Kompanije u Srbiji potrošile su prošle godine na oglašavanje u štampi oko 125 miliona evra, dok je u 2001. taj izdatak iznosio 25 miliona evra
Trgovine: OtvorenprviMaxisupermarketuUkrajini
VELIKO INTERESOVANJE KUPACA: Maxi u Krivom Rogu
Delta Maxi Grupa otvorila je prvi Maxi supermarket na teritoriji Ukrajine.
Objekat površine 2000 kvadrata nalazi se u centru grada Krivi Rog koji ima oko 700.000 stanovnika. Otvaranje prvog Maxija izazvalo je veliko interesovanje i već na dan otvaranja u supermarketu je kupovalo više od 3000 potrošača. U ponudi je 10.000 artikala a posebno su izdvojena odeljenja pekare, delikatesa, svežeg mesa i ribarnice.
Delta Maxi Grupa odranije je vlasnik ukrajinskog maloprodajnog lanca Smak sa pet objekata, koji će takođe biti preimenovani u Maxi supermarkete. Do kraja godine u Ukrajini će biti otvorena još dva nova Maxi supermarketa. Ukrajina je peto tržište na kome Delta Maxi Grupa posluje. Osim Srbije, maloprodajni objekti Maxi prisutni su i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Bugarskoj.
Nagrade: „Peugeot“ srećnomštediši
Na platou ispred VIP ekspoziture Komercijalne banke u Beogradu, izvršni direktor marketinga i razvoja Goran Milićević uručio je ključeve automobila „peugeot 308“ srećnoj dobitnici Nadi Vasiljević iz Beograda, deviznom štediši Banke, koja je učestvovala u velikoj nagradnoj igri. Pod sloganom „Zajedno do prve milijarde“, Komercijalna banka je 1. juna započela akciju nagrađivanja svojih deviznih štediša – još boljim uslovima za štednju i vrednim nagradama. Najviše sreće u drugom od tri ciklusa imala je Nada Vasiljević. Svi vlasnici oročenih deviznih uloga u Komercijalnoj banci, bez obzira na iznos i period oročavanja, imaju šanse da do kraja godine postanu dobitnici „peugeota 407“ ili nekog od 30 putovanja na najatraktivnije turističke destinacije.
Donacije: Hemofarmbolnici
Opšta bolnica u Kikindi dobila je savremeni anesteziološki aparat koji će poboljšati kvalitet lečenja u ovoj ustanovi. Donator je vršački Hemofarm koncern koji je za svoj 48. rođendan, 1. juna, donirao anesteziološki aparat Opštoj bolnici u Kikindi i ultrazvučni aparat Domu zdravlja „Dr Sava Stanojević“ u Trsteniku. U cilju poboljšanja kvaliteta medicinskih usluga i uslova rada u državnim zdravstvenim ustanovama, predsednik Hemofarma Miodrag Babić potpisao je krajem maja ugovore o donatorstvu sa direktorima zdravstvenih ustanova u Kikindi i Trsteniku, dipl. ecc Lazarom Rajićem i dr Dragoljubom Pajićem. Vrednost donacija je četiri miliona dinara. Anesteziološki aparat u Kikindi uručio je, kao i pre nekoliko dana u Trsteniku, prof. dr Dragomir Marisavljević, potpredsednik Hemofarma.
Poslovanje: Rasteprodaja „škode“
Ubrzo posle svetske i evropske premijere „škode superb“, kompanija Autočačak je predstavila ovo najveće vozilo u klasi automobila koje proizvodi češka fabrika Škoda. Autočačak planira da ove godine u Srbiji plasira 5000 Škodinih vozila, što će od 1996. godine, kada je ova kompanija postala generalni uvoznik, dostići broj od 35.000 prodatih vozila. „Ova godina će za oko 25 odsto biti uspešnija nego prethodna. Već duže vreme smo prvi u Srbiji po broju prodatih automobila. Sa godišnjim prometom od skoro šest milijardi dinara čvrsto smo pozicionirani u pedest najuspešnijih kompanija u našoj zemlji“, izjavio je Milenko Kostić, vlasnik Autočačka.
MANJE MLEČNE MASTI: Light varijanta
Promocije: Novijogurt
Kompanija Imlek predstavila je 11. septembra novitet u okviru svog najpoznatijeg brenda „moja kravica“ – jogurt „moja kravica light“.
Novi Imlekov jogurt, sa nižim sadržajem mlečne masti (1,6 procenata), bogat je zdravim sastojcima: kalcijumom, proteinima, vitaminima i mlečnom kiselinom. Idealan je za svako doba dana i za sve koji vode računa o zdravom i izbalansiranom načinu života. Ispunjen najkvalitetnijim, fermentisanim mlekom predstavlja prirodan izvor neophodnih minerala i pogodan je za sve uzraste, a blagotvorne kulture doprinose poboljšanju stanja stomačne flore.
