Mandat odlazećeg Saveta pamti se po odsustvu iskrene inicijative da se uredi ovdašnji medijski prostor. Takođe, rokovi za dodelu isteklih TV i radio-dozvola su probijeni, a čuvena peta dozvola za nacionalno pokrivanje nije dodeljena. Poslednji njihov potez bio je jednoglasno izglasana dodela regionalne frekvencije televiziji Informer, i to mimo zakona. Dolaze li bolji dani
Prošao je 4. novembar, dan kada je, posle brojnih borbi i previranja na medijskoj sceni, Srbija trebalo da dobije novi sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ipak, to se nije dogodilo. Dosadašnja predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić je dala ostavku, a uz to je javnost obavestila o odluci ovog tela da televiziji Informer dodeli regionalnu frekvenciju.
“Ja danas dajem ostavku, a što se Informera tiče, mogu samo da im čestitam”, rekla je za “Danas” Olivera Zekić izrazivši želju da neki novi Savet REM-a, koji još uvek nije izabran, Informeru jednog dana dodeli i nacionalnu frekvenciju.
“Zaslužili su, sve su uslove ispunili i imali su perfektan elaborat. Imaju novca da plaćaju državi Srbiji za to što su dobili i ja im od srca čestitam i želim im svu sreću u radu”, rekla je. Prema njenim rečima, svih osam članova REM-a jednoglasno je donelo tu odluku. Inače, odluka je doneta 1. novembra, a objavljena na dan kada članovima dosadašnjeg Saveta REM-a ističe mandat po novom Zakonu o elektronskim medijima (4. novembar).
Iako je REM bio dužan da održi i javne razgovore sa kandidatima za beogradske dozvole – što su pored TV Informer, bili Gradska TV Plus iz Grocke, TV Antena i TV Antena plus – to se nije dogodilo. Ovo je bio dužan da učini na osnovu člana 32 statuta Republičke radiodifuzne agencije po kom posluje.
NIŠTA NE VALJA I SVE JE OČEKIVANO
U septembru, tadašnja predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić odgovorila je da će se razgovori održati “ubrzo” i da će “najava razgovora biti objavljena na sajtu regulatora”.
REM je odluku trebalo da donese 30 dana od objavljivanja liste podnosilaca prijava na konkurs, što znači da je poslednji dan za odlučivanje bio 15. avgust.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković u razgovoru za “Vreme” kaže da ovakvom odlukom Saveta nije ni najmanje iznenađen: “Ako pogledamo ko je bio konkurencija TV Informer za dobijanje regionalne dozvole za Beograd, ne čudi što su je oni dobili. Ako gledamo tajming dodele, i to je bilo očekivano imajući u vidu dosadašnje ponašanje Regulatora. Ako govorimo o selektivnoj primeni zakona, ni tu nema iznenađenja jer je publikovanje okasnelog izveštaja o predizbornom medijskom monitoringu prebačeno kao vrući krompir budućem sazivu Saveta”.
Inače, Udruženje novinara Srbije pitalo je Oliveru Zekić zašto će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a, odnosno zašto ga ne objavi odmah s obzirom da su izbori prošli pre 11 meseci, a ona je odgovorila: “Zato što ja tako kažem”.
Suštinski je, kako tvrdi Mirković, sve onako kako je i očekivano, zbog čega niko više ne treba da ima dilemu da li nam je potreban drugačiji, bolji i profesionalniji Savet REM-a.
Mandat tela sklonog selektivnoj primeni zakona i raznim malverzacijama krunisan je dodelom regionalne dozvole televiziji čiji se glavni i odgovorni urednik javno odriče Kodeksa novinara Srbije.
“ŠTO STE TRAŽILI, TO STE I DOBILI”
Povodom prestanka mandata, oglasio se i odlazeći Savet ovog tela. Članovi Saveta su saopštili da ovu funkciju više ne obavljaju pošto je istekao rok od godinu dana predviđen Zakonom o elektronskim medijima iz 2023. godine. Savet REM-a navodi da su svi njegovi članovi, izabrani po ranijem Zakonu o elektronskim medijima iz 2014. godine, automatski nastavili obavljanje funkcije tokom jedne godine od stupanja na snagu novog zakona (4. 11. 2023).
Po isteku tog roka, Savet ostaje bez članova, čime je trenutno obustavljen svaki proces odlučivanja u oblasti elektronskih medija u Srbiji.
