Šta je koalicija oko SNS-a slavila uz trubače, ko je “polomio zube” u Nišu, a kome ne ide matematika, Nišlije i dalje ne znaju. Iako su rezultati GIK-a objavljeni, nameće se utisak da se oni ipak više ne uzimaju kao merodavni. Pogotovo nakon što se slovne greške tretiraju kao kardinalne i neoprostive. Nišlije, naposletku, ne znaju ni koji su dalji koraci obe strane, s obzirom na to da se o njima ćuti ili vešto izbegava da se o njima govori
Prošlo je desetak dana od kada je Niš dobio “dva pobednika” na lokalnim izborima. Jedna pobeda je, prema Gradskoj izbornoj komisiji, ostvarena u pet ujutru 3. juna, a druga zvanično par sati kasnije – ali u korist druge koalicije. Uglavnom, i opozicija i aktuelna lokalna vlast slavile su pobedu. Jedni mirno uz motivacione govore na glavnom trgu, a drugi uz trubače. Ni deset dana kasnije nije jasno koja pobeda se računa.
Uvid u birački materijal, 36 prigovora od kojih nijedan nije u potpunosti usvojen i žalbe Višem sudu… Ovako izgleda postizborna atmosfera u Nišu, a odnos snaga je nepromenjen. Uprkos naporima opozicije da pronađe “greške u koracima”, sudeći po ponovo objavljenim preliminarnim rezultatima GIK-a, opozicija i koalicija “Aleksandar Vučić – Niš sutra” imaće po 30 mandata. Ruska stranka imaće jednog odbornika u novom sazivu skupštine Niša. Opozicija ne planira da odustane, pa ukoliko podnete žalbe budu odbijene, sledeća stanica je Ustavni sud.
ŠTA KAŽE BIRAČKI MATERIJAL
Nakon što je 3. juna po podne GIK izašao sa preliminarnim rezultatima izbora koji kažu da će koalicija oko Srpske napredne stranke ipak imati 30 mandata i samim tim moći da formira lokalnu vlast sa Ruskom strankom, opozicija je ubrzo zatražila da se njenim predstavnicima omogući uvid u kompletan birački materijal u prostorijama Gradske izborne komisije u Nišu. Dan kasnije to im je i omogućeno, pa su od utorka do petka uveče pregledali biračke spiskove, glasačke listiće i preostali deo izbornog materijala. Ipak, iako im je omogućen, uvid nije prošao mirno i bez ometanja.
Ana Eraković iz koalicije “Biramo Niš” kaže da ih je GIK pozvao tek nakon 23 sata od podnošenja predloga da im se omogući uvid u birački materijal. Dodaje da su prvog dana na uvid u materijal došli u četiri po podne, a da su im članovi GIK-a ispred SNS-a rekli da je radno vreme komisije do osam uveče i da se razgledanje biračkog materijala prekida. Iz te koalicije naveli su i da je GIK zasedao i pokušao da izglasa odluku o radnom vremenu. Time su uputili na direktno kršenje članova 36 i 37 Zakona o lokalnim izborima, koji nalažu da radno vreme lokalne izborne komisije nije fiksno i da se prilagođava potrebama izbornog procesa.
“Po uputstvu Republičke izborne komisije, po kojem treba da postupa, izborna komisija nema radno vreme kada su rokovi u toku, s obzirom na to da smo od tada imali još 24 sata da napišemo prigovore”, ističe Eraković za “Vreme” i dodaje da su i nakon isteka tog roka nastavili da u kontinuitetu “češljaju” birački materijal, tako da su pregledali 90 odsto. GIK je u saopštenju za medije naveo da je pregledano oko 160 džakova.
Iz koalicije “Biramo Niš” rečeno je da su gotovo na svakom biračkom mestu uočene nepravilnosti, a da se one najviše tiču glasanja kod kuće, gde “potvrde biračkih odbora o tome da su izlazili na teren ne postoje ili nisu potpisane od strane birača ili je potpis predsednika biračkog odbora isti kao potpis birača”.
foto: instagram…dr Dragan Milić;…
Dr Dragan Milić, lider Grupe građana koja nosi njegovo ime, posebno je izdvojio dva biračka mesta – broj 10 i broj 18. Naime, na biračkom mestu broj 10, kaže Milić, jasno se vidi da je prepravljen ukupan broj listića. Sada piše da je na tom mestu bilo 854 listića, dok je u originalnom dokumentu pisalo 841, po čemu je, navodi, ubačeno 13 glasačkih listića više. Kaže da je na biračkom mestu broj 18 primećeno da su glasali ljudi koji nisu upisani u izvod biračkog spiska. Ista greška je uočena i na biračkim mestima 14 i 16 u opštini Medijana, zbog čega će se izbori na tim mestima ponoviti 16. juna. Milić dodaje da je takva reakcija izostala kada je u pitanju biračko mesto broj 18.
