Da li su platani, koji čine jedan od najlepših drvoreda u Beogradu, morali da se pretvore u drvnu građu? "Stvar je vrlo jednostavna – u periodu od 1995. do 1997. stabla su orezana nepravilno i nestručno i vrlo brzo se pojavila trulež", kaže profesor Čedomir Marković, entomologije na Šumarskom fakultetu
Najavljena seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra izazvala je mnogo reakcija kod građana. Sredinom januara direktor Gradskog zelenila Radovan Draškić kazao je da je to šok za koji sugrađani moraju da se pripreme navodeći nekoliko razloga za tu odluku. Pozvao se tada na starost platana, od kojih neki imaju i devedeset godina, kao i na problem bezbednosti. Naime, postoji opasnost da usled nevremena drvo ili grana padnu i povrede nekog ili unište imovinu. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je već bila u planu, i po Draškićevim rečima, „kad se već sve radi i raskopava cela ulica, onda je to idealna prilika da posadimo nova stabla koja će u narednih pola veka biti drvored“.
Još u dodatku: Poljoprivredno zemljište Beograda; Kako je Grad pomagao trudnice i porodilje u prošloj godini;…
Postavilo se pitanje u javnosti kako je moguće da je jedan od najlepših drvoreda u Beogradu u takvom stanju i da li su oštre mere zaista neminovne.
Po pisanju ovdašnjeg dnevnog lista, ta stabla su doneta u periodu od 1920. do 1930. godine, i to na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata. Kao jedan od vidova reparacije, posađeno je zelenilo u različitim ulicama po sadašnjem centru Beograda. (Svakako da ne datiraju svi primerci u Bulevaru iz tog doba, jedan broj je sađen kasnije.) Životni vek platana je čak i do 300 godina, ali je dokazano da je on drastično kraći u gradskim uslovima i da dostiže oko jedan vek.
Kada je u pitanju drvored u Bulevaru, stručnjaci šumarskog fakulteta procenili su da bi tamošnjim devedesetogodišnjim platanima ostalo još najviše deset do 15 godina života. U proteklo vreme, rađene su dve studije koje su imale za cilj da procene zdravstveno stanje više od 500 stabala koja će sada, po svemu sudeći, biti posečeni. Kako stoji na sajtu Gradskog zelenila, rezultati studija iz 2005. i 2008. godine pokazali su da je ovaj drvored najosetljiviji u gradu. U prvoj studiji, koju su radili dr Nebojša Anastasijević i dr Vesna Vratuša, procenjeno je da bi najduži preostali period života platana iznosio deset godina i da bi ga za to vreme trebalo zameniti novim. Takođe, tada je predviđena i seča 32 stabla platana koja „zbog opšteg stanja u kome se nalaze predstavljaju opasnost za prolaznike, objekte, vozila i saobraćaj“. Međutim, kada je stručna komisija izašla na teren da odobri seču, članovi komisije su utvrdili da je obim oštećenja stabala u drvoredu veći od onog koji je u studiji prikazan. Odlučili su da je neophodno obaviti detaljni pregled stabala u Bulevaru na potezu od Trga Nikole Pašića do Ustaničke ulice.
