Direktne strane investicije u Srbiju od početka 2001. do kraja 2005. godine iznosile su ukupno 4,57 milijardi dolara
Ugovori: Siemens partner Univerzijade 2009.
Beogradske kompanije Univerzijada 2009. i Siemens sklopile su ugovor o strateškom partnerstvu u pripremama i organizaciji Univerzijade, koja će se održati od 15. do 26. jula 2009. u Beogradu. U ime Univerzijade ugovor su potpisali generalni direktor Siniša Jasnić i direktor Uprave za sport u Ministarstvu prosvete i sporta Aleksandar Šoštar, a u ime Siemensa generalni direktor Obrad Spremić i komercijalni direktor Kurt Švarcmiler.
„Uvereni smo da ćemo sa Siemensom organizovati najbolju Univerzijadu do sada“, rekao je tom prilikom Siniša Jasnić. Direktor Siemensa Obrad Spremić smatra da je ova kompanija, zbog iskustva u podršci manifestacijama u svetu, kao što su Olimpijada, Svetsko prvenstvo u fudbalu itd., prirodan i logičan strateški partner Univerzijade.
Investicije: Nova deonica puta i osam mostova
Na pravcu E-75 autoputa Beograd – Novi Sad prvih dana septembra počeće izgradnja nove deonice dužine devet kilometara. Projekat obuhvata i sanaciju četiri mosta ukupne dužine 162 metra, izgradnju osam novih mostova ukupne dužine 630 metara, izgradnju propusta ukupne dužine 100 metara, kao i izgradnju tri petlje ukupne dužine 380 metara. Vrednost svih ovih radova procenjena je na 3,4 milijarde dinara, a planirano je da se završe za dve godine. Izvođači su beogradska preduzeća Energoprojekt niskogradnja i Inter-most.
Priznanja: McCann najbolji PR
Na godišnjoj dodeli nagrada Društva Srbije za odnose sa javnošću, McCann Erickson proglašen je za najbolju PR agenciju u Srbiji u 2006. Za dve godine beogradska kancelarija McCanna uspela je da otvori regionalne kancelarije u Crnoj Gori i Makedoniji i organizuje edukaciju za svoje kadrove u London School of Public Relations. Nagrade su dobili i Mmd Corporate za dizajn Visa kartice „Savremena Srbija i Crna Gora“, SVA u kategoriji neprofitni sektor za projekat „Tvojih pet minuta – nečiji život“, Lafarge BFC za društveno odgovorno ponašanje i festival Exit za unapređenje imidža Srbije.
Krediti: Niže kamate
Hypo Alpe Adria Banka snizila je kamate na stambene kredite koji imaju osiguranje kod Nacionalne korporacije. Za modele kredita sa valutnom klauzulom u evrima, a bez učešća i depozita i sa učešćem od 20 odsto, kamata je smanjena sa 7,25 na 6,95 odsto godišnje. Za iste modele kredita, ali sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, kamata je sa 5,45 snižena na 4,45 odsto. Za kredite obračunate u evrima, uz 20 odsto depozita, kamata je smanjena sa 6,25 na 5,95 odsto. Banka je uvela nov model kredita sa klauzulom u francima, uz depozit od 20 odsto kamata iznosi samo 3,95 procenata godišnje.
Sponzorstva: Visa na Exitu
Kao jedan od sponzora Exita, za koji se očekuje da će privući preko 100.000 posetilaca, Visa International će instalirati dva bankomata unutar zidina Petrovaradinske tvrđave. Time će omogućiti posetiocima festivala u Novom Sadu da podižu novac 24 sata dnevno. Na određenim mestima biće omogućeno i plaćanje hrane i pića Visa karticom. Inače, u Srbija ima preko 1,5 miliona korisnika Visa kartica.
Modernizacija: Tarkett – IT baza za Evropu
Uvođenjem rešenja baziranog na SAP R/3 softveru i HP hardveru u Tarkettu u Bačkoj Palanci stvorena je centralna baza podataka za Srbiju, Rusiju, Ukrajinu i većinu balkanskih država. To praktično znači da u Bačkoj Palanci, u svakom trenutku, mogu da se dobiju informacije o poslovanju drugih organizacionih jedinica Tarketta – proizvodnji, otpremi i prodaji, upravljanju zalihama, nabavci i finansijskim performansama. Integrisana IT infrastruktura, zasnovana na Microsoftovoj platformi, pokriva 1000 radnih stanica i omogućava umrežavanje 1000 i-mejl korisnika na kompletnom tržištu Istočne Evrope.
