Ako sva lica angažovana 1999. godine u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije budu zahtevala što i rezervisti Treće armije, 204.743 osobe tražiće da im država isplati 56 milijardi dinara, ili oko 700 miliona evra, a ako dnevnice traže svi koji su u to vreme bili angažovani u Vojsci Jugoslavije, to je suma od 84 milijarde dinara ili više od milijardu evra
Kada se pred vladom neke države pojavi zahtev da isplati 168 miliona evra, to sigurno izaziva nelagodu. Kada postoji mogućnost da to ne bude 168, već 350, 700 miliona ili čak preko milijardu evra (videti okvir), to bi izazvalo paniku i u mnogo bogatijim zemljama nego što je Srbija. A upravo tolike su cifre koje se pominju u dokumentu koji se našao pred vladom Mirka Cvetkovića, u kome se analizira problem potraživanja ratnih veterana Treće armije, koji su bili mobilisani za vreme bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999.
Taj problem je dugo privlačio pažnju javnosti samo kada bi došlo do blokade puteva ili kada bi rezervisti došli do Beograda i svojim protestima izazvali saobraćajni haos u prestonici. Malo ko je, osim neposrednih učesnika, znao tačno o čemu je zapravo reč. Vreme je već detaljno pisalo o ovoj temi. Sve je počelo kada je oko 200 građana, uglavnom s juga Srbije, koji su bili mobilisani tokom bombardovanja NATO-a i proveli više meseci na Kosovu i Metohiji, tužilo Ministarstvo odbrane za naplatu neisplaćenih dnevnica, odnosno „razlika“ u isplaćenim iznosima i kamata. Kako se na zakazanim ročištima nije pojavljivao niko od vojnih pravobranilaca, sudovi u Kuršumliji i Prokuplju u nekoliko slučajeva doneli su presude u korist rezervista. Prve presude donesene su u korist sudija suda u Kuršumliji Slavka Maljevića i Radomira Jovanovića, a ratne dnevnice su naplatili i ostali koji su tada saznali da je to moguće. Nešto manje od 450 rezervista iz tri opštine Topličkog okruga sudskim putem uspelo je da naplati oko tri miliona evra i svaki je u proseku dobio između 500.000 i 700.000 dinara. Vest se brzo proširila i sud je zatrpalo još 2500 novih tužbi.
MUTNA POSLA: Ministarstvo odbrane je stopiralo sve procese sa obrazloženjem da su „sudeće sudije u postupcima o naknadi dvojici sudija zloupotrebili procesno pravo“, tačnije da su „potraživanja rezervista u trenutku podnošenja tužbi bila zastarela“, što je izazvalo proteste rezervista koji su tužbe podneli. Iz Vlade su stizale tvrdnje da su dnevnice isplaćene i da za to postoje materijalni dokazi i spiskovi, da su mnogi rezervisti još 1999. po nekoliko puta naplatili potraživanja, da je pokrenut krivični postupak protiv osoba za koje postoji opravdana sumnja da su na ime ratnih dnevnica naplatile više novca od iznosa koji im pripada…
Vladina radna grupa je u novembru prošle godine saopštila da zahtevi rezervista s juga Srbije nemaju uporište u zakonu. Međutim, protesti rezervista doveli su do pokušaja da se nađe kompromis. U nedostatku pravnih i zakonskih mogućnosti, vlada je odlučila da dve milijarde dinara isplati kao pomoć nerazvijenim opštinama. U januaru su tu odluku potpisali tadašnji ministar pravde Dušan Petrović i ministar finansija Mirko Cvetković, sa štrajkačkim odborima ratnih vojnih rezervista Topličkog okruga. Sporazum je obuhvatio sedam nerazvijenih opština: Kuršumliju, Lebane, Bojnik, Žitorađu, Doljevac, Prokuplje i Blace. Novac je isplaćen, a po kriterijumima za isplatu koje su utvrdili predstavnici lokalnih samouprava i rezervista u štrajku, svaki rezervista je dobio oko 200.000 dinara.
