Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak
Ovogodišnji Festival duvan čvaraka pomeren za sedam dana zbog vremenskih prilika. Sve ostalo, bilo na nivoju i ovaj, iako 19, bio jubilarni. “Idejni tvorac”, gospodin Batočanin, kao svaki “pronalazač” dobio je iz gradske kase, vele, 800.000 dinara, jerbo je “zaštitio” ime manifestacije. Govorio da je zaštitio i brend “duvan čvarci”, ispostavilo se da je zaštitio etiketu sa tim imanom. Grad Valjevo je događaj uvrstio u “stalne manifestacije” koje se pokrivaju iz budžeta, a na čelo Saveta festivala metut je SNS gradonačelnik, koji je jako, kao “nestranačka ličnost” smenjen sa čela Valjevskih naprednjaka.
Pa, “izvolte u salonu”! Sve se odigrava u centru grada, a gde bi, na platou ispred Doma kulture, i na obalama reke Kolubare. Na platou tezge sa raznu ponudu, dole, na levoj obali reke jednoobrazni beli čadori sa raznu ponudu, preko reke isti jednoobrazni beli čadori ispred kojih su kazani, što ih zovu oranije, u kojima se kuvaju i mešaju čvarci. Obale spajaju tri bela montažna i izanajmljena mostića, kažu da cena nije ispod milion dinara, na kojima je razapeto platno na kome grb Valjeva i natpis “Festival duvan čvaraka”.
FRULE I OKARINE
Na tezge na platou svega, ima helijumski baloni, cveće u saksijama, “američke krofnice”, “Dubai palaćinci”, ima ajvar, rakija, ukrasne đinđuve, narukvice, brojanice, ima “Čarobni štapić”, sapun od ruže i sapun od lavande, liciderska srca, lulice i lizalice, još meda i propolisa, drvene bačve i burići, turšija u malim i turšija u velikim teglama, zemljani lonci, razno pletivo, vunene čarape, rakija sa klekom, medovača, orahovača, sirup od zove, drenjina, grožđa… Ima i ukosnice, plastični pištolji, u male bočice lek protiv upale prostate, gihta, nesanice, zamora i reume, ima i razni’ staklića, još lizalica, jedan aparat za kokice, još meda, domaći kolači, “Sultanova sarma” (vrsta ratluka), sir, turšija, i tako sve do samog Doma kulture, ispred koga veliki pano sa natpisom “Festival duvan čvaraka”, a na bini, na kojoj piše “Valjevski sabor dvojnice, frule i okarine”, u toku umetnički program, svaki od trojice umetnika duva u svoj instrument.
Dole, na keju, na desnu stranu, ugostiteljski objekat koji čine spojeni mali beli čadori, ima i veliki beli čador za specijalne goste. Na levu stranu, nizvodno, ponuda na tezgama. Prvi sa svoji čvarci gospodin Batočanin, koji sebe zove “Kralj duvan čvaraka”, iako ima onih koji vele da taj jedan čvarak nije proizveo. Dalje, na tezge, svega, takoreći najmanje čvaraka, pršuta, slanina, kulen, pihtije, kavurma, med, rakija… Pod jedan čador proizvodi iz manastira Tomić, žensko iza tezge obajšnjava mušteriji – “Da vidite o čemu se radi”. A radi se da tu upaljena kadionica, imaju sve vrste kapi i masti, za hemoroide, otečene noge, kožne bolesti, gljivična oboljenja, protov nervoze, bolova, za cirkulaciju… Tu i knjiga “Na krilima Isusove molitve” i kutija za priloge da se na liturgiji u manastiru “Svetog apostola Tome” pročita ime priložnika, tu i papir da se upiše ime.
Dalje ima bela i crna tamjanika iz Rajačkih pimnica, ima liker, ima medovača, šoder čvarci, sirup od trnjina, džem od smokava, konjske kobasice, zemljane posude, dimnjeni sir, tvrdi kajmak, slatko od šljiva, turšija u najveće tegle, u sve to dve cure sa Ugovorima o zakupu tezgi, jedan iza tezge im poručuje da on nije vlasnik, odgovaraju da nema veze. Još ima tucana paprika iz Bačkog Petrovca, “Carski melemi” za glivice na noktima, male i velike tikve, tezga sa šajkačama, majicama “Živ je Draža umro nije”, varjače, drveni pladnjevi, jagnjeća sarmica, još šajkača, meda i slanine, lulica i lizalica…
Preko belog iznajmljenog mostića na drugu, desnu, obalu, gde isto jednoobrazni beli čadori, ispred kojih se mešaju čvarci u kazanima. Na početku nema čadora “Srpskih četnika”, koju su tu obično arlijali sa crnim “Sloboda ili smrt” zastavama, vele da su sad na drugom zadatku, maskirani i sa bejzbol palicama biju i dave studente i građane na protestima.