“Odgovornost za ovaj interregnum, u kojem se našao čitav korpus organizacija, zakona i pravila koji regulišu rad elektronskih medija, leži na onima koji su insistirali da Regulatorno telo postane predmet političke trgovine, na onima koji su na tu trgovinu pristali, kao i na onima od kojih je traženo da se izjasne o ustavnosti zakonske odredbe kojom je vanredno skraćen mandat članova Saveta”, ističe se u saopštenju REM-a. Saopštenje su završili rečima “Što ste tražili, to ste i dobili. Zasluženo”.
ODLAGANJE NEODLOŽNOG
Nevena Đurić, predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, propustila je da pokrene zakonski postupak za izbor novih članova REM do zakonskog roka 4. avgusta, čime je Savet REM-a praktično prestao da postoji. Ovim propustom, Nevena Đurić je suspendovala primenu Zakona o elektronskim medijima. Upravo zbog toga su Fondacija “Slavko Ćuruvija”, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Crta podneli protiv nje krivičnu prijavu.
Prema dogovoru, koji je uz posredovanje OEBS-a, Delegacije EU i Ambasade Norveške, načinjen između predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa premijerkom Anom Brnabić i predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, novi Savet REM je, kako je već pomenuto, trebalo da bude izabran u roku od godinu dana nakon stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima. A rok je istekao u nedelju.
Konkursa za izbor novih članova nikada nije bilo, a ono što je uz posredovanje Evropske unije dogovoreno, prekršeno je.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji i jedan od stručnjaka koji je učestvovao u izradi Zakona o elektronskim medijima, objašnjava za “Vreme” kako je došlo do ovakvog propusta.
“Dakle, kada novi medijski zakon stupi na snagu, postoji rok od godinu dana da se izabere novi Savet REM-a. To se, kako vidimo, nije desilo. Konkursi za nove članove nikada nisu raspisani, a po važećem Zakonu o elektronskim medijima, trebalo je započeti proceduru izbora novih članova najkasnije šest meseci nakon stupanja zakona na snagu”, istakao je Veljanovski.
Nije se desilo ništa od onoga za šta postoje jasne instrukcije u zakonu, pa se sada REM, bez članova sa važećim mandatima, nalazi u pravnom vakuumu. Dok je nadležni odbor Narodne skupštine ignorisao svoj deo posla, članovi Saveta REM-a su preko Ustavnog suda pokušavali da zadrže svoje funkcije.
Naime, REM je 4. juna Ustavnom sudu predložio da pokrene postupak ocene ustavnosti člana 126, stav 1. Zakona o elektronskim medijima, da utvrdi da ta odredba nije saglasna sa Ustavom Srbije, kao i da do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu ovog člana zakona. Kako je objavila Cenzolovka, koja je imala uvid u inicijativu, članovima Saveta smeta što im se skraćuje mandat i time “uskraćuje vršenje javne funkcije pod jednakim uslovima”, a tvrde i da nije jasno objašnjen opšti interes koji opravdava njihovu smenu.
“Da je Zakon o elektronskim medijima potpuno u skladu sa Ustavom, pokazuje još jedna stvar. Naime, Postoji dokument koji se zove Strategija o razvoju sistema javnog informisanja od 2020. do 2025. godine, a u kome je jasno napisano da kad god imamo novi zakon koji se odnosi na delovanje elektronskih medija, bira se novi Savet regulatornog tela”, objašnjava Rade Veljanovski.
POLITIČKA (NE)VOLJA
Strateški dokument o kome govori profesor Veljanovski donet je kako bi se rad medija u Srbiji u što većoj meri uskladio sa zakonskim smernicama, kao i sa evropskim standardima.
“U izradi strategije učestvovala su medijska udruženja, ali i ukupno petnaest institucija vlasti, od kojih devet ministarstava, ali i različite komisije, odbori i nezavisni eksperti. Ta strategija je postala državni dokument jer ga je usvojila Vlada Srbije, a potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić”, naglašava Veljanovski.
Eksperti i medijska udruženja, kako tvrdi Veljanovski, rade na tome da medijske zakone u Srbiji usaglase sa demokratskim vrednostima, ali to sve pada u vodu ukoliko nema političke volje da se ti zakoni kasnije sprovode.
