Posle Brisela se ide u Beč, a serija se nastavlja... Kakav je domet poteza Beograda
I DALJE OHRABRIVANI IZ AMERIKE: Agim Čeku i Fatmir Sejdiju
Druga runda direktnih pregovora Beograda i Prištine 14. oktobra u Briselu donela je samo jedan vidljiv rezultat, a to je da će se sledeća runda održati u Beču 22. oktobra. Možda, ipak, ne samo to. Trojka (Išinger, Harčenko, Vizner) mogla bi do 22. da sastavi predlog tema za razgovor („radni papir“) po principu najmanjeg zajedničkog imenitelja i da testira da li na nekom nivou može doći do sporazuma.
Što se tiče unutrašnjeg uređenja i organizacije KiM, tu možda ipak može biti i zajedničkih elemenata u onome što je predložio Ahtisari i onome što kao međunarodno garantovanu autonomiju predlaže Beograd, dok što se statusa tiče zajedničkih elemenata nema.
U novembru su predviđena tri nova sastanka pregovarača, a poslednji sastanak u novembru mogao bi trajati i nekoliko dana. Ministar za KiM Samardžić ne veruje da će taj sastanak imati formu međunarodne konferencije, poput one u Dejtonu, a u jednom demantiju tvrdi da je vest AFP-a o tome proizvoljna i netačna. Premijer Koštunica je pre te briselske runde, u četvrtak 11. odbacio mogućnost rešavanja pitanja Kosova na eventualnoj međunarodnoj konferenciji van odobrenja Saveta bezbednosti. U nekim međunarodnim krugovima i zapadnim medijima konferencija je pominjana kao jedna od mogućnosti, ako pregovori Beograda i Prištine do 10. decembra ne daju rezultat.
Na pregovore u Briselu 14. oktobra Beograd je poslao ministarsku delegaciju koja je još jednom obrazložila srpski predlog o suštinskoj autonomiji Kosova i Metohije sa međunarodnim garancijama statusa kosovskih Albanaca kao najpovlašćenije nacionalne manjine.
Sa Kosova je na te pregovore otišao sam politički vrh, što se u Beogradu tumačilo i kao znak da će kosovska delegacija ponovo pokušati da pokrene razgovor o regulisanju odnosa dve nezavisne države, na šta Beograd ne pristaje pod obrazloženjem da Kosovo nije država pa se i ne može pregovarati o nečem što ne postoji. S kosovske strane se ponavlja (Sejdiju) da je nezavisnost Kosova gotova stvar.
Napretka u pregovorima očito nije bilo, mada posrednici, pa i srpski pregovarači, daju značaj tome što su dve strane postavljale jedna drugoj pitanja i odgovarale na njih, pa i tome što je razgovor trajao sat duže nego što je najavljeno. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Solana obavestio je u ponedeljak 15. oktobra Savet ministara EU-a da je dosadašnji tok pregovora bolji od očekivanog.
SAVVAZDUH: U izjavama medijima srpski ministar spoljnih poslova Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Samardžić tražili su da se odstrane negativni uticaji na tok tih pregovora, kao što su: veštački rok do 10. decembra; tvrdnje da posle toga „nebo pada“ i da nema više pregovora; najave jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti; kao i izjave pojedinih međunarodnih aktera, koji utiču na to da kosovski Albanci nemaju iskrenu želju da pregovaraju. Amerikanci ignorišu apele Beograda da prestanu s ohrabrivanjem kosovskih Albanaca na nepopustljivost.
Nema nagoveštaja da će se Amerikanci, koji troše sav vazduh na Irak (Dragan Simić, FPN) mnogo upuštati u analize lanca posledica, pa čak ni u teškoće na koje bi mogli naići Evropljani, ako i kad na Kosovu preuzmu buduću Međunarodnu civilnu misiju, koja bi trebalo da zameni UNMIK.
