Deset odsto kredita u Srbiji ili preko 30 milijardi dinara građani koriste za refinansiranje, a najviše gotovinskih kredita (78 odsto)
Poslovanje: Rekordni rezultati Raiffeisen banke
Raiffeisen banka je u 2007. ostvarila najbolje poslovne rezultate do sada u svim segmentima poslovanja. Uz ovu konstataciju predsednika Izvršnog odbora Olivera Regla, on, njegov zamenik Zoran Petrović i članovi IO Svetozar Šijačić, Goran Kesić i Nenad Sibinović izneli su novinarima brojne podatke koji potvrđuju lidersku poziciju ove banke u najvažnijim kategorijama. Broj klijenata je povećan za preko 20 odsto i na kraju godine je iznosio 513.472, dok je sa 24 nove filijale njihov broj povećan na 91. Ukupan kapital banke je u 2007. uvećan sa 270 na 439 miliona evra, a ostvaren je rekordan profit od 55,7 miliona evra. Kreditni portfolio je prošle godine dosegao 814 miliona evra, a samo pozajmice stanovništvu (486.332 klijenta) povećane su za 25 odsto i dostigle 442 miliona evra. Oko 24.000 malih preduzeća i preduzetnika primilo je kredite u vrednosti 212 miliona evra, dok su se veliki klijenti, njih 3184, zadužili za 814 miliona evra.
Mreža: Novi Grand Pleasure kafe
U poslovnom centru Airport City u Novom Beogradu 2. aprila svečano je otvoren Novi Grand Pleasure kafe. Tom prilikom promovisan je i ekskluzivni Grand Pleasure kalendar, nastao u zajedničkoj produkciji Grand kafe i magazina „Gloria“ (umetničke fotografije poznatih beogradskih manekenki i manekena). Za priču o tome kako je kalendar pravljen zainteresovao se i Fashion TV koji je prilog sa snimanja fotografija za ovaj kalendar emitovao već dva puta na teritoriji cele Evrope. Grand Pleasure kafe u poslovnom centru Airport City još jedan je u lancu kafea čiji je zaštitni znak bogata ponuda kvalitetnih kafa i drugih toplih napitaka, kao i veliki izbor kolača i peciva. Zbog specifične lokacije, ovaj kafe biće središte okupljanja poslovne elite Beograda.
Donacije: Gorenje za SPC
Gorenje se uključilo u akciju prikupljanja donacija za izgradnju kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne crkvene opštine Ljubljana, poklonivši 100.000 evra. Time je ova slovenačka kompanija osvojila titulu dijamantskog donatora ovog projekta koji će koštati tri miliona evra. Izgradnju centra podržali su Vlada Republike Slovenije, Gradska opština Ljubljana i brojni slovenački i srpski privrednici. „Kao društveno odgovorna kompanija, Gorenje podržava različite forme izražavanja u oblasti kulture, vere, humanistike i obrazovanja. Mi naglašavamo da se nalazimo na raskrsnici kultura, da spajamo nemački kvalitet, italijanski smisao za dizajn, a da sve to volimo da začinimo balkanskom dušom“, istakao je Franjo Bobinac, predsednik uprave Gorenja.
Pogodbe: Prodat „Begej“
Posle dva neuspela, država je tek u trećem pokušaju, i to neposrednom pogodbom sa jedinim kandidatom, prodala zrenjaninsku fabriku šešira „Begej“ novosadskom Teliksu. Jedina srpska fabrika šešira prodata je za ponuđenu cenu od 59,5 miliona dinara, za šta je novi vlasnik ove firme u stečaju dobio proizvodne hale na 8100 kvadrata, upravnu zgradu, kotlarnice i radionice u Zrenjaninu i prodavnicu u Aranđelovcu procenjenu na 246 miliona dinara.
Razvoj: Simpo u Makedoniji
Na međunarodnom sajmu nameštaja Mebel u Skoplju vranjski Simpo osvojio je najviše priznanje Zlatni globus za fotelju Luna. Direktor kompanije Slađan Disić najavljuje da će Simpo preko svoje makedonske firme Simak ove godine ostvariti promet od tri miliona evra. On je takođe najavio da će Simpo izgraditi u Skoplju robnu kuću na 10.000 kvadrata, radi prodaje svoje i robe drugih proizvođača.
Organizacija: Laiki postala Marfin Bank
Laiki banka (na srpskom tržištu od 2006), od 31. marta nosi ime Marfin Bank. To je rezultat finansijskog ulaganja grčke Marfin grupe u akcijski kapital Laiki banke. Marfin grupa je zdrava, finansijski jaka organizacija sa visokom profesionalnom reputacijom. Prisutna je na Kipru, u Grčkoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Rumuniji, Ukrajini i Estoniji a svoja predstavništva ima širom sveta. „Marfin grupa će svojim investicijama i podrškom omogućiti da Marfin Bank postane jedna od vodećih na lokalnom tržištu. Dinamika poslovanja i inovacije prilagođene potrebama klijenata biće strateško opredeljenje naše banke“, kaže Miroslav Pivić, predsednik Izvršnog odbora Marfin banke.