Možda se nekome učinilo da je problem rešen, ali lavina je tek tada krenula. Glas su digli rezervisti iz ostalih opština na jugu Srbije, tražeći isto ono što su dobile njihove komšije, a logika im je bila jednostavna – ako su mogli oni, možemo i mi. Od početka ove godine ređali su se protesti. U avgustu je oko tri hiljade rezervista iz 15 gradova, uglavnom iz bivše Treće armijske oblasti, započelo protest ispred vlade Republike Srbije u Beogradu, sa zahtevom da im se isplate razlike u ratnim dnevnicama po istom principu po kojem je vlada odobrila isplate rezervistima Topličkog okruga. Protest se ponovio i krajem septembra, na istom mestu, a prekinut je posle obećanja da će njihov problem biti rešen u roku od četiri do šest nedelja. U radnoj grupi koju je formirao premijer Mirko Cvetković, čiji je zadatak da vladi predloži rešenje ove situacije, nalaze se predstavnici ministarstava finansija, pravde, odbrane i Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Predstavnici jedinstvenog štrajkačkog odbora bivše Treće armije kažu da kontaktiraju sa radnom grupom, čekajući rezultate njihovog rada, najavljene za početak novembra.
NELAGODNOST: Sagovornici „Vremena“ u vladi Srbije nisu bili preterano voljni da komentarišu situaciju oko zahteva rezervista, uglavnom se ograničavajući na konstataciju da će se sačekati predlog radne grupe i odluka vlade. Primetna je nelagodnost kada se o toj temi govori. Nije potrebno biti veliki finansijski stručnjak da bi se shvatilo kakav bi efekat na budžet Srbije, već teško opterećen posledicama svetske finansijske krize i zahtevima koalicionih partnera koji tu vladu čine, imao udar koji dolazi sa strane na koju niko nije računao.
Za razliku od predstavnika vlade, rezervisti su osokoljeni „uspesima“ svojih prethodnika. Kažu da je vlada sama sebi stavila vruć krompir u ruke i da su predstavnici vlade koji su potpisali sporazum sa topličkim rezervistima i u sadašnjoj vladi. Rodoljub Vuković, predstavnik jedinstvenog štrajkačkog odbora bivše Treće armije, za „Vreme“ kaže: „Samo tražimo isto što i borci sedam opština Topličkog i dela Jablaničkog okruga, na isti način, pričom o socijalnoj pomoći. Ustavna diskriminacija je ako 10.000 ljudi ima pravo na nešto, a 50.000 nema. Izvinjavamo se opet građanima Beograda zbog protesta koji su blokirali grad, ali to činimo jer je jedini način da ostvarimo svoja prava da nezadovoljstvo izrazimo na taj način. Čekaćemo da vidimo rešenje koje predlaže radna grupa i odluku vlade. Ako vlada ne prihvati naše zahteve, imamo i druge metode o kojima nećemo sada pričati, već ćemo se o tome dogovoriti na sastanku štrajkačkih odbora 23 grada i opštine. Neće biti prijatno, ipak su borci u pitanju. Ostale organizacije rezervista iz Srbije ne učestvuju u našim protestima. Pretpostavljamo da ostatak Srbije čeka da vidi šta će biti sa nama, pa da i oni traže svoja prava.“
NEZADOVOLJSTVO: Šta god bude ponuđeno i prihvaćeno, niko neće biti zadovoljan i to neće biti kraj ove priče. Koliko god novca vlada bude isplatila, za već nategnuti budžet će biti mnogo, a ako sadašnji rezervisti u protestu dobiju ono što traže, na njihovo mesto će doći armija drugih. Oglašavaju se ponovo čak i neki koji su novac nedavno dobili, tvrdeći da nije sve bilo po dogovoru i tražeći još. Krivica za sve što se događa nije samo do onih koji pokušavaju da nešto uzmu od države, ne razmišljajući čega će sve država zbog toga morati da se odrekne. Da je na samom početku učinjeno ono što je normalno, da su temeljno pretreseni slučajevi u kojima je neko uspeo da debelo naplati svoje vojevanje, da se razmrsilo ko je prekršio zakon i da su svi oni koji su to učinili bili tuženi i naterani da novac vrate, nikome ne bi palo na pamet da ide istim tragom. Ovako, početak je i zaboravljen, isplate se ređaju, a račun će platiti svi građani Srbije.
