Prosečna neto plata u Srbiji u decembru premašila je vrednost od 400 evra, iznosila je 34.471 dinar ili 420 evra, po srednjem kursu od 82:1
Reorganizacije: Tigar izlazi iz proizvodnje auto–guma
Menadžment pirotske korporacije Tigar a.d. najavio je izlazak iz proizvodnje auto-guma, prodajom preostalog udela od 30 odsto u preduzeću Tigar Tyers kompaniji Michelin. Prema Predlogu ugovora, Michelin ima obavezu da zaključno sa 2010. svake godine kupi po deset odsto udela, a konačna odluka o prodaji biće doneta 27. februara na Skupštini akcionara. Po tvrdnjama predsednika korporacije Dragana Nikolića, zbog efekta globalizacije u Evropi više ne postoji nijedan individualni proizvođač auto-guma. Stav Upravnog odbora je, kaže, da se uklope u svetske trendove i izvuku maksimalnu dobit za kompaniju. „Ova prodaja u vrednosti 34 miliona evra bi nam omogućila da relaksiranije radimo na onome što smo odredili kao glavno poslovno usmerenje. To su proizvodnja gumene obuće, tehničke gume, gotovih proizvoda od reciklirane gume i širenje naše trgovačke mreže“, izjavila je za „Vreme“ Jelena Petković, izvršna direktorka Tigra za korporativne poslove.
Donacije: Najveći prilog za hram
U okviru svoje kampanje „Vreme je za ljubav“, beogradski „Soko Štark“ donacijom je podržao dovršetak hrama svetog Save na Vračaru. „Štark“ je poklonio 20 miliona dinara, što je najveći novčani prilog koji je neka kompanija do sada dala za gradnju hrama. Donacija „Štarka“ namenjena je za radove na enterijeru. Ugovor o donaciji potpisali su: u ime SPC-a mitropolit crnogorsko-primorski i predsednik Komisije za unutrašnje uređenje hrama Amfilohije, i Slobodan Vučićević, predsednik Uprave Droga Kolinska, u čijem sastavu je „Štark“. Tom prilikom Vučićević je rekao: „Čast mi je što smo u mogućnosti da pomognemo izgradnju hrama, koji je simbol ljubavi, bliskosti i okupljanja ljudi. Želimo da ovim sredstvima pomognemo da se hram što brže završi.“
Akvizicije: Wienerberger u Srbiji
Wienerberger International, firma koncerna Wienerberger AG, kupio je fabriku za proizvodnju opeke „Bačka Nova“ u Novom Iđošu. Kompanija planira ulaganja od 12 miliona evra kako bi i u Srbiji proizvodila građevinski materijali po najvišim evropskim standardima. „Mi smo najveći proizvođači cigle u svetu i drugi proizvođač glinenih krovnih sistema u Evropi sa tradicijom dugom 189 godina. Sa 268 ciglana poslujemo u 26 zemalja, a u srpsku fabriku ćemo uvesti nove tehnologije i tržištu ponuditi građevinski materijal koji štedi energiju“, istakao je Helmut Haslauer, regionalni direktor i predsednik UO-a Wienerberger Srbija.
Inovacije: Vipov brend
Vip mobile lansirao je sopstveni brendirani telefon. Reč je o Vip 226, tankom uređaju koji je veoma jednostavan za upotrebu i ekskluzivno je namenjen korisnicima ovog operatera. Košta 2999 dinara u okviru pripejd paketa i u prodaji je od 22. januara. Ovaj moderan aparat, Vip je napravio u saradnji sa francuskim proizvođačem mobilnih telefona Sagem i na njega daje garanciju od 24 meseca.
Sertifikati: HACCP za dve mlekare
Mlekare u Zaječaru i Šidu, koje posluju u sastavu kompanije AD Imlek, dobile su HACCP sertifikat, čija primena garantuje zdravstvenu bezbednost proizvodnje u svim njenim fazama. Sam Imlek je aktivno krenuo sa programom uvođenja HACCP-a u julu 2006, što je rezultiralo dobijanjem ove važne potvrde. Sertifikaciju je sprovela World Registar Groupa iz Amerike. Uvođenje HACCP sistema doprinelo je pravljenju proizvoda vrhunskog kvaliteta.
Proizvodnja: JTI kreće u izvoz
Japan Tobacco International zadovoljan je kvalitetom duvana u Srbiji i u 2007. otkupio je 2400 tona, što predstavlja 33 odsto ukupne proizvodnje duvana u našoj zemlji. Fabrika JT International AD Senta sarađuje sa 600 uzgajivača duvana koji su u 2007. proizveli oko 1900 tona duvana tipa „Virdžinija“ i više od 500 tona „Berleja“. Prema rezultatima laboratorija JTI-ja u Nemačkoj i Austriji, fabrika u Senti je ispunila najviše norme kvaliteta u proizvodnji. Kako je najavio direktor JTI-ja Tamer Tecirlioglu, plan je da ta fabrika u 2008. uloži pet miliona dolara u razvoj duvanske proizvodnje u Srbiji i da svoje poslovanje proširi na zemlje zapadnog Balkana.
