Deset odsto kredita u Srbiji ili preko 30 milijardi dinara građani koriste za refinansiranje, a najviše gotovinskih kredita (78 odsto)
Poslovanje: Rekordni rezultati Raiffeisen banke
Raiffeisen banka je u 2007. ostvarila najbolje poslovne rezultate do sada u svim segmentima poslovanja. Uz ovu konstataciju predsednika Izvršnog odbora Olivera Regla, on, njegov zamenik Zoran Petrović i članovi IO Svetozar Šijačić, Goran Kesić i Nenad Sibinović izneli su novinarima brojne podatke koji potvrđuju lidersku poziciju ove banke u najvažnijim kategorijama. Broj klijenata je povećan za preko 20 odsto i na kraju godine je iznosio 513.472, dok je sa 24 nove filijale njihov broj povećan na 91. Ukupan kapital banke je u 2007. uvećan sa 270 na 439 miliona evra, a ostvaren je rekordan profit od 55,7 miliona evra. Kreditni portfolio je prošle godine dosegao 814 miliona evra, a samo pozajmice stanovništvu (486.332 klijenta) povećane su za 25 odsto i dostigle 442 miliona evra. Oko 24.000 malih preduzeća i preduzetnika primilo je kredite u vrednosti 212 miliona evra, dok su se veliki klijenti, njih 3184, zadužili za 814 miliona evra.
Mreža: Novi Grand Pleasure kafe
U poslovnom centru Airport City u Novom Beogradu 2. aprila svečano je otvoren Novi Grand Pleasure kafe. Tom prilikom promovisan je i ekskluzivni Grand Pleasure kalendar, nastao u zajedničkoj produkciji Grand kafe i magazina „Gloria“ (umetničke fotografije poznatih beogradskih manekenki i manekena). Za priču o tome kako je kalendar pravljen zainteresovao se i Fashion TV koji je prilog sa snimanja fotografija za ovaj kalendar emitovao već dva puta na teritoriji cele Evrope. Grand Pleasure kafe u poslovnom centru Airport City još jedan je u lancu kafea čiji je zaštitni znak bogata ponuda kvalitetnih kafa i drugih toplih napitaka, kao i veliki izbor kolača i peciva. Zbog specifične lokacije, ovaj kafe biće središte okupljanja poslovne elite Beograda.
Donacije: Gorenje za SPC
Gorenje se uključilo u akciju prikupljanja donacija za izgradnju kulturno-pastoralnog centra Srpske pravoslavne crkvene opštine Ljubljana, poklonivši 100.000 evra. Time je ova slovenačka kompanija osvojila titulu dijamantskog donatora ovog projekta koji će koštati tri miliona evra. Izgradnju centra podržali su Vlada Republike Slovenije, Gradska opština Ljubljana i brojni slovenački i srpski privrednici. „Kao društveno odgovorna kompanija, Gorenje podržava različite forme izražavanja u oblasti kulture, vere, humanistike i obrazovanja. Mi naglašavamo da se nalazimo na raskrsnici kultura, da spajamo nemački kvalitet, italijanski smisao za dizajn, a da sve to volimo da začinimo balkanskom dušom“, istakao je Franjo Bobinac, predsednik uprave Gorenja.
Pogodbe: Prodat „Begej“
Posle dva neuspela, država je tek u trećem pokušaju, i to neposrednom pogodbom sa jedinim kandidatom, prodala zrenjaninsku fabriku šešira „Begej“ novosadskom Teliksu. Jedina srpska fabrika šešira prodata je za ponuđenu cenu od 59,5 miliona dinara, za šta je novi vlasnik ove firme u stečaju dobio proizvodne hale na 8100 kvadrata, upravnu zgradu, kotlarnice i radionice u Zrenjaninu i prodavnicu u Aranđelovcu procenjenu na 246 miliona dinara.
Razvoj: Simpo u Makedoniji
Na međunarodnom sajmu nameštaja Mebel u Skoplju vranjski Simpo osvojio je najviše priznanje Zlatni globus za fotelju Luna. Direktor kompanije Slađan Disić najavljuje da će Simpo preko svoje makedonske firme Simak ove godine ostvariti promet od tri miliona evra. On je takođe najavio da će Simpo izgraditi u Skoplju robnu kuću na 10.000 kvadrata, radi prodaje svoje i robe drugih proizvođača.
Organizacija: Laiki postala Marfin Bank
Laiki banka (na srpskom tržištu od 2006), od 31. marta nosi ime Marfin Bank. To je rezultat finansijskog ulaganja grčke Marfin grupe u akcijski kapital Laiki banke. Marfin grupa je zdrava, finansijski jaka organizacija sa visokom profesionalnom reputacijom. Prisutna je na Kipru, u Grčkoj, Velikoj Britaniji, Australiji, Rumuniji, Ukrajini i Estoniji a svoja predstavništva ima širom sveta. „Marfin grupa će svojim investicijama i podrškom omogućiti da Marfin Bank postane jedna od vodećih na lokalnom tržištu. Dinamika poslovanja i inovacije prilagođene potrebama klijenata biće strateško opredeljenje naše banke“, kaže Miroslav Pivić, predsednik Izvršnog odbora Marfin banke.
