Zašto su se javnosti obratili lekari, doktori nauka i magistri iz Instituta za neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević"
Drastično smanjivanje aprilskih lekarskih zarada u Institutu za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ i represija rukovodećeg kadra koja je usledila samo zato što su oštećeni tražili objašnjenje, bili su samo povod da 15 lekara, specijalista, magistara i doktora medicine, odluče da presaviju tabak i obrate se ministru zdravlja, predsednici Nacionalne komisije za mentalno zdravlje i Srpskom lekarskom društvu. Poučeni iskustvom iz septembra prošle godine, kada su na iste adrese uputili upozorenje o lošem rukovođenju, koje je zapretilo profesionalnom urušavanju bolnice na štetu pacijenata i zaposlenih, na koje do dan-danas nisu dobili odgovor, ovog puta lekari Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ obratili su se i medijima.
Slanje pisma medijima zdravstvene vlasti su ocenile kao glavni greh 17 lekara. To je u emisiji „Kažiprst“ potvrdio novi-stari ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević opaskom da nije siguran da će „odlazak u medije doprineti boljem lečenju, pre će doprineti nepoverenju u tu ustanovu“. Umesto slučajem Instituta, ministar se bavio medijima koji se, kako je rekao, nisu potrudili da čuju i drugu stranu. Zarad odbrane profesije, to nije tačno: v. d. direktora ustanove dr Dragiša Ranđelović, kog je na tu funkciju prošle godine postavio ministar zdravlja, nije želeo da razgovara sa novinarima, u šta smo se uverili i sami: „Ove stvari treba rešavati u kući, a ne van nje. Mi radimo tekuće poslove, neću i nemam potrebu da išta komentarišem. U celu priču je uključeno Ministarstvo zdravlja“, rekao nam je u telefonskom razgovoru.
Ranđelović je odmah počeo da primenjuje sankcije prema potpisnicima pisma: za dva dana smenjena je načelnica L-odeljenja mr dr Lidija Ćuk-Jovanović, i načelnica F-odeljenja dr Mirjana Abramović, kojoj je novi ugovor o radu čak dostavljen na kućnu adresu, bez obzira na to što svaki dan ide u bolnicu na posao. Nekoliko lekara je premešteno na druga radna mesta. Kao i u slučaju smanjenja plata, sve je učinio bez valjanog stručnog obrazloženja. Desetak lekara sa kojima smo razgovarali kažu da pritisci, ucene i pretnje otkazima i dalje traju. Što se tiče Ministarstva zdravlja, ono je u bolnicu uputilo svoju inspekciju.
NEZADOVOLJSTVO: Čime su nezadovoljni lekari? Tinjajući sukob između direktora i visokoobrazovanog i stručnog kadra u Institutu traje gotovo godinu dana. Glavni kamen spoticanja je promenjena koncepcija bolnice. Sagovornici „Vremena“ tvrde da je to učinjeno nestručno i neprofesionalno i da je u ovom trenutku čak nejasno da li je ova ustanova institut ili je pretvorena u bolnicu. Odlukom rukovodstva ukinuto je jedino odeljenje za nepsihotične poremećaje, koje postoji u svim konceptima savremene psihijatrije, i Savetovalište za adolescente koje je godinama imalo veliki broj pacijenata. Trenutno bez posebne ambulante i medicinske sestre savetovalište pokušava da radi u sklopu dispanzera.
„Prvi put za 165 godina postojanja, na čelu bolnice imamo čoveka bez stručnih i naučnih titula. I ne što ih on nema, nego i celokupno rukovodstvo oko njega. Ako smo mi institut, to je onda nedopustivo. Ovde je reč o ataku na profesiju i struku. I nisu u pitanju samo lekari. Tehničare sa višom školom zamenili su tehničari sa srednjom školom. To su zasluge direktora koji se okružio članovima sinidikata Nezavisnost, uglavnom srednjim medicinskim osoboljem i ljudima sa njegovog bivšeg K-odeljenja. Evo i jednog primera: prošlog oktobra, kao zvanični predstavnik, predložila sam reorganizaciju neurološke službe. Direktor to nije ni pogledao, već je prosledio glavnom tehničaru i načelniku odeljenja… I, ništa. Sve u svemu, ovde je reč o sklanjanju visokoobrazovanog i stručnog kadra u stranu. Naravno da zbog toga trpe pacijenti“, kaže za „Vreme“ mr dr Gorica Đokić.