GREŠKE IZ PROŠLOSTI: Krivicu za tu seču „gangrenoznih“ ekstremiteta beogradskih stabala, prema izveštaju koji potpisuje profesor Šumarskog fakulteta, snosi ekipa koja je ratnih godina nestručno održavala gradsko zelenilo. Ceh sada plaćamo. „Stvar je vrlo jednostavna, u periodu od 1995. do 1997. stabla su orezana nepravilno i nestručno i vrlo brzo se pojavila trulež. Kada smo pre dve godine radili našu studiju i videli u kom je drveće stanju, dogovor je bio da se uklone grane i skrate stabla. Međutim, ona su jako loše, a nisu ni sva podjednako oštećena. Onda bismo na kraju dobili stabla nejednake visine, čije bi krune bile od 1,5 do dva metra i to bi onemogućilo saobraćaj i smetalo ljudima,“ kaže za „Vreme“ Čedomir Marković, profesor entomologije na Šumarskom fakultetu i rukovodilac projekta čiji je rezultat pomenuta studija iz 2008. prema kojoj se orijentiše Gradsko zelenilo. Kako je profesor Marković objasnio, pre petnaestak godina orezane su grane velikih prečnika. Na taj način su na stablima stvoreni veliki preseci, odnosno rane koje teško i sporo zarastaju. Problem je što one nisu nakon toga dezinfikovane i zaštićene efikasnim premazom i tako su stvoreni uslovi za masovnu pojavu gljive koja je ubrzo prouzrokovala centralnu trulež. Prema njegovim i rečima dr Dragana Karadžića, fitopatologa, na najvećem broju grana zdrava je samo rubna zona širine od tri do pet centimetara. Pošto se na tu usku zonu oslanjaju novoizrasle grane, čija je dužina i više od pet metara, postoji velika mogućnost obrušavanja. Takođe, masovna pojava truleži je duboko oštetila stabla.
„Zamena drvoreda može da se vrši sukcesivno, pa da malo po malo dobijete novi u narednih deset do petnaest godina. A postoji mogućnost da se to uradi odjednom što je u ovom slučaju lakše jer se već vrši rekonstrukcija cele ulice“, smatra Marković, dodajući da je mnogo lakše i obaranje stabala u takvim uslovima. Naš sagovornik takođe navodi da će premeštanje koloseka u srednji deo Bulevara ubuduće olakšati prilaz krošnjama.
Rekonstrukcija saobraćajnice podrazumeva i postavljanje ili menjanje različitih instalacija pa je moguće oštetiti korenje. Postoji i drugačiji način bušenja oko korenja, međutim, on nije isplativ ako bi se primercima iz Bulevara produžio život za samo jednu deceniju.
Prema informacijama iz Gradskog zelenila, planirano je da sadnja novog drvoreda okupi eminentne ljude iz struke koji bi se dogovorili šta je najbolje da se zasadi na njegovo mesto. U pitanju neće biti nove, mlade sadnice, već formirana stabla od sedam do deset godina. Sada se u razmaku od Vukovog spomenika do Ustaničke ulice nalazi 431 stablo. Od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića sačuvaće se 48 stabala, koja su boljeg zdravstvenog stanja i čine celinu. Takođe, 54 mlada stabla biće izvađena sa korenom i presađena na zelene površine u blizini. Prema predviđenim planovima, biće posečeno 329 stabala, a zasađeno 591 drvo. Sadnice će biti visoke najmanje pet metara i prečnika deset cenitmetara kako bi drvored što pre „oživeo“. Po najavama Radovana Draškića, najverovatnije će biti zasađeni neki od srednjih lišćara čije krošnje neće moći da dotiču zgrade, semafore i kontaktne mreže.
Bulevar će nakon rekonstrukcije, kako najavljuju, biti sličan Nemanjinoj ili Ulici kralja Milana. Međutim, drvored će biti savremeniji jer se planira izgradnja sistema za navodnjavanje i zaštitnih kaseta, kojima bi se sprečavalo da korenje dotiče instalacije. (Poznato je i da se problemi se rastom korena ogledaju u oštećenjima na trotoarima i kolovozima, ali je moguće napraviti barijere koje usmeravaju rast korena naniže.)
Direktor Gradskog zelenila je govoreći o zameni drvoreda kazao da je svestan da će ona izazvati ljutnju Beograđana i da taj ogroman posao sigurno ne bi započinjali i navlačili gnev mnogih da nije „utvrđeno da je potrebno“.
Planirana seča će početi uskoro iako još mnogim građanima to teško pada. Potpisuju peticije i traže načine da odgode ili spreče seču stabala evropskog bulevara srpske prestonice. No, po svemu sudeći, to je sada neminovnost.
Bitno je spomenuti za nauk nekoliko stvari.