Takođe, nije jasno da li neki značaj može imati to što se i u Americi, na primer, na marginama kakve predstavaljaju pisma uredništvu „Njujork tajmsa“, osim ponavljanja floskule o neizbežnoj nezavisnosti Kosova može pročitati i to da je moralno i politički bombardovanje Beograda otvorilo vrata katastrofi u Iraku (Džon R. Makartur); da i liberalni i neokonzervativni jastrebovi intervencionisti aplaudiraju sami sebi hvaleći jedni bobardovanje Srbije, a drugi preventivni rat protiv Iraka, no da liberalni intervencionisti ne izgledaju više nobl od „neokonsa“ pošto je osam godina posle intervencije – Kosovo ostavljeno u predvorju pakla (Alek Čans).
Portparol američkog Stejt departmenta Tom Kejsi izjavio je 16. oktobra da je u tim pregovorima pred nama dalek put, a da ukoliko ne bude sporazuma do 10. decembra, SAD očekuju da se krene dalje sa nadgledanom nezavisnošću za Kosovo po smernicama koje je predložio Ahtisari.
Premijer Koštunica je u utorak ocenio da svakodnevne izjave zvaničnika SAD imaju za cilj da spreče kosovske Albance da prihvate kompromisno rešenje; da Sjedinjene Američke Države vode grubu politiku sile i otvoreno se zalažu za rasparčavanje Srbije i da će srpski zvaničnici svakodnevno i na svakom mestu u svetu neprestano saopštavati da Kosovo i Metohija ne moge biti ratni plen NATO-a.
Kejsi na to upućuje demantujuću izjavu u kojoj kaže da SAD preko svog izaslanika Viznera traže kompromis i ponavlja da Amerika smatra da je najbolje rešenje nadgledana nezavisnost Kosova.
Više srpskih političara ponavlja da postoji rizik od jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti i američkog priznanja tog akta, dok se istovremeno najavljuje da će srpska vlada poništiti taj akt i preduzeti mere o kojima se sada ne izjašnjava.
Može se ipak donekle pretpostaviti kako bi to moglo izgledati – Srbija ne priznaje nijedan akt samoproklamovane države i nijedan njen dokument. Ne priznaje se nijedan dokument izdat od kosovske vlasti na teritoriji koju kontroliše Srbija, a kao posledica toga za one koji budu lojalni toj državi nema komunikacije preko teritorije Srbije i – sledi niz problematičnih i kontroverznih situacija…
Kosovskim Srbima je već praktično upućen poziv da Srbiju smatraju svojom državom i da se u skladu s tim ponašaju, što bi trebalo da znači da novoproglašena tvorevina ne kontroliše celu teritoriju. Na njih će verovatno biti pojačan pritisak, o čemu možda svedoči i ponovno pojavljivanje vesti o paravojnoj Albanskoj nacionalnoj armiji, koja preti da će preuzeti kontrolu nad severnim delom Kosova ukoliko to do 1. novembra ne učine KFOR, UNMIK, kosovska policija i Zaštitni korpus Kosova.
Neki nagoveštaji u zapadnoj štampi govore da zapadni faktori u tišini razmatraju i šta da učine u slučaju pogoršavanja stanja na terenu. Nije sigurno da li baš o tome svedoči i vest da je UNMIK u selu Veliki Alas kod Lipljana 16. oktobra uhapsio Malzuma Bitićija zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu 14 žetelaca iz sela Staro Gracko 23. jula 1999. godine.
Osam godina istraga o tom događaju nije dala nikakve rezultate, kako je saopštavano, zbog nedostatka dokaza i sistematskog zastrašivanja svedoka…
Srpskoj javnosti se, očito iz taktičkih razloga, ne govori mnogo o pretpostavljenom realnom efektu državnih mera za slučaj proglašenja nezavisnosti Kosova, sem u jednom segmentu: predočava se procena (Jeremić, prošle nedelje na RTS-u) da čak i ako proglasi nezavisnost, Kosovo nikako ne može dobiti stolicu u UN-u bez pristanka Srbije, jer članstvo nove države u UN-u mora da odobri SB, a to odobrenje će verovatno naići na veto ne samo Rusije, koju zapadni mediji jedino pominju, već i Kine.
