Da li su platani, koji čine jedan od najlepših drvoreda u Beogradu, morali da se pretvore u drvnu građu? "Stvar je vrlo jednostavna – u periodu od 1995. do 1997. stabla su orezana nepravilno i nestručno i vrlo brzo se pojavila trulež", kaže profesor Čedomir Marković, entomologije na Šumarskom fakultetu
Najavljena seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra izazvala je mnogo reakcija kod građana. Sredinom januara direktor Gradskog zelenila Radovan Draškić kazao je da je to šok za koji sugrađani moraju da se pripreme navodeći nekoliko razloga za tu odluku. Pozvao se tada na starost platana, od kojih neki imaju i devedeset godina, kao i na problem bezbednosti. Naime, postoji opasnost da usled nevremena drvo ili grana padnu i povrede nekog ili unište imovinu. Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra je već bila u planu, i po Draškićevim rečima, „kad se već sve radi i raskopava cela ulica, onda je to idealna prilika da posadimo nova stabla koja će u narednih pola veka biti drvored“.
Ceo dodatak, u PDF-u, skinite ODAVDE.
Još u dodatku: Poljoprivredno zemljište Beograda; Kako je Grad pomagao trudnice i porodilje u prošloj godini;…
Postavilo se pitanje u javnosti kako je moguće da je jedan od najlepših drvoreda u Beogradu u takvom stanju i da li su oštre mere zaista neminovne.
Po pisanju ovdašnjeg dnevnog lista, ta stabla su doneta u periodu od 1920. do 1930. godine, i to na ime ratne odštete iz Prvog svetskog rata. Kao jedan od vidova reparacije, posađeno je zelenilo u različitim ulicama po sadašnjem centru Beograda. (Svakako da ne datiraju svi primerci u Bulevaru iz tog doba, jedan broj je sađen kasnije.) Životni vek platana je čak i do 300 godina, ali je dokazano da je on drastično kraći u gradskim uslovima i da dostiže oko jedan vek.
Kada je u pitanju drvored u Bulevaru, stručnjaci šumarskog fakulteta procenili su da bi tamošnjim devedesetogodišnjim platanima ostalo još najviše deset do 15 godina života. U proteklo vreme, rađene su dve studije koje su imale za cilj da procene zdravstveno stanje više od 500 stabala koja će sada, po svemu sudeći, biti posečeni. Kako stoji na sajtu Gradskog zelenila, rezultati studija iz 2005. i 2008. godine pokazali su da je ovaj drvored najosetljiviji u gradu. U prvoj studiji, koju su radili dr Nebojša Anastasijević i dr Vesna Vratuša, procenjeno je da bi najduži preostali period života platana iznosio deset godina i da bi ga za to vreme trebalo zameniti novim. Takođe, tada je predviđena i seča 32 stabla platana koja „zbog opšteg stanja u kome se nalaze predstavljaju opasnost za prolaznike, objekte, vozila i saobraćaj“. Međutim, kada je stručna komisija izašla na teren da odobri seču, članovi komisije su utvrdili da je obim oštećenja stabala u drvoredu veći od onog koji je u studiji prikazan. Odlučili su da je neophodno obaviti detaljni pregled stabala u Bulevaru na potezu od Trga Nikole Pašića do Ustaničke ulice.