Sve će se raditi u prisustvu stručnjaka jer kako je napisano u studiji iz 2008, imajući u vidu neka davna orezivanja: „Podučeni iskustvom koje smo do sada stekli, mišljenja smo da se svi radovi na sanaciji truleži u drvoredu moraju obavljati pod nadzorom stručnih lica ili institucija“.
Poznato je koliko je drveće bitno jer, ne samo da oplemenjuje već smanjuje saobraćajnu buku, rasprostiranje čestica prašine i čađi. Takođe, poređenja radi, temperatura vazduha iznad parka leti je za sedam stepeni niža nego iznad susedne ulice. Dražen Tica, direktor sektora održavanja u Gradskom zelenilu, kazao je da su „stabla živa bića, kao i čovek. I životni vek platana zavisi od uslova u kojima su rasli.“ Otuda treba pažljivo čuvati neke buduće drvorede.
Bulevar će biti funkcionalniiji
Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra počela je u subotu, 13. februara, bez obzira na sneg i led. U prvim danima radiće se geodetska merenja, ispitivanje stanja na terenu, uklanjanje kontaktne mreže, kioska, stubića i orezivanje bolesnih stabala platana, od Vukovog spomenika ka pijaci Đeram.
„Bulevar kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do ulice Gospodara Vučića u dužini od oko 2,5 kilometara biće potpuno obnovljen. Zamenićemo svu podzemnu infrastrukturu, kolovoz, tramvajske šine i mrežu, trotoare i drvorede. Tramvajske šine, koje su bile u veoma lošem stanju, biće preseljene na sredinu ulice, što će doprineti većoj protočnosti saobraćaja. Posao košta oko 1,7 milijardi dinara, što je za 200 miliona manje nego što je prethodno procenjena vrednost. Izvođač je prema ugovoru dužan da ovaj projekat završi do 1. septembra. Posle toga Bulevar kralja Aleksandra izgledaće mnogo lepše i, što je važnije, biće funkcionalniji tako da narednih dvadestak godina u ovoj ulici neće biti potrebne veće intervencije. Građani koji žive u ovom delu grada imaće urednije snabdevanje grejanjem, vodom, strujom i sigurno će biti zadovoljni „, rekao je gradski menadžer Aleksandar Bijelić, koji je prisustvovao početku radova. Duž ovog dela ulice biće obnovljena kompletna infrastruktura, a u radovima će, pored gradskih komunalnih preduzeća – Vodovoda i kanalizacije, Beogradskih elektrana i Zelenila, učestvovati i Elektrodistribucija Beograd i Telekom. Govoreći o novom drvoredu u Bulevaru kralja Aleksandra, Bijelić je rekao da će posle rekonstrukcije duž ove saobraćajnice biti posađeno oko 170 stabala više nego što ih ima sada.
Automobilski saobraćaj funkcionisaće u početku neometano, dok će pojedine linije javnog gradskog prevoza promeniti svoje uobičajene trase. Tramvaji 5, 6 i 14 biće ukinuti, a na relaciji Ustanička (tramvajska okretnica) – Vukov spomenik uvodi se autobuska linija pod oznakom 6A. Na ovoj liniji će radnim danima putnike prevoziti 12, a vikendom deset autobusa. Izlazno-polazno stajalište za autobus 6A nalaziće se u Ulici kraljice Marije u terminusu sa linijama 27L i 32. Stajalište tramvaja kod Vukovog spomenika „Orašac“ biće ukinuto. Tramvajska linija 7 saobraćaće na relaciji Omladinski stadion – Blok 45, dok će tramvaji sa oznakom 10 putnike prevoziti „preko“ Vukovog spomenika trasom Beogradska – Bulevar kralja Aleksandra – Ruzveltova – Kraljice Marije – 27. marta i dalje redovnim putem.
Građani koji imaju sopstvene garaže, a zbog radova neće biti u mogućnosti da ih koriste, mogu uz ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu da obezbede povlašćene karte za parkiranje u JKP Parking servisu. Imajući u vidu da je ovaj prostor zoniran, svoje karte za povlašćeno parkiranje mogu da koriste u okolnim ulicama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
