U februaru je, u odnosu na isti mesec prošle godine, industrijska proizvodnja pala za 19 odsto i to u 28 oblasti koje čine 99 odsto ovog sektora privrede
Rezultati: Apatinska pivara apsolutni lider
Svako drugo pivo kupljeno u Srbiji prošle godine proizvedeno je u Apatinskoj pivari. Ova činjenica potvrdila je poziciju apsolutnog lidera kompanije koja ima oko 50 odsto tržišnog učešća. Iz fabrike je 2008. izašlo 3,6 miliona hektolitara piva, od čega je tri miliona distribuirano na domaćem tržištu, a 640 hektolitara je izvezeno. Tako je u odnosu na 2007. zabeležen rast prodaje od 4,2 odsto i uvećanje izvoza od 6,7 odsto. Takođe, najpopularniji srpski pivski brend – Jelen pivo (koji čini 80 odsto ukupne prodaje Apatinske pivare) zabeležio je rast prodaje za 5,4 odsto u odnosu na 2007. „Uspesi u prošloj godini obavezuju nas da u 2009. odgovorimo na izazove koje donosi svetska ekonomska kriza. Naš fokus biće ostvarivanje što boljih finansijskih rezultata uz strogu kontrolu troškova, pravilan plasman brendova i pružanje zadovoljstva potrošačima“, istakao je generalni direktor Ilija Šetka. On je dodao da je u prvom kvartalu zbog ekonomske krize i lošeg vremena zabeležen pad prodaje piva za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. To se, kaže, više osetilo u ugostiteljskom sektoru nego u maloprodaji.
Sponzorstva: Izabrani Vip studenti
Vip mobile je prošle nedelje u okviru akcije „Budi Vip student“ proglasio 20 najuspešnijih akademaca. Oni su nagrađeni školarinom za prvu godinu master ili doktorskih studija na matičnom fakultetu i plaćenom dvomesečnom praksom u Vipu. Među dobitnicima je šest studenata FON-a iz Beograda, šest sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i četiri sa Elektrotehničkog u Beogradu. Zatim, po jedan student Mašinskog, Saobraćajnog i Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Ekonomskog u Subotici. Akademci će posetiti centralu Mobilkom Austria Grupe i Telekoma Austrije u Beču. U ovaj mentorski projekat Vip je samo ove godine uložio 150.000 evra. „Cilj nam je da ulažemo u perspektivne studente koji će postati uspešni profesionalci“, istakao je predsednik UO Vipa Aleksandar Šperl.
Nagrade: Music 4 You!
Glasovima publike i stručnog žirija, Bend Pop Ups iz Sombora sa pesmom Osmeh pobedio je na konkursu Hello! Music 4 You! koji je kompanija Fruvita raspisala za mlade, talentovane bendove. Ovaj bend će tokom maja snimiti visokobudžetni spot, a tokom leta biće i akter velike letnje kampanje za Hello! proizvode. Na ovom konkursu izabrani su i najmlađi i najlepši ženski bend: Luna park iz Niša (prosek od 13,25 godina) i Tri kapljice iz Novog Sada.
Konkursi: Pobednici Kluba 27
Erste Banka i Visa Inc. proglasili su ovogodišnje pobednike konkursa ,,Klub 27″ koji je pokrenut s ciljem da se identifikuju i podrže talentovani, kreativni, uspešni i plemeniti mladi ljudi u Srbiji. Pobednik u kategoriji prirodnih nauka je Miloš Stanković iz Zemuna. Hristina Vasić iz Uba je pobedila u kategoriji društvenih nauka, dok je talenat koji obećava u kategoriji umetnosti Snežana Aćimović iz Sečnja. Oni su nagrađeni Visa Electron omladinskim karticama Erste Banke sa 2000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Na konkurs se prijavilo više od 300 mladih ljudi od 16 do 27 godina.
Kampanje: Kvalitetom protiv krize
Da bi se odužio potrošačima za ukazano poverenje i vernost, „Knjaz Miloš“ je pokrenuo kampanju „Knjaz časti“, koja obuhvata niz specijalnih promocija i sniženja cena proizvoda aranđelovačke kompanije. „U doba krize najčešće se žrtvuje kvalitet, a mi upravo kvalitetom idemo protiv krize“, rekao je direktor „Knjaza“ Slaven Živić, naglašavajući da se kompanija već sprema za period posle krize. Brend menadžerka Marija Šućut dodala je da „Knjaz“ ove godine neće povećavati cene.
Krediti: Za 15,8 miliona evra
Societe Generale banka je primila zahteve preduzeća za subvencionisane kredite u vrednosti 46 miliona evra i do sada odobrila 103 kredita u iznosu od 14,8 miliona evra. Mada kriterijumi za ove kredite nisu oštriji od onih za pozajmice bez podrške države, strogi su i svedoče o konzervativnoj politici koja je SG banku i sačuvala od krize. Recimo, firme tokom prve dve godine otplate kredita ne smeju da smanje broj zaposlenih, što će kontrolisati Nacionalna služba za zapošljavanje. Zatim, korišćenje kredita mora biti namensko, što će kontrolisati Poreska uprava. Takođe, potrošački krediti, kojih je do sada odobreno 346 u iznosu od milion evra, odobravaju se samo za robu proizvedenu u Srbiji.