Smenjivanjem prethodnog direktora Instituta (razlog: neblagovremeno obaveštavanje ministra zdravlja o ubistvu tri pacijenta u bolničkim prostorijama u Padinskoj Skeli) u javnost su izašli podaci o teškim uslovima u kojima rade zaposleni u ovoj psihijatrijskoj ustanovi. Na postavljanje novog v.d. direktora, bez odgovarajućih kvalifikacija gledalo se kao na prelazno rešenje: „U početku smo uz pomoć inspekcije Ministarstva zdravlja za proveru kvaliteta rada pokušali da otklonimo nepravilnosti u radu. Preuređeno je i izuzetno važno prijemno-trijažno odeljenje. Kao stručnjaci ove ustanove predložili smo i mere za poboljšanje kvaliteta usluga. Prema novom zakonu o mentalnom zdravlju predložili smo tri institucije koje bi trebalo da pomognu direktoru: stručni savet, etički komitet i komisiju za utvrđivanje kvaliteta. I šta se onda dogodilo? Stručni savet, organ važan za izbor direktora, za godina dana nije se nijedanput sastao niti mi znamo ko su njegovi članovi. Gotovo u tajnosti je formiran i etički komitet. Komisija za kvalitet, osnovana pre smene bivšeg direktora, u čijem sastavu sam bila i ja, pokušala je nešto da uradi. I odmah smo bili izvrgnuti ruglu, a direktor je imenovao Odbor za kontrolu preduzetih mera koji je trebalo nas da kontroliše. Krenuli smo od sređivanja stanja u prijemno-trijažnom odeljenju, tačnije preciziranju dijagnostičkih kategorija za čiji je prijemi i lečenje kvalifikovana naša bolnica.
Pri prvoj kontroli zatekli smo jezivu situaciju. Pacijenti koji su zbog renoviranja odeljenja bili prebačeni u drugi deo zgrade bili su zapušteni i prljavi, neokupani mesec dana, sa ranama od fiksiranja (vezivanja), sa raznim povredama od nehumanog postupanja bolničara i tehničara. Reč je o bolesnicima koji su, kako se to kaže, bili u pokušaju samoubistva, delirijumima, bilo alkoholičarskim ili postoperativnim. Bili smo izloženi podsmehu zaposlenih na tom odeljenju zbog našeg zgražavanja ponašanjem nad tim bolesnim ljudima“, kaže dr Lidija Ćuk, magistar medicinskih nauka, sada već smenjena načelnica.
ZABRINUTOST: Upravo se na prijemnom odeljenju u poslednje vreme beleži velika smrtnost pacijenata. Naši sagovornici tvrde da se ne poštuju utvrđeni kriterijumi za prijem i da se primaju teški bolesnici kod kojih je primarna bolest na primer karcinom, ili narkomanija ili neko drugo teško oboljenje, i da ti ljudi tu umiru. U svom pismu Ministarstvu oni pominju i „uzimanje novca od porodica“ da bi smestili teškog bolesnika.
Prema njihovim saznanjima, pacijenti koji provode izvesno vreme na K ili prijemnom odeljenju, po prebacivanju u druga odeljenja izgledaju tragično: „Imali smo prilike, upravo na tom odeljenju, gde su, inače, skoncentrisani ljudi bliski direktoru, sindikatu i raznim rođačkim vezama, da vidimo i doživimo kako izgleda odnos portira i tehničara prema pacijentima i lekarima: „To je krajnje brutalan, neprimeren, nekulturan i agresivan odnos. To se ne može nazvati pravilom, ali se vrlo često dešava.