Banke: Da li je rizično štedeti i zaduživati se u dinarima
Piše:Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe–Adria–Bank
Monetarne vlasti najavile su mere kojima će se pospešivati kreditiranje građana u dinarima bez valutne klauzule, a čime će se posredno pospešivati i štednja u dinarima. Kriza na svetskim finansijskim tržištima dovela je do velikog rasta kamatnih marža, dok mere monetarne politike dodatno povećavaju kamatne stope na kredite sa valutnom klauzulom, tako da će dinarski krediti postati podjednako atraktivni. Nakon najavljenih izmena, kamate na dinarske gotovinske kredite će biti u rasponu od 17 do 19 odsto godišnje a na kredite sa klauzulom u evrima od 13 do 15 odsto godišnje, ali će značajna pogodnost biti u nepostojanju obaveznog depozita i manjoj zahtevanoj kreditnoj sposobnosti. I dinarska štednja je postala atraktivna, jer se sada kamatne stope, zavisno od ročnosti, kreću na nivou od devet do 13 odsto godišnje, dok je očekivana inflacija ispod osam odsto, što donosi veću zaradu od štednje u evrima. I konačno, ukoliko su vam mesečni prihodi u dinarima, što je slučaj za većinu stanovnika Srbije, i jednaki su mesečnim obavezama, onda ćete zaduživanjem u dinarima biti osigurani od rizika promene deviznog kursa. Hypo Alpe-Adria-Bank je, u skladu sa tim, ponudila tržištu kreditni proizvod koji vam, pod uslovom da imate aktivan tekući račun u našoj banci, donosi atraktivnu kamatnu stopu na dinarske kredite, a imate i mogućnost povoljne štednje u dinarima, i sve to bez razmišljanja o promenama kursa. Dakle, štedeti i zaduživati se u dinarima nije rizično. Naprotiv.
Poslovno geslo: Naći ravnotežu u svemu
Piše: Nataša Veselinović, generalna direktorka Galeb Groupa, Šabac
U porodici se rad najviše vrednovao, pa sam uvek bila svesna njegovog značaja i to sam unela i u svoj profesionalni život i karijeru. Trudim se da sve pozitivne stvari koje sam naučila i videla unapredim, a negativne ispravim. Iz svega toga je proizašao moj stav o poslu i okruženju. Pre svega se trudim da ne zapostavim porodicu, prijatelje i posao. Rukovodim se time da nađem ravnotežu u svemu i da doprinesem razvoju sebe i društva u celini. S obzirom na vaspitanje i da sam na odgovornoj funkciji porodične firme koja ima svoje specifičnosti, vodim računa o izgradnji svoje ličnosti, kako u poslu tako i u društvu.
MERA: U Srbiji posluje oko 160 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj 15 naših predstavništava i preduzeća.
CENA: Univerzijada Beograd 2009. koštaće 7,6 milijardi dinara.
POČELO: Novi vlasnik zrenjaninske industrije mesa Bek počeo je rekonstrukciju fabrike i do kraja godine u to i u vraćanje dugova radnicima uložiće 17 miliona evra.
INVESTITOR: Pakom grupa je počela izgradnju dva velika poslovno informatička centra u Beogradu i Nišu, investicija vredi devet miliona evra a radovi će biti završeni do sredine 2009.
PRVI: Kompanija Sony otvorila je u Srbiji prvi kol centar i to za sve svoje klijente iz deset zemalja istočne Evrope.
KUPAC: Uniprom iz Nikšića kupio je na aukciji za 270 miliona dinara Fabriku šećera u Ćupriji.
Dejan Šulki, predsednik opštine Velika Plana: Pobeđuju optimisti i borci
Dobitnici: To su uvek optimisti, oni koji veruju u uspeh i koji se bore. To je nešto što je svojstveno čoveku i čemu mora da se teži. S druge strane to su i oni koji su veći deo društva podredili svojim interesima.
Gubitnici: Najveći broj građana Srbije koji su poverovali u priče tih ljudi. To su i oni koji ne veruju u sopstvenu pobedu i dobitak.
Zdravko Jelušić, vlasnik General Groupa, Novi Sad: Vodeća mesta zauzeće pošteni ljudi
Dobitnici: Gde god se tranzicije dešavale, u prvom naletu su to oni koji su spremni da zaborave na sve norme moralnog ponašanja u poslovanju. Verujem da će veoma brzo, završetkom privatizacije oni postati gubitnici, a ljudi koji znaju svoj posao i rade ga pošteno zauzeti vodeća mesta u domaćoj privredi.
Gubitnici: Moramo pustiti da vreme kaže svoje. Ipak, smatram da su to velika državna preduzeća koja su prodavana u celini. Mislim da bi se za njih postigla šest do sedam puta viša cena da su prvo rasparčana, pa tako prodavana.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