“Naš predlog je da se iz ove situacije izađe elegantno – da se ponovo glasa na ta dva biračka mesta. Tu se radi o par glasova. To je razlika od sedam, osam ili devet listića koji mogu da promene rezultat”, kaže dr Dragan Milić za “Vreme”.
SLOVNE GREŠKE KAO ARGUMENT
Opozicija je Gradskoj izbornoj komisiji podnela ukupno 36 prigovora na birački materijal. Nijedan od prigovora nije u potpunosti prihvaćen. Od toga je 20 prigovora odbačeno, devet je odbijeno, šest je delimično usvojeno, a jedan prigovor je povučen. Međutim, većina prigovora opozicije odbačena je zato što su “nerazumljivi”, a negde se spominju i pridevi poput “neosnovani” i “nepotpuni”. U pitanju su većim delom tehničke greške, koje su izbornoj komisiji poslužile kao opravdanje da prigovore odbaci ili odbije. Naime, te tehničke greške tiču se nepodudaranja brojeva biračkih mesta, ali kako su rekli iz koalicije “Biramo Niš”, greške su odmah ispravili i poslali novi podnesak komisiji. GIK, međutim, ništa od toga nije uzeo u razmatranje.
Dok još uvek nije bilo poznato “na čemu je” opozicija, to jest hoće li barem neki od uloženih prigovora biti prihvaćen, GIK je izlazio sa obaveštenjima da je većina prigovora opozicije odbijena, dok se o sudbini preostalih nije znalo do objave zvaničnog saopštenja. Iz opozicije su rekli da ih odbijaju zbog slovnih grešaka. Nikome iz opozicionih stranaka nije jasno zašto su tehničke i slovne greške, i pored podnetih ispravki, GIK-u važnije od napora da sarađuje i proba da zaista razmotri podnete prigovore.
“Čak i da ima tehničkih grešaka i da ga je nepismena osoba napisala i da ga je napisao neko sa ulice, ako ukazuje na krivično delo o kome se reaguje po službenoj dužnosti, možete da odbacite pet puta naš prigovor, ali po službenoj dužnosti morate da utvrdite da li je to tačno”, rekao je Miloš Nešić iz “Biramo Niš”, a preneo Media i reform centar. Takođe je naveo da je podneo prigovor protiv odluke GIK-a, jer su, kako je rekao, broj izašlih birača pogrešno oduzeli od broja nevažećih glasova. Time su, kako je predočio, utvrdili pogrešan broj važećih glasova. Na izbore je, prema GIK-u, u Nišu izašlo ukupno 111.169 birača, a nevalidnih glasova je bilo 1.867. Umesto 109.302 važeća glasa, komisija je utvrdila da je važećih glasova bilo 109.254.
foto: tanjug…Danijela Milićević
Ipak, nijedan prigovor nije u celosti prihvaćen, pa je opozicija u nedelju uložila osam žalbi Višem sudu u Nišu, nakon čega Viši sud ima rok od 72 sata da odluči da li će žalbe usvojiti ili odbiti. Žalbe su podnesene kao odgovor na to što je GIK odbacio skoro sve prigovore opozicionih stranaka. Predsednica GIK-a Danijela Milićević nije mogla da priča za “Vreme” o tome, jer je žurila na roditeljski sastanak.
TAJNOVITI DALJI KORACI
Ukoliko žalbe opozicije budu odbijene, obratiće se i Ustavnom sudu. Ako i to prođe bezuspešno, opozicija ćuti o “planu C” i drugim alternativnim rešenjima. Dr Dragan Milić rekao je za “Vreme” da ne moraju o svim koracima da obaveštavaju medije, a Ana Eraković kaže da će o daljim planovima i akcijama cela opozicija tek odlučivati, pa će onda obavestiti javnost. Dr Milić drži se stava da nikakva građanska neposlušnost u vidu protesta i isterivanja pravde na ulicama ne dolazi u obzir, jer bi to samo podiglo tenzije među Nišlijama, a “drugima” je poručio da “ne lome zube na Nišu”.
Danijel Dašić, član Gradske izborne komisije ispred “Kreni-promeni”, smatra da je dosadašnji način rada opozicionih stranaka veoma dobar kada je u pitanju odbrana pobede na izborima. Kaže za “Vreme” da opozicija verovatno već razmatra druge “sisteme” kojima će se izboriti za rezultat u njihovu korist, ukoliko dosadašnja i sva sledeća pravna sredstva budu isrcpljena.