Postoje vrlo striktna pravila koliko pacijent može biti mehanički fiksiran (vezan) i u kojim se situacijama to radi. Pacijenti su dolazili na odeljenja sa vrlo ozbiljnim povredama i ranama, koje su očigledno bile posledica toga što su bili vezani nekoliko dana. Ja lično imam saznanja od tehničara i sestara po odeljenjima da su tehničari bukvalno terorisali pacijente koji su bili ili veoma uznemireni ili za njih problematični. Smirivali su ih tako što im duže vreme nisu davali hranu i vodu. Prilikom dežurstva često sam zaticala dehidrirane pacijente“, upozorava dr Tamara Čavić, doktor medicinskih nauka, dodajući da su to elementarni prekršaji kliničke prakse i da su na to upozoravali rukovodstvo bolnice. Kaže da u postojećem rasporedu moći u bolnici nije strano grubo ponašanje ni prema lekarima: „Ako tražite knjigu dežurstava, tehničar vam kaže – ne može. Isto važi i za pristup bilo kojim podacima o lečenju pacijenata ili njihovom prijemu u bolnicu. “
PACIJENT: Bolnica bi morala biti zaštićena sredina i tome služe, kako kaže dr Ćuk, „rešetke, da bi ga zaštitile od spoljnog sveta“: „A vi ga uvodite u jednu atmosferu koja je potpuno haotična i u kojoj pacijent nema osnovnu poruku da je u bolnici, nego da je u zatvoru. Između bolnice i zatvora je ogromna razlika, a mi imamo situaciju u kojoj vam je osnovni kriterijum ko će vam biti osoblje srednjeg kadra na odeljenju. Tako nam rukovodstvo kaže: ako ste na ženskom odeljenju, šta će vama muškarac. Muškarci moraju da idu na prijemno odeljenje jer se tamo navodno očekuje rvanje. A mi se ovde trudimo da uspostavimo terapijsku atmosferu u kojoj ćemo anulirati agresivnost pacijenta koji se agresijom brani od straha. A povrh svega na njemu sprovodimo testiranja. “
U zvaničnom pismu upućenom nadležnim, takođe zvaničnim organima 15 potpisanih lekara navelo je razloge za smenu direktora dr Ranđelovića. U jednoj tački se skreće pažnja i na upotrebu psihoaktivnih supstanci na radnom mestu: „Ugled naše bolnice posebno narušavaju zloupotreba psihoaktivnih supstanci na radnom mestu (alkohol, droga i ostalo), krađa inventara, nanošenje teških telesnih povreda pacijentima i zaposlenima od strane ljudi bliskih v. d. direktoru, o čemu isti ne preduzima nikakve zakonske mere, ne obaveštava nadležne organe i štiti počinioce. “
Direktorove pretnje su uglavnom indirektne, osim onih o smenama i premeštajima, na šta po zakonu ima pravo. Direktniju komunikaciju uspostavio je sa pretpostavljenima, pa je i on pisao Ministarstvu zdravlja. Svoje kolege je, prema informacijama iz Ministarstva, nazvao kriminogenom grupom neradnika koji se bune protiv zavođenja discipline i reda u bolnici. Deo kolektiva koji nije iskazao protest javnim stavljanjem potpisa na pomenuto pismo ostao je dosledan. Niko od njih nije se potpisao ni na papir koji se našao na oglasnoj tabli sa sledećim sadržajem: „Mi zaposleni u Specijalnoj bolnici ‘Dr Laza Lazarević’ svojim potpisima podržavamo dosadašnji rad direktora dr Dragiše Ranđelovića. “ Na sajtu Ministarstva zdravlja, kao i na pečatima ove ustanove, popularni „Laza“ je i dalje Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
„Naša koleginaca je nedavno bila izložena poniženju i zloupotrebi profesije od strane direktora Instituta i načelnice bolnice u Padinskoj Skeli samo zato što je pre nekoliko godina imala problem sa alkoholizmom, koji je na svu sreću prevazišla. Kolege iz Skele kažu da je ona dobar i savestan lekar, da odgovorno obavlja posao i da je pacijenti jako cene. Ali, zbog problema koje je ranije imala, direktor je na nju vršio pritisak da ode u penziju, iako je mlađa žena. Da bi razrešila taj problem, otišla je u Zavod za mentalno zdravlje gde se i lečila, obavila sve preglede i od te nadležne ustanove dobila uverenje da se potpuno oporavila, da nema posledica bolesti i da može da radi normalno. “
