U Srbiji je registrovano oko 490.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali su mnoge porodice koje poseduju više od sto hektara zemljišta registrovale po nekoliko manjih imanja da bi dobile subvenciju države
Jubileji: ŠestdecenijauspehaZimpe
Preduzeće za izradu metalnih proizvoda Zimpa iz Uba, koje od prošle godine posluje u okviru šabačkog Galeb Groupa, obeležilo je 29. oktobra šest decenija uspešnog poslovanja. Investicijama Galeba od oko 2,5 miliona evra Zimpa je udvostručila godišnji rast i sigurno napreduje ka liderskoj poziciji u proizvodnji sigurnosne opreme. Od 1948. godine Zimpa uspešno posluje na domaćem tržištu i za to vreme izgradila je lidersko mesto u sektoru metalnih proizvoda i postala jedno od vodećih preduzeća na Balkanu u proizvodnji sigurnosne opreme. „Zimpa poseduje standard ISO 9001:2000 i ateste kompatibilne evropskim. Sada imamo najsavremenije mašine u metalskoj industriji, potpuno automatizovane pogone, najsavremeniji centar za obradu lima i uložili smo mnogo u edukaciju zaposlenih“, istakao je generalni direktor Zimpe Dragomir Jovanović. Novi vlasnik Zimpe spreman je da nastavi sa ulaganjima kako bi ova kompanija odgovorila zahtevima poslovnih partnera. Zimpa posluje sa najvećim kompanijama u regionu, a u poslovni uspeh upisala je i saradnju sa preduzećima iz Rusije, Libije, Iraka, Irana, Egipta i Alžira.
Priznanja: EvropskanagradaAlgotechu
Algotech Srbija je jedna od 50 kompanija sa najbržim rastom u tehnološkom sektoru u centralnoj Evropi, prema istraživanju revizorske kompanije Deloitte u 2008. Ove godine su kompanije iz Srbije prvi put učestvovale na takmičenju na nivou centralne Evrope, a Algotech Srbija je zauzeo 28. mesto, zahvaljujući rastu ukupnog prihoda za 560 odsto u periodu od 2003. do 2007. godine. Aleksandru Bakoču, direktoru Algotecha Srbija, ovo vredno priznanje uručio je Miroslav Tončić, odgovorni partner revizije kompanije Deloitte, na svečanosti održanoj 21. oktobra. Deloitte Technology Fast 50 program je godišnja nagrada za kompanije koje su zabeležile najbrži rast u tehnološkom sektoru, meren ukupnim prihodom u prethodnih pet godina.
Poslovanje: Rekordanprofit
Kompanija Telenor d.o.o. ostvarila je prihod od 8,45 milijardi dinara (sto miliona evra), u trećem kvartalu, što je za sedam odsto više nego u istom periodu prošle godine. „Telenor je u Srbiji povećao broj korisnika za 78.000 i održao stabilan udeo na tržištu od 39 odsto. Ostvaren je rekordan profit u lokalnoj valuti, zahvaljujući velikoj kontroli troškova“, rekao je Gabor Kočiš, izvršni direktor finansija Telenora. U Srbiji Telenor mrežu koristi 3.125.000 korisnika, i to onih koji su kontinuirano generisali prihod tokom tri meseca.
Promocije: Balans + kefir
Kompanija Imlek upotpunila je segment Balans proizvoda sa Balans + kefirom. Ovaj novi dijetetski probiotski proizvod obogaćen je bifido digestio kompleksom i povoljno deluje na digestivni trakt, podstiče varenje i ubrzava metabolizam. U sastavu kefira krije se pravo malo bogatstvo vitamina A1, B1, B2, B6, B12, D, kao i minerala – kalcijuma, gvožđa i joda. Balans + kefir plasiran je u pakovanju od 500 mililitara.
Takmičenja: NajboljiGorkilist
SVETSKO PRIZNANJE: Vojin Đorđević prima nagradu
Na svetskom takmičenju za dizajn ambalaže Pentawards u Monte Karlu, Gorki list Si&Si Grupe je u kategoriji pića osvojio srebrnu plaketu. Nagradu je na svečanoj ceremoniji primio predsednik Si&Si Grupe Vojin Đorđević. „Priznanje Pentawardsa potvrđuje da za umetnost i lepotu ne postoje granice i predrasude. Uz ostale nagrade koje je Gorki list osvojio u evropskim i svetskim okvirima, i ova dokazuje da su ideja i kreativnost univerzalni jezici komunikacije“, rekao je tom prilikom Đorđević.
Kvalitet: Nacionalnopriznanje
Kompanija Carlsberg Srbija dobila je još jedno priznanje za primenu standarda kvaliteta u poslovanju i to od Jedinstvenog udruženja Srbije za kvalitet (JUSK). Dobitnika nacionalne nagrade za kvalitet, koja se na godišnjem nivou dodeljuje samo jednoj organizaciji u Srbiji, određuje tim eksperata JUSK-a. Praćenjem poslovanja kompanija, eksperti JUSK-a odlučili su da Carlsberg zaslužuje nagradu za implementaciju standarda kvaliteta u različitim oblastima poslovanja. Inače, JUSK je prva nacionalna organizacija za kvalitet u centralnoj i jugoistočnoj Evropi koja je sistemski pokrenula razvoj državne strategije za unapređenje kvaliteta.
