U narednih deset godina biće potrebno oko 6,2 milijarde evra za popravku i održavanje mreže državnih i lokalnih puteva u Srbiji
Planovi: NovidirektorCarnexanajavljujerazvoj
Prošlu godinu Carnex iz Vrbasa završio je uspešno, kako kaže tadašnji v.d. generalnog direktora Jovo Šćepanović – prodao je 20.000 tona mesa i prerađevina i ostvario profit. Da bi se nastavila dobra poslovna priča, Ashmor – većinski vlasnik Carnexa, postavio je Irca Hjua Mekrejnoldsa za generalnog direktora, a Šćepanovića za njegovog zamenika. Mekrejnolds, međunarodni stručnjak za proizvodnju i preradu mesa, stupio je na dužnost 1. januara i njegov mandat trajaće između tri i pet godina. U startu je najavio nove investicije: izgradnju još jedne klanice, revitalizaciju postojećih postrojenja i uvođenje standarda HACCP. Mada, po njegovim rečima, Carnex namerava da poveća proizvodnju i proširi krug izvoznih tržišta, neće kupovati nove farme i fabrike. „Modernizovaćemo ovo što imamo, a pre svega farme, fabriku stočne hrane, logistiku i postrojenja za obradu“, navodi za „Vreme“ Mekrejnolds.
Akcije: Dandobrevolje
Nastavljajući svoju akciju „Dan dobre volje“, volonteri kompanije Coca-Cola HBC Srbija su zajedno sa studentima Fakulteta političkih nauka još jednom obradovali decu Doma bez roditeljskog staranja „Drinka Pavlović“ u Beogradu. Oni su štićenicima Doma ulepšali školsku slavu Sveti Sava.
Studenti – članovi programa „Stariji brat – starija sestra“ – družili su se sa svojom mlađom braćom i sestrama, koja imaju teškoće u socijalnim kontaktima. Coca-Cola je poklonila paketiće mališanima u okviru akcije „Poklonite poklone koji poklanjaju“ u organizaciji B92 i UNICEF-a, a uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike. Zaposleni u Coca-Coli darovali su mališanima iz programa „Stariji brat – Starija sestra“ vaučere za kupovinu robe u Mercatoru.
Usluge: Nižekamate
UniCredit Banka je ponovo izašla u susret preduzećima, smanjivši nominalnu kamatu za Najbrži Biznis Minus sa 30 na 25 odsto godišnje, tako da je efektivna kamatna stopa pala sa 34,49 na 28,08 odsto. Preduzećima, sa godišnjim prometom do 2,5 miliona evra, kod kojih se javlja hitna potreba za novčanim sredstvima, Banka nudi rešenje u vidu Najbržeg Biznis Minusa. Ovaj kredit se odobrava u roku od 24 časa u iznosu od hiljadu do 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Integracije: OdsadaDukat
Proces promene robne marke Somboled u Dukat počeo je 23. januara sa ključnim proizvodima – svežim mlekom i nearomatizovanim jogurtima, a od aprila i svi drugi artikli dobiće novo ime. „Za pet godina od preuzimanja mlekare Somboled od strane Dukat grupe uloženo je 26 miliona evra u razvoj proizvodnje mleka i novih brendova. Druga smo po veličini mlečna industrija u zemlji sa 11 odsto tržišnog učešća, 25 odsto proizvodnje izvozimo u Hrvatsku, Makedoniju i BiH, a ove godine krećemo i na rusko tržište“, istakao je Andrej Tičić, generalni direktor Somboleda.
Promocije: Jogurtbezmasnoće
Imlek je predstavio svoj novi proizvod jogurt Fit bez, ili kako kažu u ovoj kompaniji – sa nula odsto mlečne masti. Fit je zdrav i niskokaloričan proizvod, idealan za sve koji su uvek u pokretu, ali žele uravnoteženu i zdravu ishranu. Odricanje od omiljenih namirnica za mnoge znači odricanje od bogatog i prijatnog ukusa na koji su navikli. Međutim, Fit nudi idealno rešenje – zdrav proizvod i ukus u kome se uživa, bilo da je reč o redovanom obroku ili osveženju u pauzi od obaveza.
Projekti: Kreirajtebudućnost
Kompanija Siemens objavila je početak novog ciklusa takmičenja „Create the Future“ (Kreirajte budućnost). Ovaj projekat jedan je u nizu koje Siemens sprovodi u okviru svog programa „Korporativna društvena odgovornost“ u cilju edukacije mladih. Takmičenje se sprovodi pod pokroviteljstvom Skupštine Grada Beograda. Učenici osnovnih i srednjih škola iz svih beogradskih opština imaju mogućnost da učestvuju na takmičenju u izradi multimedijalnih prezentacija na temu „Beograd 2020“. Prijavljivanje učenika za takmičenje počelo je 28. januara i trajaće do 28. februara. Rok za predaju gotovih prezentacija je 25. april, a pobednici takmičenja biće proglašeni krajem maja.
