foto: zoran žestić / tanjug
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je sitna riba u velikoj igri na relaciji Beograd–Subotica–Budimpešta. Veze i sličnosti između Srbije i Mađarske sve su jače i vidljivije
Umesto 10. oktobar, Dan oslobođenja, Subotica već godinama slavi 1. septembar, dan kada je daleke 1779. godine od carice Marije Terezije dobila status slobodnog kraljevskog grada u okviru Habzburške monarhije pod nazivom Marija Tereziopolis. Ni prošli petak nije bio izuzetak. Kada je gradonačelnik Bogdan Laban (Srpska napredna stranka, nekad SDS) došao na proslavu, prisutni u svečanoj sali stare Gradske kuće pristojno su ustali i vredno aplaudirali. Seo je, kako se priliči, u prvi red pored predsednika Saveza vojvođanskih Mađara i Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora, nerazdvojnog partnera SNS-a na svim mogućim nivoima vlasti. Laban je održao svečani govor, dodeljeni su priznanja i nagrade, horovi su pevali, lokalni političari su na ulicama trčali polumaraton. Domaćinska atmosfera na severu Bačke.
Samo šest dana ranije, u subotu u večernjim satima u hotelu Galerija, odigrala se nemila scena u kojoj je jedan od učesnika bio upravo gradonačelnik Laban. Drugi akter bio je Vladimir Polovina, takođe član SNS-a, asistent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, široj subotičkoj javnosti do tada manje poznat.
Dan i po posle tog neobičnog susreta, na jednom portalu pojavio se audio-snimak dugačak petnaestak minuta, na kojem se čuje tirada jednog čoveka: „Još jednom te čujem, samleću te, kao mleveno meso. Gledaj me tim psihopatskim očima, gledaj me dobro. Gledaj me pravo, grkljan ću ti iščupati, kad ga ščepam, kao moj pitbul ću ti pojesti taj grkljan… Kako da se ponašam, bre, nemoj da te sad sagorim. Treba da ti betonske cipele dam?“
„Sagovornik“ gradonačelnika, već pomenuti Polovina, snimao je „razgovor“, što je i saopštio Labanu, kome to nije smetalo. Na kraju snimka se čuje nešto kao koškanje. Posle su i zvanično utvrđene povrede Polovine.
Autentičnost snimka je nekoliko sati možda bila pod sumnjom, ali čim je sutradan sazvana vanredna konferencija za štampu gradonačelnika, sve je bilo jasno. Mediji bliski gradskoj vlasti ili Savezu vojvođanskih Mađara brižno su prećutkivali hepening sve do njegovog „ozvaničenja“.
BABE I ŽABE: Nakon bučnog susreta dvojice naprednjaka Polovina je otišao u obližnju policijsku stanicu da podnese krivičnu prijavu protiv Labana za fizički i verbalni napad, ali su ga zadržali u pritvoru „bez obrazloženja“. Jer, dok je Polovina čekao da dâ iskaz, stigla je prijava Bogdana Labana protiv Polovine zbog ugrožavanja sigurnosti.
Na hitno sazvanoj konferenciji za medije Laban je rekao da se izvinjava subotičkoj i srpskoj javnosti što je koristio „teške i neprimerene reči“ u privatnom razgovoru. Negirao je da je fizički napao sagovornika, ali je odmah dodao: „Tvrdim i stojim iza toga da sam žrtva mafijaške klopke i izrežiranog slučaja, što me ne opravdava. Ali, sigurno se neću pomeriti sa crte gospodi kakav su Janković i Maglai.“ Mislio je na Sašu Jankovića, lidera Pokreta slobodnih građana, i Jenea Maglaija, jednog od disidenata Saveza vojvođanskih Mađara, vođe Pokreta za građansku Suboticu, lokalne višenacionalne opozicione formacije.
Bogdan Laban je rekao svoje, a novinarima je bilo zabranjeno da postavljaju pitanja. To se ponovilo i neki dan kasnije kada su obojica, i Laban i Polovina, dali svoje iskaze sudu. Da bi izbegao novinare, gradonačelnik je koristio sporedni izlaz. Kao da su pojedini subotički funkcioneri počeli da koriste metode premijera susedne države Viktora Orbana, koga već godinama niko od novinara ne sme ništa da pita. Izuzetak su lojalni društveno-politički radnici koji vredno čitaju unapred napisana pitanja. Ali nije ovo jedina veza sa Mađarskom u ovoj priči.
HVALA, VIKTORE: Vratimo se gradonačelniku koji je za „Blic“ rekao da je razlog svađe bio to što je Polovina pre desetak dana izlepio nekoliko plakata po gradu sa natpisom: „Bogdane, Bog je ljut“. Nagađa se da je tu reč o nekom nesporazumu oko nekretnina, ali je to, bar za sada, urbana legenda.
U kategoriju urbanih legendi spada i priča da je brat predsednika Vučića Andrej posetio Lajoša Čakanja, vlasnika najpoznatijeg subotičkog lokala „Bos“, i navodno predložio da uđe u biznis s njim. Na šta je, kažu dobro obavešteni Subotičani, Čakanj pozvao u pomoć nikog drugog nego Viktora Orbana, koji je „sredio“ stvari. Jedan vickasti tviteraš je čak predložio da se slika Orbana kao svojevrsnog sveca zaštitnika okači na zidove subotičkih kafana. Nikakve zvanične potvrde nema, niti je priča iole utemeljena na činjenicama, ali ona uporno kruži gradom već nekoliko meseci. Onda je na scenu stupio gradonačelnik Laban, i sve legende su zaboravljene.