Mreža: Najvećapekara
Kompanija Hleb&Kifle je 11. septembra, svečanim otvaranjem pekare u Njegoševoj ulici u Beogradu, označila početak rada ove najveće u svom lancu od osam pekara. Gosti su iz raznovrsne ponude kolača, slanih peciva i hlebova izabrali tri namirnice koje će tokom septembra nositi naziv proizvoda meseca. Prema rečima Marine Stojković, glavne pekarke lanca, Hleb&Kifle nastale su kao ideja troje mladih ljudi da se realizuje nešto novo u pekarskoj industriji. Istraživanjem tržišta ustanovljeno je da ne postoji organizovan lanac pekara koje bi zadovoljile sve ukuse potrošača. Hleb&Kifle rade iznad uobičajenih standarda, prema licenci jedne od najpoznatijih francuskih pekara.
Agrobanka je u prvih sedam meseci 2008. godine ostvarila dobit od 975,2 miliona dinara, a samo u julu ostvarena je dobit od 220 miliona dinara. Brži rast prihoda od rashoda povoljno se odrazio na ekonomičnost poslovanja Banke. Na sto dinara rashoda ostvareno je 110,9 dinara prihoda, što je znatno povećanje u odnosu na 2007. koja je takođe bila uspešna poslovna godina. Ostvarena dobit takođe se povoljno odrazila i na prinos na ukupnu aktivu koji je poslednjeg dana jula iznosio 2,52 odsto, što svrstava Agrobanku u uspešne banke.
Plasmani komitentima Agrobanke su krajem jula ove godine iznosili 24,2 milijarde dinara, što je povećanje od 52 odsto u odnosu na kraj 2007. godine. I pored značajnog angažovanja Banke u kreditiranju voćarske proizvodnje i ukupnog povećanja plasmana komitentima, posebno u periodu otkupa i pripreme za izvoz jagodičastog voća, pokazatelji likvidnosti i deviznog rizika su u svih sedam meseci ove godine dvostruko veći od propisanog zakonskog minimuma.
U prvih sedam meseci ove godine otvoreno je pet ekspozitura i tri šaltera. Agrobanka trenutno ima 126 organizacionih delova, a do kraja godine u planu je otvaranje još nekoliko ekspozitura čije pripreme za rad su u toku. Banka će u 2009. godinu ući sa najmanje 130 poslovnih jedinica. Tolika mreža će Banku sve više približavati postojećim komitentima, kojih trenutno ima preko 80.000, kao i štedišama čiji je broj preko 180.000, ali i potencijalnim, novim klijentima i štedišama koji će u najstarijoj domaćoj banci pronaći svoju poslovnu banku.
Za uspeh je uvek zaslužan tim koji profesionalno i predano obavlja svoj posao. Nema više rukovođenja po principu: onemanshow. Pojedinačno, niko nije savršen, ali ako svako da svoj maksimum kao deo tima, rezultati ne mogu da izostanu. Dobar šef mora da prepozna ključne kvalitete svojih saradnika, da motiviše ljude i radi na tome da se ceo tim razvija u pravcu najvećih kompetencija. Osim obaveza, podelite sa svojim saradnicima i zadovoljstvo i proslavite svaku malu pobedu, jer je pozitivna energija osnov svakog uspeha. I zato uživajte u svom poslu, jer da bi rad bio kreativan – mora biti i zabavan.
Extreme
INVESTICIJA: U opremu za površinske kopove Rudarskog basena Kolubara EPS će ove godine investirati oko 11 milijardi dinara.
DUŽNIK: JP Putevi Srbije duguje preduzećima za održavanje, izgradnju i obnovu puteva oko 30 milijardi dinara, a dug potiče iz ove, prošle i 2006. godine.
LUKSUZ: Kompanija ABD počela je izgradnju tržnog centra, luksuznog hotela sa pet zvezdica i garaža u Rajićevoj ulici u Beogradu, a u ceo projekat uložiće oko sto miliona evra.
TEMELJAC: Izraelska kompanija Plaza centar postavila je kamen temeljac za izgradnju svog prvog objekta u Srbiji, tržno-poslovnog i zabavnog centra površine 80.000 kvadrata u Kragujevcu u koji će uložiti 50 miliona evra.
PAD: Srbija je pala sa 91. na 94. mesto liste Svetske banke koja pokazuje uslove poslovanja u 181 državi.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Ljudi koji su se dobro pozicionirali pre početka ovog procesa ali i osobe koje su bile spremne da ulože dodatne napore i energiju da porastu kroz svoje firme, agencije i organizacije.
GUBITNICI: Svi pasivni građani koji čekaju da bolji život dođe sam od sebe, što se teško može desiti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!