“Ukoliko vlast ne poštuje zakone ove zemlje, imate pravo na apsolutnu neposlušnost i pritisak na vlast koji će dovesti do izmene takvog načina ponašanja. Videli smo da to nema nikakvih negativnih konotacija. Uzmimo za primer Gazelu, koja je tokom protesta ‘Srbija protiv nasilja’ bila blokirana, što jeste krivično delo – ali je ipak vlast ta koja je prekršila sve zakone ove države”, kaže Danijel Dašić.
KAKO ĆE ZA SADA IZGLEDATI SKUPŠTINA NIŠA
U ponedeljak 10. juna Gradska izborna komisija ponovo je izašla sa zvaničnim preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Nišu – za ceo grad i za njegove opštine. U suštini, samo je usvojila rezultate koje je objavila nedelju dana ranije. Po 30 mandata dobile su i ujedinjena opozicija i koalicija oko Srpske napredne stranke, a jedan mandat dobila je i Ruska stranka, iako je imala tek hiljadu i nešto glasova i samim tim ostala ispod cenzusa. To joj omogućava činjenica da je u pitanju stranka nacionalne manjine, bez obzira na to što Rusa u Nišu, prema skorašnjem popisu stanovništva, ima stotinak, dok na samoj listi, kako iz opozicije tvrde, Rusa nema.
Iako se i dalje čeka odluka Višeg suda i samim tim ne može da se tvrdi da će novi saziv lokalne skupštine u Nišu izgledati ovako, GIK i vladajuća koalicija kažu da će oni imati 30 odbornika, Grupa građana “Dr Dragan Milić” će imati 16, “Biramo Niš” 10, po dva odbornika “Kreni-promeni – I ja sam Niš” i “Ujedinjeni – Nada za Niš”, a jednog odbornika imaće Ruska stranka.
Prema tome, u novom sazivu skupštine iz redova koalicije oko SNS-a bi trebalo da se nađu Milan Lazarević, lekar, bivši Milićev saradnik sa klinike i sin haškog osuđenika, Rade Rajković, direktor Studentskog centra Niš (18 godina na toj funkciji) iz Pokreta socijalista, kao i čovek upamćen po tome što je predložio Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir – bivši gradonačelnik Niša Mile Ilić. Na “staklene nožice” skupštinsku stolicu dobija i jedini Zavetnik sa liste “Aleksandar Vučić – Niš sutra” Vladimir Stanojević, dok je prvi na toj listi, ujedno i kandidat za gradonačelnika, Dragoslav Pavlović, koji se “Vremenu” do sada ni na jedan poziv nije javio.
Sa liste koalicije “Biramo Niš” u skupštinu bi mogla da uđe profesorka Tamara Milenković Kerković iz Dveri, koja je samostalno izašla na izbore u okviru ove koalicije u kojoj nema niških Dveri. Pored nje i kandidata za gradonačelnika ispred te liste Đorđa Stankovića, novi saziv bi mogli da čine i pravnica Ana Eraković, Tatjana Nikolić iz Zeleno-levog fronta i Slaviša Dinić iz Narodnog pokreta Srbije. Ukupno 16 odbornika sa liste dr Dragana Milića činiće uglavnom ljudi iz sveta medicine, pravnici, profesori i jedna niška novinarka. Dva moguća odbornika sa liste “Ujedinjeni – Nada za Niš” jesu Miodrag Stanković i Marko Miletić iz Nove Demokratske stranke Srbije.
“Kreni-promeni” u Nišu je dobio dva mandata. Mogući odbornici u novom sazivu skupštine Niša jesu profesor Mihajlo Cvetković i studentkinja Dina Marković. Ona će biti najmlađi odbornik, s obzirom na to da ima 22 godine. Ističe da zbog te činjenice oseća veliku odgovornost prema mladim ljudima.
“Poznato je da su mladi u Nišu marginalizovani i trudiću se da mladi ljudi napokon postanu fokus ovog grada”, ističe za “Vreme” Dina Marković iz “Kreni-promeni”, i dodaje da se oseća ponosno.
Da li je koalicija oko SNS-a uz trubače proslavila pobedu ili poraz, ko je “polomio zube” u Nišu, a kome ne ide matematika, Nišlije i dalje ne znaju. Iako su rezultati GIK-a objavljeni, nameće se utisak da se oni ipak više ne uzimaju kao merodavni. Pogotovo nakon što se slovne greške tretiraju kao kardinalne i neoprostive. Nišlije, naposletku, ne znaju ni koji su dalji koraci obe strane, s obzirom na to da se o njima ćuti ili vešto izbegava da se o njima govori. Mada se građanska neposlušnost i “odbrana” izbornog rezultata na ulicama nakon što se isrcpu preostala pravna sredstva čine dalekim korakom, to nipošto ne znači da je on nemoguć.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!