Bogo-ljub, Bogo-ljub

Socijalisti ni plakate nisu lepili da bi (se) informisali o poseti svog predsedničkog kandidata, valjda imaju druge načine. Kako bilo, tek nisi mog’o ući u salu gde se tradicionalno sastanči i aplaudira.

Već na ulazu nekadašnji ministar Života Ćosić, ko će se setiti čega, u zagrljaju, unutra prepuno, ko za Slobinog vakta, to izašlo ko na izbore. Muzička pozadina Vidovdan, pa to bi i U ime svih nas, u čelu sale uramljena Slobina slika, ispod, reklo bi se zaost’o, dužni, pano, „Obnova, razvoj, reforme“, na plafonu, ko nov „Korak u novi vek“, na sve strane plakati Dačića U ime svih nas. Raspoloženje opšte, sve matoro, al’ žamori, dovikuje se, ko da su pod ‘nekcijama.

Grunu aplauz, digoše se, javiše se, eto ih, Dačić, Ružić, Baki, Minić… za njima povici, mlataju zastave. Sedoše u predsedništvo, Dačić ko rođen, Baki ko nov, i Minić mrda. Sedoše, pa ustadoše, pa ponoviše radnju, u sali ko u grotlu. Najavljivačica najavi svakog ponaosob, opet đipanje i skandiranje, predsednik Opštinskog odbora ponovi predstavljanje, predsednički kandidat, šef izbornog štaba, opšta euforija. Prvi reč dobi šef Baki, jer mora nazad na tv-duel sa Batićem, ali mor’o da svrati bar pola sata, da i’ vidi, pozdravi, čestita što su se okupili, opraštaju i onima koji su grešili, čak dozvoljavaju i traže da se vrate partiji, eto, večeras je s njima i Dragan Tomić. Pa se Baki raspomami, pa se raspomamiše prisutni, nema parlamenta, nema vlade bez SPS-a… Čit’o u novinama, crnogorski kriminalci koji će otići sa vlasti kažu da su našli golf koji je ubio Duška Jovanovića, našli olovku na kojoj piše SPS, prebacuju loptu na SPS, zašto, zato što je on imao hrabrosti da ode na sahranu čoveka koji se borio za istinu. Duško Jovanović je bio prijatelj SPS-a, oni su mu pomogli, da nije bilo SPS-a ne bi bilo ni „Dana“, „Dan“ će ostati jer to je njihova obaveza prema istini… I ode Baki.

Onda se javi Milomir Minić, vraćaju se socijalisti, Srbija ima čemu da se nada, zna Ivicu, mnogo dobar kandidat, nemojte glasati za najjače, nego da vidimo koliko nas ima. Desi se i Dačić, ovo nije samo moja kampanja, nego kampanja SPS-a, hoće da nas fizički unište… aplauzi su se sustizali, niko više nije sedao, to sve radosno, to se podgurkuje, pada u zagrljaj, ko da je s onog sveta.

KUDA DA VIJORE: Bogoljub bio ljudski najavljen. Prvo stig’o u nekadašnji gigant Krušik, nije mor’o da drma katanac, uveo ga lično direktor, kad je video kolika je sala amfiteatra, rek’o da je tu treb’o da vrši promociju, još se rek’o, i rek’o da će ovde dovesti svoj fakultet za menadžment, od septembra. Dok se Bogoljub drmo u fabrici, Dom kulture već bio pun. Čudo jedno, pola sata pre početka promocije nigde mesta, 700 ljudi, nije šala. I na galeriji, i u parteru, Bogoljub majice, Bogoljub zastave, svak ima letvu na kojoj je plakat Bogoljuba, na bini vazdan Bogoljub i državnih zastava, providna pleksiglas govornica, velika ikebana. Šta je ovo, zauzete lože, zauzeti džepovi, jedna ispred bine komanduje zastavama na balkonu, na koju stranu da vijore, kad to skoči, kad sve vrisnu, Bogo-ljub, Bogo-ljub… al’ bi ćorak, nema još Bogoljuba, prisutni su skočili na muziku koja znači njegov ulazak u salu.

Sem nekoliko njih iz organizacije nigde Valjevca, a promocija u Valjevu, pitamo jednog odakle je, iz Peći, sad u Milanovcu, ima ih iz Čačka, Kraljeva, Kragujevca, svi sa Kosova, ujutru dođu autobusi i voze gde treba, imaju 350 dinara i sendvič. Kad se ponovo digoše, kad viknuše, sad pogodiše, eto Bogoljuba za ruku sa Milankom, Bogoljub raširio ruke, Milanka aplaudira, sala ne prestaje, Bog, Bog, Bog…

Na binu izađoše spikeri lokalnog radija, Okupili smo se da damo podršku našem kandidatu, pa uzeše da čitaju šta je Bogoljub rek’o „Njujork tajmsu“ AP, Uvek sam na dijeti, ne spavam više od četriri sata… Ja imam jednu misiju, koja nije laka, kako promeniti svest naših ljudi… Kad pređoše na citate iz „Duge“, uvati nas zort da ne potegnu i „Vreme“, Janićija, ali vratiše se na strane medije, Ovima koji hoće da me uplaše i oteraju, ponavljam, ne možete me oterati, ja sam majstor karatea, najplemenitije od svih borilačkih veština…

