Čekajući šeikove milijarde

Prošlonedeljna prilično diskretna poseta ministra finansija Lazara Krstića Ujedinjenim Arapskim Emiratima okončana je 30. januara, čini se sa mršavim konkretnim rezultatom: razgovori o povoljnom finansijskom kreditu iz Abu Dabija od tri milijarde evra, koji je već upisan u državni budžet za ovu godinu na prihodnu stranu – biće nastavljeni.

Iz Vlade Srbije, ipak, novinarima se upućuju poruke da u njoj i dalje postoji optimizam u pogledu izgleda da se uskoro zaključi konačan sporazum o ovom megakreditu UAE za budžetsku podršku, koji bi navodno bio dugoročan (sa „najnižom kamatom“, sa pet godina grejs perioda i rokom otplate od 20 godina). O te famozne tri milijarde evra arapskog zajma, ppv Aleksandar Vučić govori već pet meseci, pa je čak nedavno naglasio da ta pozajmica „ne bi uvećala javni dug Srbije“, jer bi ona bila iskorišćena za prevremenu isplatu neki veoma skupih ranijih kredita, koje je Srbija uzela sa kamatom od 7,5 i čak 8 odsto, što bi, navodno, omogućilo godišnju uštedu na kamatama od oko 300 miliona evra (ta računica, čini se, nije dobro objašnjena, jer bi ispalo da bi nova pozajmica od 3 milijarde omogućila uštedu od 6 milijardi).

Oni koji su pratili ministra Krstića na putu u Emirate ne govore ništa konkretnije o roku u kome će se postići konačan dogovor o pozajmljivanju tri milijarde evra, već pokazuju više spremnosti da „prošire temu“. U tom pravcu napominju da se prošle sedmice u Abu Dabiju razgovaralo ne samo o spomenutom zajmu nego i o projektima iz poljoprivrede, energetike i proizvodnje avio-delova. Dakako, razgovori su jedno, a pare su drugo.

Jedino je Vučićev „koordinator“ za pregovore sa Emiratima Mlađan Dinkić, uoči spomenute posete Krstića Emiratima, primetio da navedene tri milijarde zajma neće stići odjednom, u kratkom roku, nego u tranšama, ali ni on, očigledno, nije baš hteo da „kvari“ zamišljeni dizajn ovog finansijskog posla, mada je dosta grubo napomenuo da je Krstiću rekao „da je stavljanje tog kredita u budžet 2014. neozbiljno“ („Blic“, 14. januar). Ta izjava stavljena je u kontekst nekoliko stručnih procena da kredit UAE može u Srbiju stići tek negde maja ili juna ove godine.

Možda upravo povodom citirane Dinkićeve prognoze, već sutradan (15. januar), indirektno je reagovao ministar Krstić, pa je rekao da smo „u pregovorima sa UAE i očekujemo da u narednih nekoliko meseci taj novac legne“. Tome je dodao da su navodi pojedinih medija da će to biti tek u junu samo spekulacija. Pri tome, govoreći o predstojećim razgovorima sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda i Svetskom bankom, on je rekao da se „odmaklo u razgovorima sa MMF-om“, pri čemu je podvukao da od tih razgovora zavisi zajam Svetske banke od 250 miliona dolara, kao pomoć budžetu Srbije.

Podsećamo, misija MMF-a će pregovarati o sporazumu iz predostrožnosti sa Srbijom, u Beogradu, između 26. februara i 13. marta, a parlamentarni izbori su zakazani za 16. mart. Kako će se u finišu predizborne kampanje „interpretirati“ tok ovih pregovora, videćemo. Za Vladu će verovatno biti problem, što je potpredsednik Vučić već javno najavio (30. januara), kako da pronađe plan za uštedu oko 400 miliona evra već ove godine, da bi se budžetski deficit smanjio za 0,5 odsto BDP-a – što je zahtev MMF-a iznesen već u eksploratornim razgovorima.

Kod ove najave, laički rečeno, uočljiva je veza između zahteva da se uštedi 400 miliona evra, da bi se od Svetske banke dobilo 250 miliona. A zapravo je reč o interesu Srbije da posle snižavanja kreditnog rejtinga sa BB minus na B plus sa stabilnim izgledima, u Agenciji Fič (Ministarstvo finansija je tu vest objavilo 17. januara) – dobije bar „žirantsku“ podršku najuglednijih svetskih finansijskih institucija, kako bi se održao plan zaduživanja države, bez koga se ne mogu namiriti ovogodišnje kreditne obaveze od oko 5,7 milijardi evra.

Problem je što tekuće domaće finansijske vesti nisu naročito dobre, iako bi, zbog izbora, za vodeću političku koaliciju bilo unosno da jesu. Kako je neformalno procurilo, u januaru fiskalni prihodi ne pristižu u državnu kasu po očekivanoj dinamici, banke smanjuju plasmane preduzetnicima, privreda grca u nelikvidnosti, a stanovništvo se bori sa elementarnim komunalnim računima. Izgleda da je potrošnja u padu većem od očekivanog, što pri niskoj stopi inflacije ugrožava planiranu visinu naplate poreza. Setimo se da je Fiskalni savet procenio da će i pored očekivanog porasta BDP-a u ovoj godini osnovica za naplatu javnih prihoda imati realan pad.

Naime, prilikom pripreme budžeta za 2014. godinu, procenjeno je da će privatna potrošnja realno opasti za 1,8 odsto, a državna za 2,2 odsto – s tim da tada (verovatno) u račun nisu bili uzeti u obzir prevremeni parlamentarni izbori i sve ono što ih prati na makroekonomskom planu (čitaj: veći troškovi na rashodnoj strani budžeta). I ovde treba primetiti da je privatna potrošnja već prošle godine kliznula u padajući trend, to jest da su prosečne zarade realno opale za 1,5 odsto, a penzije čak za 5 odsto. Republički zavod za statistiku je saopštio da se od 2001, prvi put prošle, 2013. godine dogodio realan pad zarada u odnosu na prethodnu godinu. To će se, izgleda, dogoditi i 2014. godine.

Pojednostavljeno rečeno, Srbija je u velikom finansijskom cajtnotu, ali se povoljni arapski i, navodno, ruski zajmovi očigledno mogu očekivati tek nakon formiranje neke buduće vlade Srbije, posle izbora – verovatno tek maja ili juna ove godine – a dotle treba nekako preživeti.