Banke: Kredit nije privilegija
Piše: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Iste one banke koje posluju u Pešti, Beču ili Ljubljani, kao prvoklasne, likvidne, solventne i institucije sa jakim međunarodnim kredibilitetom, danas imaju i najveće učešće u bankarskom sektoru Srbije. Pitanje je, međutim, da li se na ovdašnjem tržištu ponašaju isto kao i u razvijenim zemljama evropskog okruženja. Problemi sa kojima se na tom planu susrećemo upravo su oni kakve smo priželjkivali kada smo krenuli u reforme bankarskog sektora, a imale su ih i neke druge zemlje u okruženju – transparentnost cena bankarskih usluga, informisanje i edukacija klijenata i slično.
NBS je, pored regulatornih mera, preduzeo i niz drugih aktivnosti – poput formiranja svog informativnog centra za građane – kako bi uticao na banke da se ponašaju po istim standardima koje poštuju, pre svega, u zemljama gde se nalaze njihove matične centrale. U tome Narodna banka ne nailazi na potrebno razumevanje, štaviše jako često pojedinci na odgovornim političkim ili izvršnim funkcijama, iz čisto populističkih razloga, izlaze u javnost sa tezom da nije važno šta koliko košta, već je bitno samo da ima bankarskih usluga, u prvom redu kredita. To je, međutim, i u Srbiji odavno prevaziđeno.
U NBS-u su svesni da treba vremena da ljudi ponovo poveruju da je, kao što u pekari kupuju hleb, isto tako normalno da u banci dobiju kredit, bez obzira na to što banke to pokušavaju da im predstave kao neku posebnu privilegiju. Smatramo da bi same banke trebalo da uspostave jače mehanizme samoregulative i samokontrole u cilju daljeg pridobijanja poverenja svojih klijenata. Dok se to ne desi, NBS-u je dobrodošla svaka pomoć, kakvi su, na primer, konkretni potezi Ministarstva za trgovinu o zaštiti građana kao potrošača bankarskih usluga.
Poslovno geslo: Dobar tim je ključ uspeha
Piše: Miloš Kržić, generalni direktor Verano Motorsa
Uspeh bilo koje kompanije meri se po tome koliko su ljudi koji u njoj rade uspešni, koliko su ostvareni u svom poslu. Uloga lidera je pre svega da usmerava i podstiče profesionalnost i kreativnost zaposlenih i omogući im da budu sigurniji u svoje sposobnosti. Verano Motors je prepoznatljivo ime kompanije koja je tokom deset godina, otkako je osnovana, uspela da izgradi imidž stabilne i čvrste firme, zahvaljujući upravo tome što pred svakog zaposlenog postavlja zadatak da o kompaniji razmišlja kao da je baš on vlasnik. Kad ljudi dolaze sa osmehom na posao, onda je jasno da su oni – tim koji dobija.
IZBRISANI: Nakon isteka roka za preregistraciju privrednih subjekata (15. jun), država je iz evidencije izbrisala 145.873 firme, pa sada u Srbiji ima 86.459 registrovanih aktivnih preduzeća.
PREČICA: Nemački proizvođač šećera Nordzucker osnovao je sa MK komercom zajedničku firmu Sunoko koja će postati većinski vlasnik četiri šećerane Miodraga Kostića. Nordzucker će imati 51 odsto vlasništva u Sunoku.
INVESTICIJE: Delta maxi platila je 107 miliona dinara za 93,15 odsto akcija poljoprivrednog preduzeća Topola u Kikindi i postala vlasnik 850 hektara plodnog zemljišta.
BRATSKI: Uvoz alkoholnih i bezalkoholnih pića iz Srbije u Crnu Goru i dalje će biti oslobođen carina i akciza, ukoliko su plaćene u Srbiji.
Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji: Na duge staze svi su dobitnici
DOBITNICI: Na duge staze svi moraju biti dobitnici. Tranzicija, reforme i evropske integracije jedan su te isti proces izmene politike, prava, ekonomije i društva.
GUBITNICI: To su manje obrazovani ljudi i oni nesposobni da se prilagode promenama koje nosi tranzicija, kao i oni koji nisu spremni na te promene.
Milenko Smiljanić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije: Sve cehove plaćaju radnici
DOBITNICI: Sloj ljudi koji su direktno iz komunizma iskočili u sferu novopečenih kapitalista.
GUBITNICI: Sve cehove plaćaju radnici. Izgubili su radna mesta i svojinska prava nad društvenom svojinom, koja u Ustavu još postoji kao ravnopravan tip vlasništva preduzeća. Država je neovlašćeno od radnika uzela tu svojinu i prodaje je.
Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
“Blokade imaju sve odlike organske promene – promene koja je čista, samonikla i originalna. U takvim okolnostima, teško da je bilo kakva podrška sa strane potrebna da se protest pretvori u političku promenu. Najveća snaga ovog protesta su čvrsti zahtevi. Protest je čist i neinstrumentalizovan. Štaviše, i onaj koji bi pokušao da ga instrumentalizuje, ne zna kako bi to uradio. Zato će svi međunarodni faktori čekati da vide razrešenje situacije i nakon njega zauzeti nove pozicije”
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