“Ni ovlašćeni predlagači zakona, niti ljudi koji su u izradi zakona učestvovali nemaju zakonske instrumente da sve sprovedu do kraja, za to je potrebna pomoć i volja državnih organa. Kada je u pitanju Savet REM-a, tu postoje problemi koji godinama unazad nisu rešavani. Radna grupa koja je pisala Zakon o elektronskim medijima je takođe odredila ozbiljne kriterijume koji moraju da zadovolje članovi Saveta ovog tela. Dosadašnji članovi te kriterijume nisu zadovoljavali”, kaže naš sagovornik.
Ipak, Veljanovski nije do kraja pesimističan. Nada se da će novi Savet, jednom kada bude izabran, biti stručniji od prethodnog i bolje zadovoljavati ove kriterijume, kao i da cela procedura izbora novih članova neće otići unedogled, te da ćemo već za dva, tri meseca znati ko su novi članovi.
HOĆE LI BITI BOLJE
Nekoliko dana pred istek mandata starim članovima Saveta, oglasila se potpredsednica Skupštine Marina Raguš. Ona je izjavila da su, prema informacijama koje ima, u toku pripreme za rešavanje statusa članova Saveta Regulatornog tela. Marina Raguš je za Radio-televiziju Vojvodine rekla da je predsednici skupštine Ani Brnabić fokus i prioritet primena svih preporuka ODIHR-a vezanih za izborne uslove, Radna grupa za ispunjenje tih preporuka, Komisija za reviziju biračkog spiska, kao i REM.
Upitana da li će proces biti sproveden po zakonu ili će biti “razvlačen” kako bi ljudi kojima je istekao mandat ostali na funkciji, navela je da “ne sumnja da će javnost biti zadovoljna celim procesom”.
“Kako će izgledati do kraja, predsednica Brnabić je prava adresa, ali ne sumnjam da će javnost, kako domaća, tako i strana, biti zadovoljna celim procesom”, rekla je Raguš. Upitan da li očekuje da će procedura izbora novih članova biti održana u skorije vreme, Saša Mirković smatra da ta mogućnost nije isključena.
“Nadam se da hoće. Nadu mi daje nedavna izjava Tanje Miščević, ministarke za evropske integracije, koja je izjavila da do kraja ove godine treba da budu ispunjene mere koje bi pokazale spremnost Srbije da sprovodi Reformsku agendu. Među tim merama ministarka je eksplicitno navela ponovni izbor Saveta REM-a”, kaže Mirković.
Odugovlačenje celog procesa ostavilo je znatni trag na ionako vrlo upitnu reputaciju koju ima ovo regulatorno telo. Ishodi i posledice rada dosadašnjih članova konstantno su izazivali negativne reakcije medijskih stručnjaka, ali i publike.
“Reputacija Saveta REM je u toj meri narušena da je ovo čemu trenutno svedočimo logično ishodište njihovog dosadašnjeg mandata. U nesporovođenju ključnih odredaba Zakona o elektronskim medijima, stvari su očito otišle predaleko”, smatra Saša Mirković. Komentarišući inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim medijima, koju su članovi dosadašnjeg Saveta letos podneli Ustavnom sudu, Mirković dodaje da mu nije najjasnije čime su se rukovodili u tom trenutku.
“Imajući u vidu stav ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića da javni poziv za kandidovanje novih članova Saveta REM neće biti raspisan dok se ne okonča započeta procedura pred Ustavnim sudom, jasno je da je postojala ideja o kupovini vremena koja je u suprotnosti sa veoma jasnim odredbama Zakona o elektronskim medijima”, kaže.
Mandat odlazećeg Saveta Mirković pamti po odsustvu iskrene inicijative da se uredi ovdašnji medijski prostor. Takođe, rokovi za dodelu isteklih TV i radio-dozvola su probijeni, a čuvena peta dozvola za nacionalno pokrivanje nije dodeljena.
“Nije ispunjena ni obaveza publikovanja izveštaja o predizbornom medijskom monitoringu. Dolazilo je do dodatne kontaminacije već zatrovanog i polarizovanog medijskog prostora. Nadam se da će se uskoro u praksi sprovesti izjave koje najavljuju izbor novog Saveta REM-a i da će, i pored kašnjenja, biti poštovan Zakon o elektronskim medijima”, zaključuje Saša Mirković, predsednik ANEM-a.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
