U vreme trajanja skupa Džordž Buš je izbacio svoju zlokobnu parolu o "osovini zla", a američki mediji stalno podsećaju da je zemlja u ratu; neko reče da su strane trupe izvele invaziju na istočnu obalu Amerike
U SENCI 11. SEPTEMBRA: Panorama Njujorka bez „bliznakinja“
Specijalnoza „Vreme“ izNjujorka
Još pre nego što sam ušao u Valdorf-Astoriju i našao se u društvu drmatora planete, podozrevao sam da s njima nešto neće biti u redu jer, kao što je govorio mudri Gručo Marks, „nikad ne bih pristao da se učlanim u klub koji bi hteo mene za člana“. Posle sam video da nisam jedini koji baš ne spada u ekskluzivni Svetski ekonomski forum. Neki su tamo pozvani valjda zato da bi taj skup delovao upravo manje ekskluzivno i da posvedoče da najbogatiji, najmoćniji nisu nikakvi zlotvori nego fini ljudi zabrinuti za sudbinu sveta. Ako je tako, evo svedočim da je tokom pet dana u Njujorku stvarno bilo mnogo brige za trenutno stanje i budućnost čovečanstva.
Da li je tu u pitanju bio čisti humanizam ili samo globalni poslovni interesi? Pa, u svakom slučaju, podudaranje je bilo upadljivo. Globalizacija je, naravno, bila ključna reč i učinilo mi se da zvuči kao stari komunistički internacionalizam, samo što se u to sad zaklinju multinacionalne korporacije. Trebalo je da klasna svest proletera bude lišena otadžbine a ispalo je da su ih kapitalisti pretekli u tome. Tu se nešto ukrstilo na način toliko zbunjujući da niko više nije u stanju da razmrsi svetsku idejnu zbrku i objasni kako se to neki zakleti levičari svrstavaju uz multimilionere, a neki nacionalisti ne kriju naklonost prema radikalizmu nekadašnje levice.
Događaj zvani „Davos u Njujorku“ bio je inače značajan pre svega po tome što su se na istom mestu našli toliki moćni, uticajni, bogati, slavni i pametni ljudi, koji dakako ne sjedinjuju obavezno u sebi sva ova svojstva. To okupljanje i jeste osnovna ideja Foruma iz Davosa. Pretpostavka je, valjda, da će, ako se samo upoznaju i jednom godišnje sretnu u sasvim neobavezujućim okolnostima, ljudi koji imaju nekog uticaja na globalna zbivanja postati nešto odgovorniji, oprezniji, otvoreniji i tolerantniji, pa će tako i svet postati bolje i bezbednije mesto. Neka samo svako od njih ima vizit-karte svih ostalih, pa i to bi, recimo, bilo nešto, a ako su još proveli pokoji sat ćaskajući uz tihi džez u nekom baru…
DOSADNEDEMONSTRACIJE: Događaj iz Davosa ove godine je preseljen u Njujork kao znak svetske podrške tom gradu zbog napada od 11. septembra. Neki od onih koji su prisustvovali ranijim skupovima SEF-a u švajcarskom gradu poznatom po Čarobnombregu vele da je tamo bilo bolje, zanimljivije i plodnije, mada ove godine možda ni tamo ne bi bilo drugačije. Sezona je bila suviše dramatična i nekako kao da nije vreme za neku pametniju priču. Sve je bilo u znaku rata koji je Amerika povela protiv terorizma, a to očigledno nije dobar podsticaj za slobodno raspravljanje o svetskim poslovima.
Osim toga, čini se da Njujork nije imao mnogo razumevanja za ovaj skup koji je doveo do petodnevne policijske blokade nekoliko ulica u centru Menhetna. Grad je još iznerviran zbog prošlogodišnje katastrofe. Talas patriotizma još nije sasvim uminuo, još ima previše zastava i parola tipa „Volim Njujork više nego ikad“ po svim izlozima, a to ovde deluje jako neprirodno. Ljudi ne znaju na koga pre da budu besni, a sad im još i četiri hiljade policajaca, ne računajući pse i konje, sprečava prolaz gradom, izaziva saobraćajni haos i kašnjenja, a sve da bi svetski moćnici mogli na miru da vode jalove razgovore o pravima, slobodama i otvorenom društvu. Osim toga, opet je bilo nekih demonstracija. Obično ne više od nekoliko stotina mahom mladih antiglobalista stajalo bi na trotoaru Park avenije naspram Valdorf-Astorije. U poređenju s beogradskim zimskim protestima ovi su bili raznobojniji, ali malobrojniji. Osim toga, ovi su bili manje živahni i znatno disciplinovaniji. Policija bi ih ogradila metalnim rešetkama i oni bi uglavnom mirno stajali u tom kavezu, pevajući ili slušajući nečiji govor. Dakle, ništa naročito, ali policija je bila spremna i za Al Kaidu.