Tu pretpostavku podupiru i vesti o tome da Evropljani pokušavaju da nađu formulu po kojoj bi došli na Kosovo u okvirima postojeće rezolucije SB-a, pošto nisu voljni da preuzimanje misije obave van sistema UN-a.
NALOG: Vlada Srbije dala je krajem prošle nedelje nalog državnim funkcionerima i službenicima da napuste sve međunarodne skupove na kojima predstavnici privremenih organa Kosova nastupaju samostalno, a ne u sastavu delegacije UNMIK-a i da reaguju i kada predstavnici privremenih organa na Kosovu jesu u sastavu UNMIK-a, ali iznose stavove samostalno, ili kada delegacija UNMIK-a bude imala tretman kao državna delegacija.
Pre te preporuke ministar energetike Aleksandar Popović nedavno je napustio jedan međunarodni skup pošto je predstavniku privremene kosovske vlade data reč, a demarša je bilo i na Brionima i u Ljubljani.
To je izvesno podizanje lestvice od strane Beograda pred novu rundu direktnih pregovora u Briselu 14. oktobra, i pred 10. decembar, ali i znak da se primenjuje preporuka iz skupštinske kosovske rezolucije koja svim državnim organima nalaže da neodložno reaguju i na nagoveštaje priznavanja kosovske nezavisnosti.
Koliki je domet beogradskog demarša? Da je stav Beograda nevažan, ne bi se vodili toliki pregovori, mada je u toj priči važnije kakav će ishod imati globalno lomljenje ruku Amerikanaca, Rusa i Evropljana.
S druge strane, u pokušaje popravljanja pregovaračke pozicije Beograda može se ubrojati i odluka Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije da raspiše nagradu od milion evra za informaciju koja bi vodila hapšenju haškog optuženika Mladića – mada je ta odluka više bila povezana sa parafiranjem Sporazuma sa EU-om o priduživanju. Vesti o tome vrte se u znaku oveštalih metafora o čaši koja je dopola prazna, to jest da je Srbija ostavljena na čekanju do kraja oktobra i još jedne posete Karle del Ponte Beogradu, dok Crnogorci parafiraše.
BOSANSKA: U toj priči isto su tretirane Srbija i Bosna. Savet ministara EU-a dao je u ponedeljak podršku visokom predstavniku u BiH Miroslavu Lajčaku u njegovim naporima da osigura da BiH ispuni ključne preduslove za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU-om, pošto su propali pregovori o reformi policije. Tamošnji političari očekuju sankcije, a videće se i da li će sve to izazvati dodatne kontrareakcije i dodatno podgrejati tamošnju, kako izgleda, prilično nepovoljnu političku atmosferu.
Počinje da se govori i o tome, da, po sistemu povezanih sudova, postoji veza između slučaja Kosovo i slučaja dejtonske Bosne i Hercegovine. U javnosti (u BiH više nego u Srbiji) mogu se češće nego ranije čuti pitanja o tome da li će kosovski finiš uticati na odnose u Bosni. Beograd izjavama zvaničnika šalje poruku da drži do poštovanja Dejtonskog sporazuma za BiH i ne ukazuje baš mnogo na to da zapadni faktori primenjuju različite strategije u dve postkonfliktne situacije – u slučaju BiH aktivno rade na učvršćivanju centralnih državnih funkcija i na ograničavanju samostalnosti njenih entiteta, a u slučaju Srbije na njenom deljenju, to jest na amputaciji Kosova.
DOMAĆA: Prethodnih nedelja rasla je bojazan da bi dolazeća državna kriza nakon 10. decembra mogla u Srbiji da bude komplikovana i sporovima o tome kada treba da budu raspisani predsednički izbori. Spor i dalje traje, ali pošto se u tom sporenju ipak biraju reči i pošto vladajuća koalicija pokazuje sposobnost rešavanja unutrašnjih konflikata, unekoliko se smanjuje bojazan da bi on mogao da ugrozi vladajuću koaliciju i da krizom vladajuće koalicije produbi državnu krizu u nastupajućem osetljivom periodu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!