Poslovno geslo: Sposobnost da slušaš
Piše: Džon Georgakopoulos, generalni direktor Šumadijaleka AD, Čačak
Alapis primenjuje jedan jako efektan menadžment po standardima
multinacionalnih kompanije Zapadne Evrope, a koji istovremeno poštuje lokalnu kulturu, vrednosti i običaje svake zemlje.
Tajna našeg uspeha: sposobnost da jasno primamo i razumemo poruke klijenata, potrošača i lokalnog društva.
Naša vizija: ponuda kvalitetnih proizvoda i usluga našim klijentima, garancija dodate vrednosti našim akcionarima, primenjujući u praksi istovremeno društvenu korist i našu brigu za okolinu u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama u kojima je Alapis aktivan.
Banke: Centralna banka je nezavisna
Piše: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Ponovo je vreme da se svi sete da je nezavisnost NBS-a ustavna kategorija, kao i da ta nezavisnost ima tačnu definiciju i da se odnosi na funkcionalnu, personalnu, operativnu, ali i na finansijsku nezavisnost. Uz to, Zakon o NBS-u precizno definiše i prihode i rashode Narodne banke, iz čega se jasno može ustanoviti da se novac iz NBS-a može uplaćivati u budžet isključivo na osnovu ostvarene dobiti, a nikako ne na osnovu dnevnopolitičkih potreba i populističkih zakona.
Porazno je da u XXI veku Vladi i političarima treba objašnjavati suštinu nezavisnosti centralne banke i koliko je ona važna za stabilnost i države i finansijskog sistema. Upravo nezavisan položaj omogućavao je Narodnoj banci da javno stavi ozbiljne primedbe na ovaj isti budžet u kojem se sada moraju izvršiti tako velike racionalizacije. Derogiranje takvog položaja i uključivanje zaposlenih u NBS-u u leks specijalis koji se odnosi na plate državnih činovnika udaljava Vladu Srbije od evropskih i približava je afričkim standardima.
Narodnoj banci Srbije nije bila potrebna kriza da bi se ponašala racionalno. Dok su poslednje tri vlade povećavale broj zaposlenih i izdatke za administraciju, Narodna banka u poslednjih pet godina ne samo da nije povećala izdatke za zarade, već je i broj zaposlenih smanjila za 55 odsto, iako su joj istovremeno znatno proširene nadležnosti. Ali nezavisnost podrazumeva upravo takvu odgovornost.
Ja se iskreno nadam da ovaj zakon o platama nije probni balon i da se neko neće setiti, pozivajući se na krizu, da sutra donese poseban zakon o podeli
deviznih rezervi – recimo milijarde evra za „najsiromašnije građane“ kao potvrda socijalne odgovornosti Vlade! Nadam se, ali se i pribojavam.
Extreme
INVESTICIJA: Novosadski Univerexport je 2008. uložio oko sedam miliona evra u nekoliko novih prodajnih objekata u Vojvodini i taj trend nastavio u aprilu ove godine otvaranjem svog 26. supermarketa u Novom Sadu.
AMBICIJA: Konditorska industrija Medela iz Vrbasa je 2008. dostigla proizvodnju od oko 6000 tona robe (oko sto artikala među kojima su najpoznatije štrudle), a za ovu i narednu godinu ima ambiciozan plan da poveća produkciju za 50 odsto.
BANKROT: Trgovinski sud u Čačku obustavio je reorganizaciju tamošnje hemijske fabrike Pks-Lateks-Hlc jer dugovanja prema poveriocima nisu namirena, pa je ocenio da je firma bankrotirala.
POGON: U Tavankutu kod Subotice otvoren je pogon Golden Gardena za preradu i pakovanje voća i povrća kapaciteta prerade 15.000 tona godišnje u koji su ova firma i Vojvodina uložile 127 miliona dinara.
Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Radivoj Cvetić, generalni direktor Igepa Cartacell d.o.o., Beograd: Vode tajkuni i političari
DOBITNICI: Tajkuni koji su u sprezi sa političarima, članovi Vlade u periodu privatizacije i ovlašćene revizorsko-konsultantske kuće.
GUBITNICI: Država i građani generalno, svi koji nisu u krugu povlašćenih. To su i manjinski akcionari nekada državnih preduzeća i oni čija je nacionalizovana imovina u vlasništvu firmi koje su u procesu privatizacije.
Dr Galjina Ognjanov, docent na Ekonomskom fakultetu, Beograd: Neki su umeli da razviju brendove
DOBITNICI: Ljudi koji su imali početni kapital, dobre ideje i umeće da razviju nove brendove. Neki su uspeli da ih razviju, pa kasnije prodaju stranim kompanijama. To su i pojedinci koji su se obogatili na neslavan način i stekli dovoljno novca da uđu u nedovoljno razvijene privredne delatnosti.
GUBITNICI: Zaposleni u velikim državnim firmama koji su ostali bez posla. Rukovodstvo takvih preduzeća nije znalo da se prilagodi tržišnim principima poslovanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!