Promocije: Srbija kao green field zona
Savet stranih investitora (FIC) uporno nastavlja i ove godine da promoviše Srbiju kao dobro mesto za green field investicije. Prošle sedmice okupio je ugledne ličnosti na skupu pod nazivom „Strane direktne investicije: svetski i regionalni tokovi i preporuke za Srbiju“. Stalni predstavnik UNDP-a za Srbiju Lens Klark rekao je da su direktne strane investicije u svetu 2005. vredele 916 milijardi dolara. Ulaganja u Srbiju, smatra dr Stojan Stamenković, kasne. „Srpska privreda zaostaje za razvijenim industrijskim zemljama pet do šest tehnoloških generacija, što znači 30 do 35 godina, ali se uz ino kapital može obnoviti za tri do pet godina“, kaže Stamenković. Predsedavajući skupa prof. dr Dragan Đuričin naveo je da je tek 2005. Srbija dostigla 56 odsto onog što je bila u 1989. i da se nalazi na raskršću: prepustiti se inerciji ili nastaviti reforme. Svi učesnici skupa su, naravno, bili za razvojnu opciju, a profesor Harvardske poslovne škole Luis Vels poručio je da Srbija mora da izgradi svoj imidž i da se promoviše. Njegov bivši student Božidar Đelić smatra da su veliki investitori najjači lobisti za stabilnost privrednog društva, dok ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić kaže da veruje jedino u ekonomiju koja je 80 odsto u privatnom vlasništvu.
Investicije: Još dve bliznakinje
Poslovni prostor od 20.000 kvadrata u dve zgrade green field kompleksa Airport City u Novom Beogradu, sto odsto je iznajmljen, i to uglednim klijentima kao što su Telenor, HVB banka, Cisko, Reno, Dipon itd. „To je dodatni dokaz o privlačnosti Srbije kao investicionog mesta i poruka stranim kompanijama da ovde mogu da nađu istu poslovnu sredinu na kakvu su navikle u svetu“, rekao je direktor ovog biznis-parka Gili Dekel. Najavio je i da će još dve „sestre bliznakinje“, takođe na 20.000 kvadrata, biti useljene sredinom leta. U te četiri zgrade izraelski investitor uložio je 40 miliona evra. Kad na leto Airport City primi stanare, počeće izgradnju još četiri zgrade, koje će koštati oko 40 miliona evra.
Akcije: Nova ponuda Verana
Verano Motors, ovlašćeni distributer i serviser Peugeotovih vozila, prodavaće model peugeot 307 XS 1.6 E tokom januara uz ratu od 186 evra mesečno. Za kupovinu ovog benzinca, na lizing, do kraja januara obezbeđena je, do sada najniža, nominalna kamata od 3,99 odsto, uz cenu od 17.820 evra, učešće od deset odsto i period finansiranja od 84 meseca. Promotivna akcija za peugeot 307 sa motorom od 110 konjskih snaga odnosi se na ograničen broj vozila.
U ponudi opreme nalazi se abs sistem, air bagovi, radio, CD plejer i kompjuter. Peugeot 307 jedan je od najdominantnijih i najpopularnijih predstavnika Peugeotove porodice. Redizajnirana verzija popularne „tristasedmice“ pojavila se na domaćem tržištu u septembru 2005. i od tada beleži dobru prodaju.
Integracije: Intesa Sanpaolo
Banca Intesa Beograd od 1. januara ove godine posluje kao deo još veće bankarske Grupacije – Intesa Sanpaolo, nastale spajanjem dve italijanske banke koje je izvedeno kroz integrisanje Sanpaolo IMI-ja u banke Intesa. Novoformirana Grupacija Intesa Sanpaolo je peta po veličini banka u Evropi i među prvih 15 u svetu. S obzirom na to da je Sanpaolo IMI prošle godine postao većinski vlasnik Panonske banke, u prvoj polovini ove godine biće, na nivou Grupacije, doneta odluka o načinu budućeg tržišnog nastupa ove institucije u Srbiji.
Akvizicije: Sava preuzela Polis
Društvo za reosiguranje Sava iz Ljubljane kupilo je preko 90 odsto vlasništva beogradskog Polis osiguranja za 29,99 evra po akciji. Novonastalo Sava osiguranje Beograd, koje je prema veličini svog osnovnog kapitala u samom vrhu osiguravajućih društava u Srbiji, postalo je sastavni deo Sava Re Grupe. Novim strateškim partnerstvom Sava osiguranje planira da u narednom periodu utrostruči premiju. Duško Jovanović, generalni direktor Sava osiguranja, naglašava da, s obzirom na dosadašnji uspeh ove kuće, nisu planirane veće izmene u njenom načinu poslovanja, osim širenja mreže poslovnica kojih već ima u nekoliko srpskih gradova. Sava je za promotera dobila grupu Legende.
