Od 77 ličnosti koje su do sada bile na čelu srpske (jugoslovenske) diplomatije, Nikola Pašić je najviše puta obavljao tu funkciju – objedinjenu s funkcijom predsednika vlade – ukupno 11, a Konstantin Koča Popović najduže – 12 godina, tri meseca i osam dana
Povodom postavljenja za prvog ministra spoljnih poslova „vaskrsle srpske države“ (termin Stojana Novakovića), vožd Karađorđe je profesoru Velike škole Mihailu Miljku Radonjiću izdao diplomu u kojoj je pisalo: „Uveritelnu nadeždu imam da ćete Vi ohotno prilikom ovom polzovati se, s kojom nebrojene Vaše zasluge za otečestvo u novom važnjejšem delu jošt množiti i tako bezsmertno Ime u večitim knigami ostaviti doista možete.“
Istu poruku može i budući premijer srpske vlade da uputi ličnosti koja će u njegovom kabinetu preuzeti funkciju ministra spoljnih poslova. Biće to, po redu, 78. šef srpske diplomatije, računajući i period „kada je naš državotvorni razvoj, osim srpske, imao još jednu nacionalnu komponentu – jugoslovensku“ (Radoš Ljušić).
Profesor istorije, geografije i nemačkog jezika na Velikoj školi u Beogradu Miljko Radonjić (rođen oko 1788. godine u Sremu, studirao prava ili filozofiju u Pešti), postavljen je za popečitelja (ministra) inostranih djela 4. februara 1811. godine i na toj dužnosti ostao do 25. decembra 1812. godine. Popečiteljsko mesto je napustio kao žrtva ruskih intriga protiv ljudi koji su školovani u Austriji. Posle pada ustanka (1813) odlazi u Trst, gde je narednih deset godina radio kao učitelj srpske dece i pratio razvoj srpskog pitanja, a pomaže i Vuku Karadžiću kao skupljač pretplate za njegovu Pjesmaricu. Umro je, najverovatnije od kolere, 17. decembra 1836. godine u Izmailu (Rumunija), gde se pred kraj života bavio trgovinom.
Dakle, od 1811. godine do danas bilo je 162 postavljenja za popečitelja (ministra) spoljnih (inostranih) poslova (djela, dela). Navedenu funkciju obavljalo je do sada 77 ličnosti.
Posle sloma Prvog srpskog ustanka tek je 1834. godine knez Miloš Obrenović, svojim državnopravnim aktivnostima, uspeo da obnovi vladu i u njoj funkciju popečitelja inostranih djela. U Kneževini Srbiji (1834–1882) u 31 vladi izvršeno je 35 postavljenja na tu funkciju, a obavljalo ju je 18 ličnosti. Najviše postavljenja u tom periodu imao je Jovan Ristić – ukupno šest, a najduže se na tom mestu zadržao Ilija Garašanin – šest godina, pet meseci i 26 dana. U navedenoj 31 vladi čak su 23 puta funkcije predsednika vlade i šefa diplomatije bile objedinjene.
U Kraljevini Srbiji (1882–1918) u 50 vlada izvršeno je 51 postavljenje na funkciju ministra inostranih dela, a funkciju je obavljalo 23 ličnosti. Najviše postavljenja je imao Nikola Pašić – ukupno 11, koji je u tom periodu i najduže obavljao tu funkciju – deset godina, šest meseci i 15 dana. Od 23 mandata, koliko ih je imao kao premijer, Pašić je 11 puta imao objedinjene funkcije premijera i ministra inostranih dela (poslova). Inače, u 50 vlada Kraljevine Srbije, svaka druga je imala objedinjene funcije predsednika vlade i ministra inostranih dela (poslova).
U periodu od 1918. do 2006. godine „jugoslovenske vlade bile u isto vreme i vlade srpskog naroda“ (Radoš Ljušić), što se isto odnosilo i na Ministarstvo inostranih (spoljnih) poslova. U tom periodu, u 65 vlada (srpske vlade pod nemačkom okupacijom nisu imale resor spoljnih poslova) izvršeno je 71 postavljenje na funkciju ministra inostranih (spoljnih) poslova, a funkciju je obavljalo 37 ličnosti (26 Srba, šest Hrvata i po jedan Slovenac, Makedonac i Musliman). U navedenih 65 vlada, 12 puta su funkcije predsednika vlade i šefa diplomatije bile objedinjene. Najviše postavljenja je imao Vojislav Marinković – osam (između dva svetska rata), a najduže se na funkciji zadržao Konstantin Koča Popović, čiji je jedini mandat (15. januar 1953 – 23. april 1965) trajao 12 godina, tri meseca i osam dana. Koča Popović je ujedno i ličnost koja je od Miljka Radonjića do današnjeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića najduže obavljala tu funkciju.
Na dan istorijskog protesta 15. marta, tačno u 19:11, nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. “Vreme” je utvrdilo brojne detalje o jezovitom zvuku koji je u sekundi razdvojio građane u prepunoj ulici, kao i onome što se dešavalo pre i posle
Ne može medijska blokada baš sve da blokira. Gnev je rastao, stvar je pukla, a studenti su hrabrošću probudili hrabrost i kod drugih. Naprednjacima se sveti i činjenica da su ukinuli politiku i javnu debatu, ubili opoziciju i vodili isključivo monolog, samopouzdani verovali da će njihova do zore goreti. A pretis-lonac se sve više zagrevao
“Predsednik Republike je govorio da ima mnogo milionera u njegovoj stranci. Onda ne znam šta bi značilo da je ovo pobuna bogatih. Ne mogu studente da tretiram kao tajkune i bogataše, to bi bilo smešno”, kaže Ružić za “Vreme”. “Samosvesni ljudi osećaju šta u društvu nije dobro. A sada situacija stvarno nije fenomenalna ili možda ja samo nemam ružičaste naočare”
Šta je vlada narodnog poverenja? Čemu bi ona vodila? Zašto je režim toliko osporava odnosno čega se toliko plaši? Šta govore primeri iz komšiluka
Sporadične akcije opozicije sve manje interesuju javnost. Narod kreće u samoorganizovanje u nedostatku vere da sadašnje političke stranke mogu bilo šta suštinski da promene. S druge strane, režim je uzdrman, ali dok tužilac i policija ne krenu da hapse sami zbog korupcije, a ne po nalogu, mora se tražiti političko rešenje za ono što se dešava u Srbiji
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Neka se na kraju ispostavi da je rupu na prozoru dr Dragana Milića napravio detlić. Jedino što je u ovom trenutku relevantno je da postoji jasna sumnja da je na njega pucano, da je Vučić opozicionog prvaka u Nišu nazvao čistim zlom i da odsustvo njegove rekacije nije normalno
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić konačno je počeo formiranje nekakvog pokreta sa nekim profesorima. Super, njih niko ne zna pa ne može da ih gađa jajima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