LICAUPROLAZU: Mene su, međutim, osvojili neki Kinezi, njih pedesetak koji su demonstrirali zasebno. Stajali bi nepomično, žmureći, a onda bi izvodili pokrete kao iz neke od onih borilačkih veština, samo veoma, veoma usporeno. To se zove Falun Gong ili Falun Dafa. Stara kineska tehnika za samousavršavanje i oslobađanje energije, kako telesne tako i spiritualne; navodno jako zdrava stvar za koju, međutim, vlasti u Kini trenutno nemaju razumevanja i hapse te fakire, a ovi u Njujorku eto pokušavaju da učesnicima SEF-a privuku pažnju, e da bi se neko ohrabrio da zbog toga prekori Peking.
Do Valdorf-Astorije, skupe, lepe i elegantne na starinski način, stizalo se inače kroz nekoliko policijskih kontrola gde su vas najpre pitali ko ste, odakle ste i kud idete, a onda ste dobili i o vrat okačili plastičnu karticu. Onda ste jedino morali da u redu čekate na skeniranje u holu hotela, kao na aerodromu, samo detaljnije. Pa ako tokom dana ulazite i izlazite više puta, na kraju počinjete iskreno da mrzite tu proceduru i da se pitate da li vas zaista zanima šta ko na Forumu danas ima da kaže.
Bilo je nekoliko plenarnih seansi i na desetine manjih panela koji su se održavali po hotelskim salonima, gde je bilo reči o ratu i miru, Avganistanu, ekologiji, integracijama, stabilizacijama, razvoju, sidi, razlikama, toleranciji i svemu ostalom. Ispalo je da je glavni ili barem najčešće prikazivani govornik bio rok zvezda Bono (U2) koji je zasenio Elija Vizela, biskupa Tutua, pa i lepu jordansku kraljicu. A mogli ste čuti i videti Bila Klintona ili Hilari, mogli ste se pred liftom sudariti s Džordžom Sorosom ili se gurati za kafu s Bilom Gejtsom. Ako ste se u gužvi sagnuli da vežete pertlu, o vas se mogao saplesti Gerhard Šreder ili predsednica Filipina, a Havijera Solanu mogli ste videti kako se u kasne sate smuca po hodnicima s rukama u džepovima.
Svi će vam inače reći da se najzanimljiviji deo cele stvari sastoji u bezbrojnim neformalnim kontaktima ljudi od novca, vlasti i uticaja. Verujem da su tako napravljeni mnogi korisni dogovori i postignuti sporazumi koji će staviti u pokret milijarde dolara, ali za detalje o tome nađite boljeg svedoka. Ono što sam mogao da čujem zvučalo je uglavnom lepo, pozitivno, površno i pogrešno. Uostalom, u vreme trajanja skupa Džordž Buš je izbacio svoju zlokobnu parolu o „osovini zla“, a američki mediji stalno podsećaju da je zemlja u ratu; neko reče da su strane trupe izvele invaziju na istočnu obalu Amerike. Svetski ekonomski forum, zamišljen da deluje u sasvim drugačijim okolnostima, izgledao je malo deplasirano. Sad bi se tražio, recimo, nekakav svetski krizni štab, a ne ova muzika sa Titanika.
KORAKSUAMERICI: Naša reprezentacija izašla je u standardnom sastavu, onom koji se dobro pokazao prošlog proleća u Beču, dakle: Đinđić, Đelić, Pitić. Bili su zapaženi, svud su stizali, sreli se sa svakim, delovali skladno i uigrano. Đelić je dobio priznanje u vidu uvrštenja među „globalne lidere sutrašnjice“, šta god to bilo, a Đinđić je bio jedan od govornika na završnoj, plenarnoj seansi, gde se nešto sporečkao sa Šimonom Peresom. U celini, oni su se evidentno potrudili da savladaju osnovna pravila igre, a ako s ovim svetom i s tom globalističkom pričom nešto nije u redu, to nije njihova krivica.
Najzabavniji deo cele priče bio bi onaj o Koraksu u Njujorku, ali to bi morao da bude poseban tekst. Mislim na njegova fantazmagorična iskustva s američkom civilizacijom s kojom se prvi put sreo. Mogu da pomenem jedino to da je u delu programa posvećenom karikaturi među svojim kolegama iz velikih svetskih listova Koraks delovao neprikosnoveno. Svi drugi su imali veću priču, ali bilo je jasno ko stvarno vlada carstvom linija i ideja. Najzad, u vreme SEF skupa pao je „superbol“, finalna utakmica američkog fudbala koju je pratila ista bezbednosna paranoja, pošto se tvrdilo da teroristi nikako neće propustiti takvu priliku. Snajperisti su okružili i držali na nišanu stadion u Nju Orleansu, ali nije se desilo ništa. Pobedili su Patrioti iz Bostona. Partiotima uopšte dobro ide ove sezone, a navikavamo se i na držanje na nišanu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!