I ovde ispred čadora tezge sa raznu, uglavnom mesnatu ponudu, ima pečenja, pršute, kobasica, slanine, masti u kanticama… Svaki čador ima ime, “Robajci”, “Tri Želje”, “Brđanci”, mesara “Mesoprodukt”, koja napisala da višegodišnji pobednik festivala, nudi se slanina od stare srpske rase mangulice, ima pršute iz Mačkata, ima i Azijat koji pred jednim čadorom meša čvarke, od kojih je, on je Indijac, čovek do njega, koji vozač u Komunalnom preduzeću, objašnjava da je varilac u “Srbijagasu”, radi na cevovodu za Jadar, uzeli ga da pomogne, vidi srpske običaje…
UVEK MOŽE BOLJE
Reporter krene dalje, od čadora do čadora, “Braća Gligorić”, mesara “Korida”, narod se uzodo, samo čuješ “Gde ste”, da se upiše čador “Pajče i deca”, “Deda i unuk”, “Mali čvarak”, “Pijani čvarak”, “Kod Gavre i Tice” i sve tako do kraja, gde “Pečenjara Patak”, do nje “Kod zeta i šuraka”. Iznad keja, gde čadori, park sa skulpturama koji pun automobila, tu tezga sa “muzikom na USB”, napred rukovet novih zastava, na tezgi šajkače, odvrnuli se, “Zovem te, zovem, noću te sanjam”… Do “USB muzike” velika bela ugostiteljska šatra, ima ‘ektar.
Nema atmosfere i ciguljanja, kao što bivalo, ali oda se, pazari, vukljaju kese. Pred čadorom “Sokolica” jedan sa šajkačom meša čvarke, meša li meša, iz Žabara, oko vrata medalja, dobijo juče, treće mesto za šoder čvarke. Do njega, ispod čadora, tuče numera “Moj Jovane”…
Novinar opet pređe iznajmljeni beli mostić, ponovo među tezge, jedan sa šajkaču i velike brkove, crnu majicu na kojoj piše “Srbija”, na gajbu turio dinje sorte “medena rosa”, samo secka i nudi na probu. Na leđima slika Čiča Draže, natpis “Ne priznajem reč kapitulacija”… Kroz sve to prolaze prodavci pajalice sa dugačku dršku, u roze i sivo-beloj boji. Prodavac meda okačio pisanu informaciju da je za pola kile meda potrebno 848 pčela.
Na bini još duvaju u frule i okarine, sa druge strane reke odvrnula se “USB muzika”, “Nekad tebe, a nekad i mene, obojicu zagledaju žene”… Od čadora sa čvarcima odgovara “Ti si davno otišla od mene”… Opet stigosmo do Indijca koji meša čvarke, zove se Ankoni, onaj do njega ponovi da je varilac, da ga doveli da vidi šta je Srbija i reče Indijcu: “Vidiš da ćeš biti na televiziji…” Ozgo je tukla “USB muzika”, “Diridi dirida”… Ispred susednog čadora, jedan sa šajkačom je desnom rukom, drvenim veslom, mešo čvarke u diridi dririda ritmu, dok je levom rukom glabo prečnjak od praseta.
Na samu obalu reke, do belog iznajmljenog mostića, stao mlađi čovek, teget odelo, stilizovani zulufi, rekoše da to novi ćaci direktor Turističke organizacije, završava izlaganje za televiziju: “Uvek može bolje, znamo da biće bolje, i biće bolje!” Narod se uzodo, samo čuješ, “Ljudi, vidimo se”, preko reke, gde čadori gde se kuvaju čvarci, pod čadorima ekipe za podršku, mezi se i nazdravlja, pod jednim čadorom tri čoveka sa šajkačama pažljivo slušaju gospodiuna u beloj košulji, kome visi kravata, podigo ruku, naglašava priču o nacionalnim interesima, izdajnicima naše stvari, tri šajkače samo klimaju… Baš iznad nih je tukla “USB muzika”, “Lazarevac, Užice i Tara/ tu sam mnogo poljubio gara”…
Sa bine grunu “Čik, čik, čik pogodi, šta mi treba, šta mi godi”… Bi vreme otvaranja, na binu stade voditeljka, onaj ćaci direktor Turizma sa stilizovani zulufi, koji je preko teget odela ogrnuo sivu dolamicu, jedan u beloj majici na kojoj pisalo “Mesara Korida”. Voditeljka reče da ovo 19. festival, da za duvan čvarke imaju slogan “Slani a slatki”, dade reč Stilizovanim zulufima, koji reče:
U ime grada Valjeva želim dobrodošlicu, pa prozbori da uvode novu tradiciju (pošto nisu navatali nijednog ministra, a gradonačelnik više nije šef partije na lokalu) manifestaciju će otvarati raniji pobednici. Za mikrofon stade bela majica sa natpisom “Mesara Korida”, izgovori, Dobar dan, želim da otvorim 19. manifestaciju, proglašavam otvorenu.
Pred Dom kulture izađe folklorni ansambl, opletoše kolce, manifestacija se nastavi, narod je tumaro, vukljo kese sa čvarcima, kavurmom, slaninom “sapunjarom”, a bilo i oni’ koji nosili saksije sa kadificom i muškatlama.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