Banke: Dobra godina
Piše: Dušan Antonić, predsednik Izvršnog odbora Agrobanke
U prošloj godini, koja je za nas bila jedna od najuspešnijih, ostvarili smo izuzetno dobre poslovne rezultate iako smo rešavali problem zajma IBRD-u star više od četvrt veka. Postali smo bogatiji za oko 11.000 novih klijenata, u kreditiranje privrede i stanovništva plasirali smo oko 20 milijardi dinara, značajno smo povećali štednju i udvostručili kapital Banke. Sa 118 filijala i ekspozitura približili smo se našim klijentima, ali širenje poslovne mreže nastavljamo i u ovoj godini jer je Agrobanka dobrodošla, za nju ima još dosta mesta na bankarskom tržištu Srbije. U prilog toj tvrdnji ide i širenje novih poslova od kojih izdvajamo otvaranje Odeljenja za brokerske i dilerske poslove. Izdali smo preko 60.000 platnih kartica čiji se rast tek očekuje, a ponudili smo našoj privredi debitnu Viza – biznis karticu, elektronsko bankarstvo i drugo. Posebno smo ponosni što smo ponudili i AgroCard – prvu srpsku agrarnu platnu karticu namenjenu selu i poljoprivredi. U ovoj godini jedan od prioriteta nam je uvođenje ISO 9001 i ISO 27000 standarda, a aktivnosti ćemo završiti sredinom godine. Naš najznačajniji cilj je uvećanje finansijskog potencijala što u narednih pet godina treba da više nego udvostruči tržišno učešće Agrobanke u domaćem bankarstvu – sa sadašnjih 2,2 na pet odsto i desetostruko poveća dobit banke. To će, uz brojne druge uspehe, doprineti boljem rejtingu Agrobanke. Poljoprivredna gazdinstva i dalje ostaju naša značajna ciljna grupa. Sa skoro deset milijardi dinara prometa u 2007. akcije Agrobanke su na drugom mestu po prometu na Berzi i očekujem da će i cena da im raste jer interesovanje investitora ne prestaje. Ukupno gledano stvorili smo dobru osnovu za buduće poslovanje.
Poslovno geslo: Poštovanje zaposlenih
Pol Placer, generalni direktor ATB Severa, Subotica
Iskustvo ATB Severa ukazuje da je za poslovni uspeh važno imati svest o potrebi kontinuiranog rada na unapređenju svih performansi jedne kompanije. Osnova poslovnog pristupa ATB Severa jeste poštovanje zaposlenih i ozbiljan strategijski pristup razvoju poslovanja. Nema razvoja jedne kompanije bez zadovoljnih i motivisanih zaposlenih i bez konstantnih inovacija proizvoda koji se nude tržištu i bez fokusiranja na realizaciju želja kupaca. To utiče na izgradnju pozitivnog imidža kompanije i promoviše domaće talente koji su, nesumnjivo, među najkvalitetnijima. Pridržavajući se ovih smernica, siguran sam da ATB Sever doprinosi svom dugoročnom uspehu.
Slobodan Milanović, vlasnik Frame Arta, Beograd: Dobitnici su svi koji kontrolišu pare
DOBITNICI: Svi iz prethodnog sistema koji su kontrolisali pare u doba hiperinflacije, Kipra i ostalih ostrva sa malim porezom, a koji su preživeli, zatim tekući političari (ne svi) i hijerarhijske garniture u skoro svim strankama koje kontrolišu preostale javne resurse, tajkuni, novi i stari biznismeni u sferi krupnog kapitala i monopola.
GUBITNICI: Siromašni sloj koji je još više osiromašio, radnici i niži činovnici, veći deo bivše srednje klase, mlada populacija koja je stasala uz čudne kriterijume itd.
Jelena Cvjetan, predsednica UO–a Fima Internationala: Pobeđuju odgovorni prema sebi
DOBITNICI: Svi pojedinci koji neprestano ulažu u svoje znanje, poštuju zakonitost i odgovorni su prema sebi i okruženju u kome posluju, vodeći računa o budućnosti svoje dece.
GUBITNICI: Nažalost, oni koji nemaju dovoljno kvalifikacija da se snađu na pravi način, ali ni snage da svoj položaj poboljšaju, videći šansu jedino u sportskim kladionicama i igrama na sreću.
REKORD: Koncern Bambi–Banat ostvario je 2007. rekordnu proizvodnju od 28.000 tona konditora i zaradio oko 73 miliona evra.
SVETLI: Elektrodistribucija Srbije odlučila je da časti potrošače struje: na adrese 60.000 domaćinstava koja su redovno izmirivala račune počela da šalje „štedljive sijalice“, ukupno 120.000 komada vrednih pet miliona dinara.
OPREMA: Proizvođači nameštaja u Srbiji godišnje izdvoje oko milion evra za nabavku opreme italijanske Biese, a to je po stanovniku dvostruko više od investicije njihovih kolega u Italiji.
AERODROM: U Kikindi će biti rekonstruisan aerodrom i izgradiće se sva potrebna infrastruktura da bi dobio status privremenog graničnog prelaza.
U prošlom broju, štamparskom greškom navedeno je da „Takovo“ zauzima 330. umesto 300. mesto među 500 najuspešnijih osiguravajućih kuća u centralnoj, jugoistočnoj i istočnoj Evropi. Izvinjavamo se „Takovu“ i čitaocima.
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Pobuna mladih ljudi, studenata, ali i srednjoškolaca, unela je čitav niz novih elemenata u društveni i politički život. Na prvom mestu, pobuna studenata obnovila je nadu u Srbiji. Studenti su upalili svetlo i to se svetlo više ne može ugasiti. Ta vedrina, ta živost, taj trijumf života i novih ideja, ta oslobođenost od starih formi, starog i prevaziđenog mišljenja, starih strahova i maligne propagande – to je dah slobode koji je zemlja dugo priželjkivala, ali nije imala ni sreće ni snage da ga se domogne
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku.Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt” kaže za “Vreme” Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija
Generalni štrajk u petak ne odgovara pravom značenju ovog pojma. To je isključivo još jedan, novi oblik iskazivanja nezadovoljstva građana i način za širenje protesta. Posle njega, slediće drugi
Suočene sa nekim vidom generalnog štrajka, vlasti beže u prastaru foru – kontramiting. Ali, i taj krčag ide na vodu dok se ne razbije
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
