Promet akcijama na Beogradskoj berzi u prvom kvartalu 2003. iznosio je 2,8 milijardi dinara, 2004 – 8,1; 2005 – 11,3; 2006 – 14,1; 2007 – 39,5 a u prvom tromesečju 2008 – 16,6 milijardi dinara
Jubileji: DvadesetgodinaMcDonald’sauSrbiji
PONOVNO OTVARANJE KRAJEM MAJA: Restoran na Slaviji pre oštećenja
Pre tačno 20 godina Beograd je bio prvi grad u istočnoj Evropi koji je dobio McDonald’s restoran. Danas ova multinacionalka u Srbiji ima 13 restorana: deset u Beogradu i po jedan u Novom Sadu, Subotici i Nišu. U njima zapošljava oko 700 ljudi, uglavnom mladih jer u proseku imaju 25 godina. Trenutno McDonald’s renovira svoja dva najveća restorana u Beogradu, na Terazijama i na Slaviji (oštećena u februaru tokom mitinga protiv proglašenja nezavisnosti Kosova) i najavljuje da će ih ponovo otvoriti krajem maja. Ova kompanija nabavlja 60 odsto sirovina na srpskom tržištu, a u 2007. je u državni budžet na ime poreza uplatila više od 300 miliona dinara. Inače, multinacionalka McDonald’s je najveći svetski lanac brze hrane, poseduje više od 31.000 restorana koji u toku dana usluže jedan odsto svetske populacije.
SANITETSKO VOZILO NA DAR: Dr Vojko Đukić i Smiljka Mileusnić-Adžić pored „Fiat dukata“
Donacije: DeltaKliničkomcentru
Delta Holding je poklonila Kliničkom centru Srbije sanitetsko vozilo „fiat dukato“. U ime Delta Holdinga donaciju je direktoru Kliničkog centra prof. dr Vojku Đukiću uručila Smiljka Mileusnić-Adžić. Vozilo ima najsavremeniju opremu i u potpunosti je prilagođeno pružanju medicinske pomoći pacijentima. Zahvaljujući se Delta Holdingu, dr Đukić je istakao da donacije poput ove u velikoj meri pomažu razvoj našeg zdravstva. „‘Fiat dukato’ služiće nam za poboljšanje unutrašnjeg saobraćaja, odnosno prevoza pacijenata između ustanova u sastavu Kliničkog centra“, rekao je dr Đukić. „Nadam se da će ova donacija biti od koristi svim našim sugrađanima, a najviše onima kojima je najpotrebnija, pacijentima Kliničkog centra Srbije“, izjavila je Smiljka Mileusnić-Adžić.
Usluge: Za5000klijenata
Raiffeisen banka je znatno povećala kamatu na štednju oročenu u evrima na tri meseca. Konkretno, kamata je više nego duplirana i sa 3,25 odsto godišnje povećana je na sedam odsto. Pravo na ovu kamatu na položeni štedni ulog u evrima ima prvih 5000 klijenata koji oroče svoj novac do 31. maja u bilo kojoj filijali Raiffeisen banke. Minimalni ulog za navedene uslove oročenja iznosi 2000 evra. Kako ističu u Raiffeisen banci, razvijanje navike klijenata da štede i uvećanje depozitne osnove temelj su organskog razvoja celog bankarskog sistema, i u tome je ova banka uvek igrala značajnu ulogu. Takođe, novac koji je položen na štednju, pored toga što klijentima donosi znatan prinos, omogućava banci intezivnije i povoljnije kreditiranje privrede, od čega korist osećaju svi.
Ponuda: Poklonpaketi
Kompanija Strauss Adriatic ponudila je svojim potrošačima Doncafe Uskršnji i Minas poklon paket. Uskršnji paket (243 dinara) sadrži dva pakovanja Doncafe po 200 grama, knjigu o narodnim običajima praznovanja Uskrsa, kao i CD sa najlepšim uskršnjim pesmama u izvođenju Divne Ljubojević i hora Melodi. Doncafe Minas paket (219 dinara) uz dva pakovanja Minas kafe po 200 grama sadrži i 500 grama šećera u kocki. Ovaj poklon Doncafe namenjuje svima koji žele da zaslade trenutke inspiracije uz šoljicu savršene kafe u društvu najmilijih.
Nagrade: Šampionkvaliteta
Grand Kafa osvojila je Veliki šampionski pehar za kvalitet i asortiman kafe – najznačajniju od svih nagrada koje se dodeljuju pred početak 75. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu (od 10. do 17. maja). Ovaj sajam tradicionalno ocenjuje kvalitet, a priznanja koja dodeljuje komisija eksperata doprinose ugledu proizvoda. Grand kafa je osvojila Veliki šampionski pehar u kategoriji „Crna kafa i čaj“ za kvalitet i širok asortiman kafe. Kompanija je najavila da će se na sajmu predstaviti velikim spektrom proizvoda.