Banke: Spremni na izazove
Piše: Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke
Prethodnu godinu na bankarskom tržištu obeležilo je dalje intenziviranje konkurencije, s obzirom na to da nove banke pokušavaju da ostvare brz porast tržišnih udela koji bi opravdali vrlo visoke cene akvizicije. Takođe, usvojen je novi zakon o bankama, koji je, uz restriktivnu monetarnu politiku, formirao izmenjeni okvir za poslovanje, i zahtevao od banaka da se prilagode novim uslovima. Pomenuta monetarna politika doprinela je obaranju inflacije, što je svakako jedan od preduslova makroekonomske stabilnosti i razvoja, ali i učinila rad banaka težim, posebno u oblasti kreditiranja i kamatnih stopa.
Raiffeisen banka je izuzetno zadovoljna postignutim rezultatima u prethodnoj godini, jer je u njoj ostvaren rekordan profit, mada je banka kao prioritete postavila razvoj mreže filijala i alternativnih kanala prodaje, povećanje baze klijenata uz zadržavanje najvišeg nivoa servisa i posvećenosti klijentu, unapređenje poslovanja u svim sektorima i uvođenje novih proizvoda. Takođe, banka je sačuvala i ojačala svoju lidersku poziciju u ciljnim segmentima poslovanja.
U tekućoj godini, koju će i dalje karakterisati izuzetno oštra konkurencija, jer aktuelni broj banaka prevazilazi realne kapacitete tržišta, Raiffeisen banka ostaje privržena navedenim strateškim ciljevima. Ali, realizacija tih ciljeva u realnom ekonomskom okruženju zahtevaće fleksibilnost i brzu adaptaciju na promene na tržištu. Raiffeisen banka se, zbog iskustva u centralnoj i istočnoj Evropi i samoj Srbiji, kvaliteta zaposlenih i efikasne unutrašnje strukture, oseća spremno pred pomenutim izazovima, jer brzinu, fleksibilnost i inovativnost smatra svojom značajnom komparativnom prednošću.
Poslovno geslo: Zarazno dejstvo ubeđenja
Piše: Slobodan Petrović, v.d. generalnog direktora „Knjaza Miloša“
U tri reči, ono čime se ceo svoj profesionalni vek rukovodim jesu korektnost u odnosima, obostrana korist i istinsko ubeđenje. Kada u nešto zaista verujem, to pokušavam, i mislim da uspevam, da kao pozitivnu energiju i entuzijazam prenesem i na drugu stranu. Verujem u zarazno dejstvo istinskog ubeđenja. Mislim da je osnovni preduslov za uspeh nekog poslovnog poduhvata da odnosi budu korektni i da obe strane vide i imaju svoju korist. Tzv. win-win situacija, po mom iskustvu, dugoročno daje najbolje rezultate jer podjednako motiviše obe strane da daju svoj maksimum za uspeh poduhvata.
KUPAC: Aleksinačku Betonjerku kupio je Beograđanin Slaviša Purić za 570 miliona dinara, što je 20 puta skuplje od početne cene na aukciji.
ROKADA: Država Srbija ponovo je postala većinski vlasnik Jagodinske pivare, pošto je prodaja kontrolnog paketa konzorcijumu novosadskog Pan bira i slovenačkog Infond Holdinga ocenjena kao neregularna.
TENDER: Rafineriju Beograd kupiće grčka kompanija Neochimiki, jer je na tenderu ponudila najbolje uslove: za 70 odsto kapitala 16,4 miliona evra, plus za investicije 15 miliona evra.
NEIMARI: Od 1994. do 2007. srpski neimari su u Moskvi izgradili oko tri miliona kvadrata poslovnog, hotelskog, medicinskog i stambenog prostora, među kojima je i sedište Nacionalne banke Rusije.
Veroslav Janković, izvršni direktor Victoria groupa: Sprečiti stari savez dobitnika i gubitnika
DOBITNICI: Svakako da su dobitnici prve faze tranzicije oligarhi, insajderi i njima bliski. Druga faza tranzicije je započela i mislim da su novi dobitnici iz reda sposobnih, obrazovanih ljudi, novog preduzetničkog sloja. Najbitnije je nastaviti sa tržišnim reformama uz istovremeno jačanje institucija. Treba podržati nove dobitnike i sprečiti savez starih dobitnika i gubitnika tranzicije.
GUBITNICI: Zaposleni u velikim, zastarelim društvenim sistemima i delimično javnom sektoru, posebno oni stariji i manje obrazovani.
Nebojša Đurić, generalni direktor E–trgovine, Novi Sad: U E–poslovanju nema dobitnika
DOBITNICI: U oblasti E-poslovanja nema dobitnika jer ne postoje elementarni uslovi za njegov jači rast i razvoj, zato što razvoj informacionog društva (a u okviru toga i E-poslovanja kao bitnog segmenta) još nije naše strateško opredeljenje i prioritet države.
GUBITNICI: Srpski privrednici koji za sada propuštaju šansu da iskoriste brojne prednosti koje donosi ovakav način poslovanja.