Čačanska banka je poznata kao prijatelj mnogih kulturno-sportskih manifestacija, ustanova i pojedinaca kojima je potrebna finansijska pomoć da bi realizovali određene projekte. Tako je u prethodnom periodu pomogla zdravstvene ustanove opremajući njihova odeljenja za rad, nagradila uspešne i talentovane učenike tradicionalnom novčanom nagradom „Pelcer uspeha“ i pomogla Domu za nezbrinutu decu u Valjevu. Gimnaziji iz Šapca Banka je pomogla u rekonstrukciji sportskog igrališta, finansirala je izdavanje stručnih knjiga (među značajnijim je Upravljanjerizicimaikapitalomubankama prof. dr Đorđa Đukića) i pomagala stručno usavršavanje pojedinih studenata u inostranstvu. Na međunarodnom festivalu Animanima, Banka je bila sponzor velike nagrade Festivala.
Čačanska banka je i zvanična banka filma Srđana Dragojevića, SvetiGeorgijeubivaaždahu, a podržala je snimanje novog ciklusa popularne serije „Selo gori a baba se češlja“, autora i reditelja Radoša Bajića, čije se nove epizode emituju od januara ove godine.
Svoju društvenu odgovornost Banka je mnogo puta pokazala kroz podršku sportu. „Velika planinska trka Čačak“, koja je posle Beogradskog i Fruškogorskog maratona, treća najveća sportska manifestacija u Srbiji, kao i poznati „Povlen Reli“ džipovima po valjevskim planinama, podržani su od strane Čačanske banke. Banka je potpisala i ugovor sa fudbalskim klubom Borac iz Čačka, čime je postala njegov finansijski partner.
I u narednom periodu, Banka će, kao društveno odgovorna institucija, pomagati samo one akcije za koje proceni da su od određenog značaja za društvo.
Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna Bambi – Banat
Nemam jedno osnovno poslovno geslo, posebno svoje lično i odvojeno od postulata poslovne filozofije kompanije koju vodim. A to su: tradicija, kvalitet, poverenje, razvoj i uspeh. Moja lična poslovna načela su u najvećoj meri proizvod moje profesije pravnika, kao i iskustva stečenog u dve i po decenije rada u korporativnom upravljanju. „Poštovanje pravila, sa pažnjom dobrog privrednika, u najboljem interesu društva“, mogla bi biti jedna od mojih osnovnih ličnih poruka u poslu. Moj lični kredo je – misli i čini dobro, i ne očekuj da ti se isto vrati, ali očekuj da tvoja deca imaju dobra od toga.
Extreme
ZAJEDNO: Holandski Heineken i turski Efes udružiće poslovanje svojih pivara u Srbiji, tako da će prvi (kupac Pivare MB) posedovati 72, a drugi 28 odsto vlasništva zajedničke kompanije.
PRODATO: East Point i drugi manjinski akcionari prodali su Telefoniki 27,6 odsto svojih akcija Fabrike kablova „Zaječar“, tako da ovaj poljski proizvođač kablova sada poseduje 94 odsto akcija.
BANKROT: Trgovinski sud u Čačku proglasio je bankrot hemijske industrije PKS Lateks HCL i početak prodaje ovog neuspešno privatizovanog preduzeća.
PRVENAC: Vranjsko preduzeće Mikom će zajedno sa grčkim partnerom uložiti tri miliona evra u izgradnju Polara – prve fabrike klima-uređaja u Srbiji, koja će dnevno u izrađivati oko 300 uređaja.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Definitivno su to velike trgovačke kuće koje još imaju monopol na tržištu Srbije, diktirajući svoje uslove proizvođačima. A sami proizvođači, da bi plasirali robu u tim kućama, moraju da pristanu na sve uslove koji se od njih traže.
GUBITNICI: Izgubio se takozvani srednji stalež. Veliki broj preduzeća je, usled niza nepravilnosti, prestao da radi i privređuje, što je izazvalo i masovno otpuštanje radne snage koja je automatski postala najveći gubitnik u tranziciji.
DOBITNICI:To su valjani, čestiti i vredni ljudi koji svojim idejama, znanjem, naporima, svakodnevnim radom odgovaraju na izazove i streme ka većim rezultatima u oblastima kojima se bave. To su oni koji imaju viziju i hrabrost da tu viziju realizuju.
GUBITNICI: Svi naši građani koji, nažalost, nisu uspeli da se prilagode izmenjenim uslovima života i poslovanja, i zato država mora da im omogući lakši i bezbolniji prelaz sa jednog sistema na drugi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