Fondovi: KombankInvest
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Kombank Invest iz Beograda počelo je 30. aprila upis investicionih jedinica Kombank InFonda. Reč je o otvorenom investicionom fondu rasta vrednosti imovine koji će najmanje 75 odsto sredstava ulagati u akcije domaćih i stranih kompanija. Investiciona jedinica po ceni od hiljadu dinara moći će da se kupi do 23. maja. Vlasnik Kombank Investa je Komercijalna banka, osnovni kapital Društva iznosi 20 miliona dinara, a direktor Društva je Danilo Vuksanović. Inače, Kombank InFond je jedanaesti investicioni fond u Srbiji, devet ih aktivno radi, a u dva je u toku upis investicionih jedinica.
Banke: Elektronskatrgovinauzaletu
Piše: DejanTešić, članIzvršnogodboraBanceIntesa
Ako ste ikada naručili knjigu sa interneta ili možda rezervisali i platili hotelsku uslugu, znaćete o čemu ovde govorimo. Jednostavnost kupovine preko interneta je toliko zarazila planetu, odnosno njen razvijeniji deo, da stope rasta iz godine u godinu ostaju dvocifrene. Razlog za takvu ekspanziju elektronske trgovine u svetu treba tražiti u paralelnom razvoju informacionih tehnologija i kartičarstva jer jedino su kartičarske asocijacije danas globalne onoliko koliko je to sam internet. Sve veća rasprostranjenost upotrebe platnih kartica relativizuje značaj valuta, dok razvoj interneta briše granice i proširuje tržište do potencijalno globalnih razmera.
Srbija je do prošle godine bila van tih svetskih tokova, iz jednostavnog razloga što na tržištu nije postojala usluga procesiranja kartica na internetu. Ni one malobrojne kompanije koje su bile zainteresovane da ponude svoj proizvod preko veb sajta, nisu imale rešenje kako da ga naplate, a da rizik i troškovi budu prihvatljivi.
Da Banca Intesa zaista prednjači u uvođenju inovativnih servisa pokazali smo dobijanjem licence za uslugu procesiranja platnih kartica u internet okruženju. Na taj način smo omogućili kompanijama iz Srbije da prodaju svoje proizvode i usluge potrošačima širom planete prihvatanjem Visa, MasterCard i Maestro kartica, bez obzira na to koja ih je domaća ili inostrana banka izdala, dok je implementacija American Express kartica u toku. Korišćenje ovog servisa trgovcima pruža brojne prednosti, s obzirom na to da su troškovi formiranja i održavanja internet prodajnog mesta niži u odnosu na klasično prodajno mesto, jer ne postoji prodavnica u fizičkom smislu, kao ni optimizacija zaliha, transportni i troškovi radne snage.
Uspeh ne dolazi sam od sebe, treba mu posvetiti mnogo vremena, znanja i energije.
Trenutni uspeh i neuspeh su dve strane istog puta i borbe za napredak.
Ništa nije izgubljeno dok postoje i minimalni izgledi.
Svaki je dan nova šansa da učinimo više i bolje u svom poslu u kome je naš partner naš kupac, i njegovo zadovoljstvo u centru celokupnih aktivnosti.
Borba za ispunjenje njegovih zahteva u pogledu kvaliteta, sigurnosti isporuka i izvesnosti posla imperativ su naše svakodnevice.
Extreme
TENDER: Konzorcijum Veterinarski zavod Zemun i Beta ITH PBB Beograd pobedio je na tenderu za prodaju Optike AD ponudom od 7,76 miliona evra.
PETI: Mercator je u Šapcu počeo izgradnju svog petog trgovačkog centra u Srbiji, na površini od 23.000 kvadrata od kojih će 14.000 kvadrata biti prodajni prostor.
SKLADIŠTE: Aliance One Tobacco počela je u Šapcu izgradnju skladišta kapaciteta tri miliona kilograma duvana u koje će uložiti milion dolara.
NAJVEĆI: Na Adi Ciganliji otvoren je najveći Fast park u Evropi na dva nivoa sa 1669 parking mesta.
BROD: Zemunska firma Metro na vodi počela je na beogradskom Ušću izgradnju brod-hotela na tri sprata i to na rumunskom brodu čiji je vlasnik svojevremeno bio Nikolae Čaušesku.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Dobitnici: Pozitivni ljudi naoružani strpljenjem, koji vide svetlost iz trenutnog tunela i streme ka njemu, hrabri da promene stvari i uzmu sudbinu u svoje ruke.
Gubitnici: Oni koji se tako osećaju i ne preduzimaju ništa, već samo neefikasno kritikuju, čime se sprovodljivost procesa tranzicije usporava, dozvoljavajući da bude kontrolisana od tamo nekih drugih ljudi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