Izađoše i glumci, odeklamovaše pesmu akademika Simovića, čije je delo, valjda, Bogoljub prisvojio po dodeljivanju nagrade pesniku, bi i Desankinih stihova, na binu izađe devojče koje, po najavi, svoju budućnost vidi u Srbiji, devojče reče, Dobar dan, Bogoljub, iz prvog reda, baš viknu, Bravo, pa se diže, pa se diže sala, pa to sve kliknu, pa to usta, pa se razmaha. Devojče se izrecitova, na temu Zašto je mladost tužna, pa pozva sve da skandiraju puno ime našeg kandidata, Kad se to diže, kad se sastavi, Bogo-ljub, Bogo-ljub… pa kad Bogoljub uze da odgovara, da se razmahuje, da se okreće, da seda i ustaje…

Pa izađe bankarka, pa izađe inženjer, pa izađe poljoprivrednik, pa se pope Bogoljub, do’vati se govornice, odupre se, pa poče, na svom srpskom, sa svojim akcentom, kako kaže salata, aplauz, kako kaže krastavac, ovacije, kad reče, „Onaj Želić, onaj mučenik iz Francuske, mučenik neviđeni, i onaj Dinkić, onaj njegov drug, taj je potaman“… nasta krš i lom. Kako proglavi aplauz, kako nastavi, ovacije, Neće moći više, neće, pojavio se Bogoljub Karić, neće moći da se sa mnom igraju, 10. juna napravićemo veliki miting, najveći miting koji je viđen u Beogradu, jer ovo je borba za opstanak, Živela Srbija, pa stade, pa se razmaha, a sala samo čini, Bogo-ljub, kamera BK na kranu snima opšte odobravanje, takoreći trans. Bogoljub silazi, ljubi se, pa i grli, nasta razlaz, jedan iz organizacije pita Sretena Karića šta da radi sa grupom iz kampa kod Kragujevca, ovaj odgovara, regulisano.

Napolju kiša, dovikivanje onih koji izlaze, pitaju, kakav je plan za sutra.

UPASANI BORDO: Stiže i Maršićanin, mada se govorilo da će doći tek u finalnom nadmetanju, ali izračun’o se valjda. Kiša je tukla ceo dan, al’ zakazano na platou kod vojvode Mišića, i ne bi odstupanja. Po podne, kad je bio termin, kiša nastavila, na trgu pano „U centar Srbijo“, komada jedan, pod nadstrešnicom, berberske zadruge Rad, ozvučenje, mikrofon, zastave članica Koalicije sa državnom u sredini. Ima i propagandnog materijala, nekoliko ljudi, ajde desetina. Doček kandidata stotinak metara dalje, pod suncobranom, velikim kišobranom, poslanici, rukovodstvo DSS-a, SPO-a, G17 plus, sve sam ekspert. Rekoše, stiže, užurbaše se, priđite, stani ovde, maši… Naša koalicija Maršićanin izađe iz „škode“ pravo pred razapet transparent „Valjevo“, pozdravi, namesti mu se jedna sa poklonom, poljubi, tri puta, razape plavi kišobran sa crvenim obrubom, koji mu se slagaše sa sivim odelom, a tek bordo kravatom koja bejaše osvežena belim, na koso, isprekidanim linijama, i reče, Ovako lije ceo dan. Potvrdiše mu, pa krenuše, on napred, ostali za njim. Stigoše pod nadstrešnicu berberske zadruge, kandidat nazva dobar dan, mada su mu uzimali, ne dade kišobran, predstaviše ga, Obratiće vam se budući predsednik. Budući predsednik zahvali svima koji su došli po ovom kijametu, pa se reče, sve sa bordo upasanom kravatom, Nije dobro vreme, biće za Srbiju, ali nije dobro za voćke, kažu da nije moglo da se oprašuje, ali šta da radimo, izborićemo se i sa pčelama i sa gubarima. Šta još da kaže, kažite komšijama da su ovo važni izbori jer Srbija ponovo određuje put kojim ide, da se učvrsti stabilnost institucija, da se ne ulazi u političku krizu, već da se energija iskoristi da Srbiji bude bolje, 13. će biti bolje vreme i srešće se na broju 10.

Onda novinari pitali, kandidat odgovar’o, pa se premestiše u obližnji hotel Grand, pravo u Vojvodin salon, Maršićanina smestiše pod Kolubarsku bitku Milića od Mačve. Zapali cigaretu, predsednički se složi sa lokalnim stranačkim funkcionerom, da kiša pada sve jače, odgovori i na novinarsko pitanje, da li to što pada kiša, koja je padala i kad je Nikolić dolazio, znači da će njih dvojica u drugi krug. To kazuju i politička i matematička logika, Srbija treba da izabere srednji put. Zatim, da ne bude opet onda, popilo se pićence, ali u internom, stranačkom krugu, pa otišlo na lokalnu televiziju gde se Naša koalicija Maršićanin rekla bez problema sa kišom.