GREŠKE IZ PROŠLOSTI: Krivicu za tu seču „gangrenoznih“ ekstremiteta beogradskih stabala, prema izveštaju koji potpisuje profesor Šumarskog fakulteta, snosi ekipa koja je ratnih godina nestručno održavala gradsko zelenilo. Ceh sada plaćamo. „Stvar je vrlo jednostavna, u periodu od 1995. do 1997. stabla su orezana nepravilno i nestručno i vrlo brzo se pojavila trulež. Kada smo pre dve godine radili našu studiju i videli u kom je drveće stanju, dogovor je bio da se uklone grane i skrate stabla. Međutim, ona su jako loše, a nisu ni sva podjednako oštećena. Onda bismo na kraju dobili stabla nejednake visine, čije bi krune bile od 1,5 do dva metra i to bi onemogućilo saobraćaj i smetalo ljudima,“ kaže za „Vreme“ Čedomir Marković, profesor entomologije na Šumarskom fakultetu i rukovodilac projekta čiji je rezultat pomenuta studija iz 2008. prema kojoj se orijentiše Gradsko zelenilo. Kako je profesor Marković objasnio, pre petnaestak godina orezane su grane velikih prečnika. Na taj način su na stablima stvoreni veliki preseci, odnosno rane koje teško i sporo zarastaju. Problem je što one nisu nakon toga dezinfikovane i zaštićene efikasnim premazom i tako su stvoreni uslovi za masovnu pojavu gljive koja je ubrzo prouzrokovala centralnu trulež. Prema njegovim i rečima dr Dragana Karadžića, fitopatologa, na najvećem broju grana zdrava je samo rubna zona širine od tri do pet centimetara. Pošto se na tu usku zonu oslanjaju novoizrasle grane, čija je dužina i više od pet metara, postoji velika mogućnost obrušavanja. Takođe, masovna pojava truleži je duboko oštetila stabla.
„Zamena drvoreda može da se vrši sukcesivno, pa da malo po malo dobijete novi u narednih deset do petnaest godina. A postoji mogućnost da se to uradi odjednom što je u ovom slučaju lakše jer se već vrši rekonstrukcija cele ulice“, smatra Marković, dodajući da je mnogo lakše i obaranje stabala u takvim uslovima. Naš sagovornik takođe navodi da će premeštanje koloseka u srednji deo Bulevara ubuduće olakšati prilaz krošnjama.
Rekonstrukcija saobraćajnice podrazumeva i postavljanje ili menjanje različitih instalacija pa je moguće oštetiti korenje. Postoji i drugačiji način bušenja oko korenja, međutim, on nije isplativ ako bi se primercima iz Bulevara produžio život za samo jednu deceniju.
Prema informacijama iz Gradskog zelenila, planirano je da sadnja novog drvoreda okupi eminentne ljude iz struke koji bi se dogovorili šta je najbolje da se zasadi na njegovo mesto. U pitanju neće biti nove, mlade sadnice, već formirana stabla od sedam do deset godina. Sada se u razmaku od Vukovog spomenika do Ustaničke ulice nalazi 431 stablo. Od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića sačuvaće se 48 stabala, koja su boljeg zdravstvenog stanja i čine celinu. Takođe, 54 mlada stabla biće izvađena sa korenom i presađena na zelene površine u blizini. Prema predviđenim planovima, biće posečeno 329 stabala, a zasađeno 591 drvo. Sadnice će biti visoke najmanje pet metara i prečnika deset cenitmetara kako bi drvored što pre „oživeo“. Po najavama Radovana Draškića, najverovatnije će biti zasađeni neki od srednjih lišćara čije krošnje neće moći da dotiču zgrade, semafore i kontaktne mreže.
Bulevar će nakon rekonstrukcije, kako najavljuju, biti sličan Nemanjinoj ili Ulici kralja Milana. Međutim, drvored će biti savremeniji jer se planira izgradnja sistema za navodnjavanje i zaštitnih kaseta, kojima bi se sprečavalo da korenje dotiče instalacije. (Poznato je i da se problemi se rastom korena ogledaju u oštećenjima na trotoarima i kolovozima, ali je moguće napraviti barijere koje usmeravaju rast korena naniže.)
Direktor Gradskog zelenila je govoreći o zameni drvoreda kazao da je svestan da će ona izazvati ljutnju Beograđana i da taj ogroman posao sigurno ne bi započinjali i navlačili gnev mnogih da nije „utvrđeno da je potrebno“.
Planirana seča će početi uskoro iako još mnogim građanima to teško pada. Potpisuju peticije i traže načine da odgode ili spreče seču stabala evropskog bulevara srpske prestonice. No, po svemu sudeći, to je sada neminovnost.
Bitno je spomenuti za nauk nekoliko stvari.
