PONOVNO OTVARANJE PROBLEMA: Upozorenje…
Vizna liberalizacija kao kruna započetih reformi i normalizacije odnosa sa Evropskom unijom omogućila je građanima Srbije putovanja bez čekanja u dugim ponižavajućim redovima pred stranim konzulatima, ali kako to obično biva i masovnu zloupotrebu stečenog prava
U nemačkim medijima i javnom mnjenju sve prisutnija je tema lažnih (ekonomskih) azilanata iz Srbije i Makedonije i problem njihovog smeštaja i troškova boravka. Samo od 1. do 10. oktobra podnesena su 3744 zahteva za azil, od toga 1841 građana Srbije i 591 Makedonije. Do kraja meseca, po proceni eksperata za migracije, očekuje se oko 11.700 novih zahteva. Po rečima ministra unutrašnjih poslova Hesena Borisa Rajna, presudom Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu 18. jula ove godine o izjednačenju iznosa pomoći podnosilaca zahteva za azil sa iznosom socijalne pomoći, Nemačku će dodatno koštati do kraja ove godine još najmanje 218 miliona evra poreskih para. Što se tiče Srbije u pitanju su mnogočlane romske i albanske familije sa troje i više dece sa mesečnim prinadležnostima u gotovom od 1500 i više evra i participacije troškova stanovanja, namirnica, odeće, struje, gasa, grejanja, aparata za domaćinstvo, igračaka, lekova, usluga frizera i drugog, što je sve skupa primamljiv motiv da se krene na put i ućari koji evro.
Zakonska procedura dobijanja statusa azilanta u Nemačkoj traje mesecima, često godinu i više dana sve dok tužena država u slučaju odbijanja azila na sudu ne dokaže da se radi o lažnom azilantu, a sve troškove procesa pokriva budžet pokrajine na čijoj se teritoriji „azilant“ nalazi. Otud i ne čudi zahtev ministra Borisa Rajna i drugih ministara u saveznom Ministarstvu unutrašnjih poslova u Berlinu da se odmah primeni dogovor ministara unutrašnjih poslova Šengenskog ugovora donetog 7. juna ove godine u Luksemburgu da po svom uverenju, jednostrano u cilju zaštite sopstvenih interesa suspenduje bezvizni režim za građane Srbije i Makedonije bez mogućnosti da Evropska komisija u Briselu interveniše. Uvedena suspenzija vizne liberalizacije traje sve dok postoji opasnost štete po nacionalne interese zemlje, a teoretski najdalje dve godine od trenutka aktiviranja „zaštitnog mehanizma“.
Do sada je strog režim kontrole granica primenjivan u dva slučaja zaštite od pretnji terorističkih grupa i prilikom velikih sportskih događaja kao što je bilo Svetsko prvenstvo u fudbalu 2008. godine. Uprkos protivljenju predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca da neće prihvatiti druge osim ta dva postojeća razloga za uvođenje viznog režima bez formiranja zajedničkog mehanizma provere opravdanosti takvih zahteva, pokrajinski ministar Hesena zvanično je postavio zahtev selektivne primene mera koje direktno idu na štetu Srbije i srpskih građana.
U toku 2010. i 2011. godine bilo je takvih nagoveštaja. Između ostalih, i predsednik Odbora Bundestaga za unutrašnju politiku Volfgang Bozbah zbog mnogobrojnih zloupotreba slobodnog viznog rezima nezvanično je zahtevao njegovo ukidanje. Belgija je jula 2011. zvanično pokrenula inicijativu u Evropskoj komisiji za ukidanje vizne liberalizacije za srpske građane, što je upozoravajuće prokomentarisao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić: „Mi smo svesni problema i spremni smo sve da učinimo kako bi problem bio efektivno rešen.“ Očigledno da aktuelna pretnja ne postoji od juče i da je Srbija više puta blagovremeno upozoravana na moguće posledice, ali niko tome nije pridavao potrebnu pažnju niti je nešto preduzeto da se postojeće stanje promeni i opasnost otkloni. Krivicu za nastalu situaciju i moguće ograničenje slobode kretanja, jednog od osnovnih ljudskih prava u duhu najbolje evropske humanističke tradicije, trebalo bi potražiti na obe strane; srpske, ali i nemačke što praktikuje beskrajno pipavu proceduru tretmana azilanata iz nekih davnih vremena kad su azil tražile stvarne žrtve političke represije.
U Belgiji čitav postupak traje 15 dana, dok se u Norveškoj procedura završava Uredbom 48. Za toliko sati podnosilac zahteva za azil mora da pruži uverljive dokaze da je žrtva političkog progona ili da je diskriminisan na neki drugi način u matičnoj državi. Bezvizni režim ne znači nepostojanje kontrole prilikom ulaska na teritoriju Evropske unije, naprotiv, carinski službenici po sopstvenoj proceni kontrolišu putnike i u slučajevima opravdane sumnje i neregularnosti takvima ne dozvoljavaju prelazak granice. To je mesto i prilika selekcije potencijalnih lažnih azilanata, što se po mnogo čemu da ustanoviti bez nepotrebne politizacije pojave koja preti da naruši postojeće međudržavne odnose.
Nedopustivo je zbog par hiljada „azilanata“ da Srbija bude kažnjena i da posledice trpe najmanje krivi studenti, poslovni ljudi, turisti i naročito mnogobrojne familije zaposlenih u Nemačkoj i drugim zemljama Evropske unije. Azilanti sa prostora bivše Jugoslavije nisu danas, za razliku od minulih vremena, politički već socijalni ispolitizovan problem i u tom smislu trebalo bi tražiti rešenje nastale situacije pre nego što eskalira u dimenziju političkih špekulacija poput onih izrečenih u bavarskom parlamentu (Landtag) da je ekstremni porast azilanata iz Srbije posledica ograničenja ljudskih i nacionalnih prava Roma i Albanaca. Od nemačke vlade zahteva se da umesto što se bavi azilantima svojim uticajem izvrši pritisak na vlasti u Beogradu kako bi se poštovala prava manjina i time sprečilo njihovo iseljavanje, što je samo po sebi opasna zamena teza na štetu Srbije. Vremena za uobičajeno srpsko oklevanje nema, potrebno je što pre da za isti sto sednu predstavnici Nemačke i Srbije i uz puno uvažavanje postojećih specifičnosti problema nađu zadovoljavajuće rešenje kako sutra ne bi snosili odgovornost za posledice jednog, ovom vremenu neprimerenog anticivilizacijskog čina.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