Svetska finansijska kriza sasvim sigurno neće imati direktne posledice na naše tržište jer domaće banke nisu izložene problematičnom tržištu hipotekarnih hartija od vrednosti. Upravo iz tog razloga može se govoriti samo o kratkoročnim i dugoročnim efektima ove krize. Jasno je da negativno nasleđe prethodnog perioda stvara određenu bojazan kod naših građana, ali je isto tako činjenica da je naš bankarski sistem pretrpeo značajne pozitivne promene tokom proteklih osam godina, tako da je on danas izuzetno zdrav i stabilan. Izraženo visok nivo likvidnosti ukupnog bankarskog sektora, sa gotovo 35 procenata ukupne aktive banaka u gotovom novcu, vrlo brzo unovčivim hartijama od vrednosti Narodne banke i u obaveznoj rezervi, više su nego dovoljna garancija da se naše banke nalaze daleko van zone opasnosti. Istovremeno bankarski sistem Srbije odlikuje visoka adekvatnost kapitala od preko 28 procenata, što je najviši stepen adekvatnosti u čitavoj Evropi i daleko viši u odnosu na zemlje u okruženju. Mišljenja sam da će naše tržište uspešno „amortizovati“ nastala negativna kretanja.
Međutim, dugoročno posmatrano, svakako da naše tržište ne možemo posmatrati izolovano od globalnih tendencija. Sigurno je da će novo zaduživanje u inostranstvu, odnosno refinansiranje postojećih kredita u narednom periodu biti otežano. Isto tako, jasno je i da se preferencije rizika investitora značajno menjaju što se direktno odražava na kreditni rejting zemlje, a samim tim i na troškove zaduživanja u inostranstvu. U tom smislu, moguće je očekivati smanjenje direktnih stranih investicija, što će negativno uticati na smanjenje deficita platnog bilansa.
Poslovnogeslo: Radujemsesvakomdanu
Piše: VasilisKakagiotis, generalnidirektorVeropoulosad.o.o., Beograd
Samo kompanije koje svojom fleksibilnošću, spremnošću za promene i jasnim poslovnim vizijama uspešno odolevaju izazovima vremena i iskušenjima koje donosi međunarodno poslovno tržište, mogu da računaju na uspeh. Idealnih uslova za posao nema, oni se stvaraju velikim trudom. Od samog početka nastojimo da ponudimo vrhunski kvalitet, na zadovoljstvo velikog broja potrošača. Najveći podsticaj u poslu su rezultati koje smo postigli i poverenje potrošača koje smo stekli. Radujem se svakom novom poslovnom danu, a uspeh koji sa svojim timom postižem daje mi dodatnu snagu da istrajem u izazovima koji predstoje.
Extreme
INVESTITOR: Izraelska grupa Big CEE će do početka 2010. godine uložiti 70 miliona evra u izgradnju tržnog centra u Novom Sadu.
PRVA: Prema katalogu kongresnih kapaciteta jugoistočne Evrope (SEE MICE), Srbija je na prvom mestu po veličini i kvalitetu ponude kada je reč o kongresnom turizmu.
PONIŠTENO: Država je poništila privatizaciju fabrike kreča IGM u Ćelijama kod Lajkovca zato što kupci Ljiljana Jokić i Slaviša Purić nisu ispunili obaveze iz investicionog i socijalnog programa.
IZVOZ: Apatinska pivara isporučila je Kubi prvi kontingent od 100.000 litara Jelen piva u limenkama od 0,33 litra.
PLAN: Fabrika cigareta JTI iz Sente izvešće ove godine u Mađarsku svoj brend Camel za 500.000 evra, a za iduću godinu planira prodaju od deset miliona evra.
USPEH: Modna kuća „Todor“ je za 19 godina rada prodala blizu 30 miliona svojih artikala.
Anketa »Vremena«: Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Bratislav Lacmanović, generalni direktor IIG Srbija, Beograd: Gubitnici negiraju savremeno društvo
DOBITNICI: Ljudi i kompanije koje su uspele da se prilagode zahtevima za sve bržom promenom tradicionalnih načina razmišljanja, poslovanja i neodrživih stavova koju nosi društvo u traniziciji.
GUBITNICI: Svi koji ne samo da se nisu prilagodili promenama, već su negirali i samo njihovo postojanje i nastavili da posluju i žive u skladu sa vrednostima koje nisu karakteristične za savremeno društvo.
Slavica Skvajer, direktorka NLP Instituta, Beograd: Šansa da se pozicionira elita
DOBITNICI: Radoznali ljudi, otvoreni i spremni da investiraju svoje vreme i novac u dodatne inovativne edukacije koje im daju kvalitet više. Oni u ovom procesu imaju ogromnu šansu da se na vreme dobro pozicioniraju i postanu ne samo dobitnici već i elita.
GUBITNICI: Oni koji nisu spremni da uče i proširuju svoja znanja bez obzira na godine i nivo osnovnog obrazovanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