Sve će se raditi u prisustvu stručnjaka jer kako je napisano u studiji iz 2008, imajući u vidu neka davna orezivanja: „Podučeni iskustvom koje smo do sada stekli, mišljenja smo da se svi radovi na sanaciji truleži u drvoredu moraju obavljati pod nadzorom stručnih lica ili institucija“.
Poznato je koliko je drveće bitno jer, ne samo da oplemenjuje već smanjuje saobraćajnu buku, rasprostiranje čestica prašine i čađi. Takođe, poređenja radi, temperatura vazduha iznad parka leti je za sedam stepeni niža nego iznad susedne ulice. Dražen Tica, direktor sektora održavanja u Gradskom zelenilu, kazao je da su „stabla živa bića, kao i čovek. I životni vek platana zavisi od uslova u kojima su rasli.“ Otuda treba pažljivo čuvati neke buduće drvorede.
Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra počela je u subotu, 13. februara, bez obzira na sneg i led. U prvim danima radiće se geodetska merenja, ispitivanje stanja na terenu, uklanjanje kontaktne mreže, kioska, stubića i orezivanje bolesnih stabala platana, od Vukovog spomenika ka pijaci Đeram.
„Bulevar kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do ulice Gospodara Vučića u dužini od oko 2,5 kilometara biće potpuno obnovljen. Zamenićemo svu podzemnu infrastrukturu, kolovoz, tramvajske šine i mrežu, trotoare i drvorede. Tramvajske šine, koje su bile u veoma lošem stanju, biće preseljene na sredinu ulice, što će doprineti većoj protočnosti saobraćaja. Posao košta oko 1,7 milijardi dinara, što je za 200 miliona manje nego što je prethodno procenjena vrednost. Izvođač je prema ugovoru dužan da ovaj projekat završi do 1. septembra. Posle toga Bulevar kralja Aleksandra izgledaće mnogo lepše i, što je važnije, biće funkcionalniji tako da narednih dvadestak godina u ovoj ulici neće biti potrebne veće intervencije. Građani koji žive u ovom delu grada imaće urednije snabdevanje grejanjem, vodom, strujom i sigurno će biti zadovoljni „, rekao je gradski menadžer Aleksandar Bijelić, koji je prisustvovao početku radova. Duž ovog dela ulice biće obnovljena kompletna infrastruktura, a u radovima će, pored gradskih komunalnih preduzeća – Vodovoda i kanalizacije, Beogradskih elektrana i Zelenila, učestvovati i Elektrodistribucija Beograd i Telekom. Govoreći o novom drvoredu u Bulevaru kralja Aleksandra, Bijelić je rekao da će posle rekonstrukcije duž ove saobraćajnice biti posađeno oko 170 stabala više nego što ih ima sada.
Automobilski saobraćaj funkcionisaće u početku neometano, dok će pojedine linije javnog gradskog prevoza promeniti svoje uobičajene trase. Tramvaji 5, 6 i 14 biće ukinuti, a na relaciji Ustanička (tramvajska okretnica) – Vukov spomenik uvodi se autobuska linija pod oznakom 6A. Na ovoj liniji će radnim danima putnike prevoziti 12, a vikendom deset autobusa. Izlazno-polazno stajalište za autobus 6A nalaziće se u Ulici kraljice Marije u terminusu sa linijama 27L i 32. Stajalište tramvaja kod Vukovog spomenika „Orašac“ biće ukinuto. Tramvajska linija 7 saobraćaće na relaciji Omladinski stadion – Blok 45, dok će tramvaji sa oznakom 10 putnike prevoziti „preko“ Vukovog spomenika trasom Beogradska – Bulevar kralja Aleksandra – Ruzveltova – Kraljice Marije – 27. marta i dalje redovnim putem.
Građani koji imaju sopstvene garaže, a zbog radova neće biti u mogućnosti da ih koriste, mogu uz ličnu kartu i saobraćajnu dozvolu da obezbede povlašćene karte za parkiranje u JKP Parking servisu. Imajući u vidu da je ovaj prostor zoniran, svoje karte za povlašćeno parkiranje mogu da koriste u okolnim ulicama.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