Samo nekoliko dana posle incidenata (kafana, policija, sud) kao da se sve vratilo u subotičku normalu. Dan grada je prošao bez većih smetnji. Istina, neki su zviždali na početku svečanosti na glavnom trgu, ali sve se stišalo kada su probrani gosti stigli i prošli kroz za tu priliku postavljen metal-detektor na vratima u velike sale Gradske kuće.
Na osnovu prvih reakcija stranaka, moglo se zaključiti da dramatičnih potresa, u vidu smene gradonačelnika, neće biti, ili bar ne u skorije vreme. Matična Labanova partija, Srpska napredna stranka, ogradila se od ponašanja i pretnji gradonačelnika Subotice. Ali, u tom saopštenju se navodi da je Laban tako postupio zato što su neki tamo pokušali da ga primoraju da nešto krade, i to isti oni koje „danas štite zaštitnik kriminalaca Saša Janković i Demokratska stranka“.
Sa druge strane, predstavnici DS-a, Nove stranke i Pokreta slobodnih građana zahtevali su da gradonačelnik podnese ostavku. „Laban je prava slika vlasti u Subotici i vlasti u Srbiji, ali nije prava slika građana Subotice i Srbije. Čovek koji je pretučen je član SNS-a. Kako li se onda ponašaju prema opoziciji, ako se tako ponašaju prema svojim članovima?“, rekao je Saša Janković na konferenciji za medije u Subotici. Jene Maglai je pozvao Savez vojvođanskih Mađara, koalicionog partnera SNS-a, da podnese zahtev za smenu gradonačelnika, jer nije dovoljno da se SVM samo distancira od njegovih postupaka.
NOVAC IZ MAĐARSKE: SVM kao da je bio u dilemi, valjda zbog nedostatka jasnog putokaza iz Beograda (i iz Budimpešte). Timea Horvat, zamenica gradonačelnika Labana i predsednica lokalnog ogranka SVM-a, nakon kratkog iščekivanja osudila je ponašanje svog šefa u Gradskoj kući ocenivši ga kao nedolično i zatražila je od partnerskog SNS-a da raščisti situaciju. Izgleda da je raščišćeno, jer je njen stranački šef već nekoliko dana kasnije bezbrižno ćaskao sa „nedoličnim“ Labanom u prvom redu Velike sale Gradske kuće.
Odnosi na relaciji Beograd–Pastor–Budimpešta su za sve učesnike isuviše značajni, a da bi jedan ratoborni lokalni moćnik mogao da ih poremeti. Naime, ta pomalo neprirodna i fatalna privlačnost između Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, a samim tim i između Srbije i Mađarske, jedan je od temelja spoljne politike obe zemlje. Ni Mađarska, baš kao ni Srbija, ne stoji najbolje sa susedima, izuzev, naravno, međusobnih odnosa.
Sličnosti bodu oči, čak su i komunikacijski trikovi slični: Beograd maltene objavljuje rat Makedoniji i nakratko prazni tamošnju ambasadu; Budimpešta zbog intervjua odlazećeg holandskog ambasadora („nećemo više da finansiramo korupciju“) identično postupa sa Hagom, naređuje tamošnjem mađarskom ambasadoru da se vrati kući i ministar Sijarto (poznat u Srbiji i kao aktivan učesnik predizbornih mitinga Srpske napredne stranke) objavljuje na vanrednoj konferenciji za medije prekid diplomatskih odnosa sa Holandijom „na nivou ambasadora“. Što je, naravno, besmisleno i služi isključivo kao poruka glasačima: Orbanova vlada se žestoko bori za suverenitet nacije, koja je, kanda, napadnuta. Kao Srbija u Skoplju, ničim izazvana. Posle tri dana više se niko ne seća holandske epizode svekolike borbe za mađarsku naciju.
A ni novac nema sporednu ulogu u slučaju mini trojnog pakta. Već i ono što se javno zna izgleda ubedljivo. Pre nekoliko meseci mađarska vlada je u okviru pomoći Mađarima izvan svojih granica podelila jednoj vojvođanskoj fondaciji, Prosperiteti (zapravo SVM-u), više od 160 miliona evra. Od tada se redovno objavljuju konkursi, dele se sredstva, uglavnom malim preduzetnicima, sa dvojnim državljanstvom (to je uslov). Veće svote idu onima koji su bliski Pastoru i SVM-u. Ova stranka je nedavno kupila i kuću u centru Subotice za više od milion evra, što je u ovdašnjim uslovima basnoslovna cena. Poreklo novca prema izjavama čelnika SVM-a: mađarska vlada. To je novo sedište stranke, a zgrada koja je do sada služila u tu svrhu, uz malu dogradnju, biće Medijska kuća Mađarskog nacionalnog saveta u kojoj će biti smešteni dnevni list „Mađar so“, nedeljnik „Het nap“ i RTV „Panon“.
Ali to nije sve: Orbanova vlada je pre nekoliko nedelja odobrila svotu od dodatnih 500 miliona forinti (200 miliona dinara) za „Mađar so“, što je više od polovine godišnjeg budžeta ovog lista. Razlog: u Mađarskoj se sledećeg aprila održavaju izbori, a glasovi Mađara izvan granica mogu da donesu tri od 200 mandata, pa ih treba bodriti. Ištvan Pastor će tu morati da vodi žestoku kampanju u korist Viktora Orbana. Kako je u nezaboravnom filmu Svedok partijski moćnik drug Virag rekao nesuđenom glavnom svedoku: „Druže Pelikan, jednom ćemo nešto da tražimo od vas.“
U ovom kontekstu Laban i Polovina su bučne, ali sitne ribe.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