Ukupan broj udruženja rezervista rata iz 1999. godine teško je utvrditi. Čini se da sada svaki grad ima bar štrajkački odbor (ili je taj odbor u formiranju), ali saradnja između mnogobrojnih udruženja nije uvek sjajna. Na primer, Rodoljub Vuković, predstavnik jedinstvenog štrajkačkog odbora bivše Treće armije, kaže da su se oni ogradili od aktivnosti Gvozdenog puka, udruženja učesnika rata na Kosovu.
Osnovna podela među rezervistima je na one koji su nešto naplatili i one koji bi tek da naplate, na osnovu onoga što su učinili njihovi prethodnici. Uz sve to idu i priče o tome koliko je ko u ratu vremena proveo, ko se od protesta ovajdio, koga kupuju političari…
Isplatu dnevnica traži 49.769 lica koja su bila u rezervnom sastavu Treće armije na teritoriji Kosova i Metohije. Oni traže 3500 dinara po danu, što je za 78 dana 13,5 milijardi dinara ili oko 168 miliona evra.
„Realno se može očekivati da se jave i ostali koji su bili u rezervnom sastavu u Trećoj armiji, jer su i ostali delovi teritorije, izvan Kosova i Metohije bili bombardovani“, kaže se u izveštaju. Takvih je 102.722, i država bi trebalo da im isplati oko 350 miliona evra. Ako sva lica angažovana 1999. godine u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije budu zahtevala što i rezervisti Treće armije, 204.743 osobe tražiće da im država isplati 56 milijardi dinara, ili oko 700 miliona evra, a ako dnevnice traže svi koji su u to vreme bili angažovani u Vojsci Jugoslavije, to je suma od 84 milijarde dinara ili više od milijardu evra.
Pri 37. motorizovanoj brigadi bilo je i dobrovoljaca iz Bosne i Makedonije, Rusije, Belorusije i Izraela. Oni su takođe bili na platnom spisku Vojske Jugoslavije.
Izraelac David, omanjeg rasta i izrazito tamnoput, s crnom bradicom, dobio je nadimak Če Gevara. Pojavio se na samom početku rata, uniformu zadužio u selu Trnavi kod Raške i zajedno s ostalima je u narandžastom kombiju „mercedes“ odvezen u Drenicu. Kažu da je malo posle toga volšebno nestao jer je, navodno, špijunirao za Mosad.
Sergej je bio Belorus, visok i koščat. Njega nisu zapamtili samo rezervisti već i mnogi stanovnici Raške. Nasmejan i veseo, često je vadio otrcanu crno-belu fotografiju svoje devojke u oficirskoj beloruskoj uniformi. Voleo je da popije, pa nije bila retkost videti ga po kafićima u Raškoj. Zarobili su ga kosovski Albanci i brutalno iskasapili.
Oleg iz Rusije je preživeo rat. Specijalista za eksplozive i mine, pojavio se u selu Pavlici nadomak Raške baš u noći kad su padale bombe na susedno selo Brvenik. Rezervisti su posumnjali da je on podmetnuo lokatore ispod mosta koji je bombardovan, pa su zvali vojnu policiju. U torbi koju je nosio bilo je i knjiga o eksplozivima. Nakon provere, otišao je na Kosovo. O njemu kruže priče da je bio jako sposoban specijalac. Posle rata razdužio se u kasarni Raška, isplaćena mu je „plata“ i više ga niko nije video.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