Banke: Da li je rizično štedeti i zaduživati se u dinarima
Piše:Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe–Adria–Bank
Monetarne vlasti najavile su mere kojima će se pospešivati kreditiranje građana u dinarima bez valutne klauzule, a čime će se posredno pospešivati i štednja u dinarima. Kriza na svetskim finansijskim tržištima dovela je do velikog rasta kamatnih marža, dok mere monetarne politike dodatno povećavaju kamatne stope na kredite sa valutnom klauzulom, tako da će dinarski krediti postati podjednako atraktivni. Nakon najavljenih izmena, kamate na dinarske gotovinske kredite će biti u rasponu od 17 do 19 odsto godišnje a na kredite sa klauzulom u evrima od 13 do 15 odsto godišnje, ali će značajna pogodnost biti u nepostojanju obaveznog depozita i manjoj zahtevanoj kreditnoj sposobnosti. I dinarska štednja je postala atraktivna, jer se sada kamatne stope, zavisno od ročnosti, kreću na nivou od devet do 13 odsto godišnje, dok je očekivana inflacija ispod osam odsto, što donosi veću zaradu od štednje u evrima. I konačno, ukoliko su vam mesečni prihodi u dinarima, što je slučaj za većinu stanovnika Srbije, i jednaki su mesečnim obavezama, onda ćete zaduživanjem u dinarima biti osigurani od rizika promene deviznog kursa. Hypo Alpe-Adria-Bank je, u skladu sa tim, ponudila tržištu kreditni proizvod koji vam, pod uslovom da imate aktivan tekući račun u našoj banci, donosi atraktivnu kamatnu stopu na dinarske kredite, a imate i mogućnost povoljne štednje u dinarima, i sve to bez razmišljanja o promenama kursa. Dakle, štedeti i zaduživati se u dinarima nije rizično. Naprotiv.
Poslovno geslo: Naći ravnotežu u svemu
Piše: Nataša Veselinović, generalna direktorka Galeb Groupa, Šabac
U porodici se rad najviše vrednovao, pa sam uvek bila svesna njegovog značaja i to sam unela i u svoj profesionalni život i karijeru. Trudim se da sve pozitivne stvari koje sam naučila i videla unapredim, a negativne ispravim. Iz svega toga je proizašao moj stav o poslu i okruženju. Pre svega se trudim da ne zapostavim porodicu, prijatelje i posao. Rukovodim se time da nađem ravnotežu u svemu i da doprinesem razvoju sebe i društva u celini. S obzirom na vaspitanje i da sam na odgovornoj funkciji porodične firme koja ima svoje specifičnosti, vodim računa o izgradnji svoje ličnosti, kako u poslu tako i u društvu.
MERA: U Srbiji posluje oko 160 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj 15 naših predstavništava i preduzeća.
CENA: Univerzijada Beograd 2009. koštaće 7,6 milijardi dinara.
POČELO: Novi vlasnik zrenjaninske industrije mesa Bek počeo je rekonstrukciju fabrike i do kraja godine u to i u vraćanje dugova radnicima uložiće 17 miliona evra.
INVESTITOR: Pakom grupa je počela izgradnju dva velika poslovno informatička centra u Beogradu i Nišu, investicija vredi devet miliona evra a radovi će biti završeni do sredine 2009.
PRVI: Kompanija Sony otvorila je u Srbiji prvi kol centar i to za sve svoje klijente iz deset zemalja istočne Evrope.
KUPAC: Uniprom iz Nikšića kupio je na aukciji za 270 miliona dinara Fabriku šećera u Ćupriji.
Dejan Šulki, predsednik opštine Velika Plana: Pobeđuju optimisti i borci
Dobitnici: To su uvek optimisti, oni koji veruju u uspeh i koji se bore. To je nešto što je svojstveno čoveku i čemu mora da se teži. S druge strane to su i oni koji su veći deo društva podredili svojim interesima.
Gubitnici: Najveći broj građana Srbije koji su poverovali u priče tih ljudi. To su i oni koji ne veruju u sopstvenu pobedu i dobitak.
Zdravko Jelušić, vlasnik General Groupa, Novi Sad: Vodeća mesta zauzeće pošteni ljudi
Dobitnici: Gde god se tranzicije dešavale, u prvom naletu su to oni koji su spremni da zaborave na sve norme moralnog ponašanja u poslovanju. Verujem da će veoma brzo, završetkom privatizacije oni postati gubitnici, a ljudi koji znaju svoj posao i rade ga pošteno zauzeti vodeća mesta u domaćoj privredi.
Gubitnici: Moramo pustiti da vreme kaže svoje. Ipak, smatram da su to velika državna preduzeća koja su prodavana u celini. Mislim da bi se za njih postigla šest do sedam puta viša cena da su prvo rasparčana, pa tako prodavana.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