To očigledno nije bilo dovoljno pa je po nalogu direktora nedavno sanitetskim vozilom i u pratnji tehničara odvedena u Institut za psihijatriju Kliničko-bolničkog centra Srbije. Doktorka ove ustanove joj je saopštila „da ima saznanja od direktora Ranđelovića da ona nije dobro i da mora da se hospitalizuje“. Nije pomoglo ni objašnjenje naše koleginice da ima urednu dokumetaciju o svom zdravlju iz meritorne ustanove, da je svoj problem prevazišla i da je sposobna za rad. Sproveli su je i primili na odeljenje uprkos činjenici da ova ustanova nema pravo na prisilnu hospitalizaciju. Sa Instituta ju je na lični zahtev izveo njen brat, takođe lekar, objasnivši da mu sestra nije bolesna. Angažovao je advokata i podneo tužbu protiv direktora Ranđelovića koji se brani time da je samo hteo da ispita doktorkine radne sposobnosti. Ocena radnih sposobnosti se, inače, ne daje na psihijatrijskim klinikama, već na Institutu za medicinu rada. Posle temeljnih ispitivanja i testiranja kojima je podvrgnuta, Institut za medicinu rada je identično kao i Institut za mentalno zdravlje o doktorkinim zdravstvenim i radnim sposobnostima dao pozitivno mišljenje.
Uvid u tužbu je učinio svoje i direktor Ranđelović joj je rekao da ona s njim neće imati više problema i da tu tužbu ipak stornira.
Doktorka i dalje radi svoj posao u bolnici u Padinskoj Skeli.
Čovek i naš nekada najpoznatiji stručnjak za lečenje alkoholizma u Zavodu za mentalno zdravlje dr Branislav Gačić bio je lečeni alkoholičar. Nikome nije padalo na pamet da mu ospori stručnost, čak i je jedno vreme bio i direktor ove eminentne zdravstvene ustanove.
Obračunom za prvi deo aprilske plate lekari Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ dobili su umanjene plate. Sledeći odbici tek ih čekaju. Dokle, niko od zaposlenih ne zna. Pismenog objašnjenja direktora Ranđelovića za sada nema. Usmeno je saopštio lekarima da je bilo zloupotrebe u dežurstvima. Kao posledicu smanjivanja plata pomenuo je i uvođenje smenskog rada pre nekoliko meseci. Usmeno je takođe saopštio da će se dežurstvo od 20 do 7 sati ujutru isplaćivati samo za 4, 5 sati, dok će se ostatak računati kao slobodan dan. Ako lekaru zapadne subotnje dežurstvo koje traje od 14 do 7 sati ujutru, do 20 sati uveče računaće se kao rad u drugoj smeni a ostatak vremena će se plaćati kao dežurstvo. Posle prvih primedbi lekara direktor je zapretio da će im retroaktivno od 1. januara 2006. odbijati novac svakog meseca. Posle se predomislio, pošto je verovatno uvideo da je to nemoguće.
Ovaj deo priče o platama dr Ana Nenadović objašnjava na sledeći način: „Ne radi se samo o novcu, niti o tome ko je za ili protiv direktora. U pitanju je nivo komunikacije, nepoštovanja i ponižavanja ljudi. Dr Svetlana Pajić, doktor medicinskih nauka (po kazni prebačena ovih dana sa F-odeljenja na rad u Padinsku Skelu), izbačena je iz direktorove kancelarije samo zato što je pitala zašto su umanjene plate. Istim povodom načelnica odeljenja je izbačena sa sastanka kolegijuma. Posle pisma upućenog direktoru, pozvao nas je na kolegijum da bi nam uz lupanje šake o sto rekao da smo neradnici, nemoralni ljudi, preplaćeni lekari. Čiji je moral u pitanju, ako su nam odbili novac koji smo savesno zaradili. “
Kad je već o platama reč, potpisnici pisma tvrde da nekvalifikovan srednji kadar na rukovodećim mestima, prema diskrecionoj odluci v. d. direktora, prima daleko veću plata od lekara specijaliste.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
