Pre nekoliko meseci mađarska vlada je u okviru pomoći Mađarima izvan svojih granica podelila jednoj vojvođanskoj fondaciji, Prosperiteti (zapravo SVM-u), više od 160 miliona evra. Od tada se redovno objavljuju konkursi, dele se sredstva, uglavnom malim preduzetnicima, sa dvojnim državljanstvom (to je uslov). Veće svote idu onima koji su bliski Pastoru i SVM-u. Ova stranka je nedavno kupila i kuću u centru Subotice za više od milion evra, što je u ovdašnjim uslovima basnoslovna cena. Poreklo novca prema izjavama čelnika SVM-a: mađarska vlada. To je novo sedište stranke, a zgrada koja je do sada služila u tu svrhu, uz malu dogradnju, biće Medijska kuća Mađarskog nacionalnog saveta u kojoj će biti smešteni dnevni list „Mađar so“, nedeljnik „Het nap“ i RTV „Panon“.
Ali to nije sve: Orbanova vlada je pre nekoliko nedelja odobrila svotu od dodatnih 500 miliona forinti (200 miliona dinara) za „Mađar so“, što je više od polovine godišnjeg budžeta ovog lista. Razlog: u Mađarskoj se sledećeg aprila održavaju izbori, a glasovi Mađara izvan granica mogu da donesu tri od 200 mandata, pa ih treba bodriti. Ištvan Pastor će tu morati da vodi žestoku kampanju u korist Viktora Orbana. Kako je u nezaboravnom filmu Svedok partijski moćnik drug Virag rekao nesuđenom glavnom svedoku: „Druže Pelikan, jednom ćemo nešto da tražimo od vas.“
U ovom kontekstu Laban i Polovina su bučne, ali sitne ribe.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
