Početkom aprila mediji su preneli vest da je migrant naoružan sekirom upao u kuću u naselju Zeleni pojas u Šidu, i od dve devojčice ukrao dva mobilna telefona i novčanik. Branislava Štimac, majka napadnutih devojčica, izjavila je za Televiziju B92 da je ćerke pronašla uplakane i uplašene u kuhinji i da su joj rekle da ih je „opljačkao migrant“.
Pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala uz podršku policije PU Sremska Mitrovica uhapsili su nakon incidenta nekoliko desetina izbeglica i pritvorili ih u Kazneno-popravnom zavodu Padinska skela, dok je oko 180 njih prebačeno u prihvatni centar za migrante u Preševu, gde su smešteni u odvojeni prostor.
Kako je N1 izvestio, u pitanju su migranti koji nisu bili u azilnoj proceduri, već su se „kretali van institucija sistema“.
DOMAĆINI I GOSTI: Predsednik opštine Šid Predrag Vuković govorio je tih dana za medije da u i oko izbegličkih centara u Adaševcima i Principovcu, koji se takođe nalaze u opštini Šid, ali nisu u samom gradu, nema nikakvih problema, kao i da ovakvi centri ne bi trebalo da budu u naseljenim mestima. „Petsto ljudi u centru grada sa drugim navikama, sa drugog podneblja, ljudi koji nemaju radnu obavezu i od kojih većina ima iza sebe robiju, krivična dela u svojim državama iz kojih su došli. Njima nije mesto u centru grada“, rekao je Vuković podržavši akciju sakupljanja potpisa za peticiju za iseljavanje centra u Šidu, koju je pokrenula majka napadnutih devojčica.
Isti zahtev je nadležnim organima iz Šida upućen i krajem prošle godine, kada je jedan tražilac azila u kasnim noćnim satima nožem povredio jednog mladića. „Bili smo dobri domaćini, ali su se migranti, nažalost, po naše građane pokazali u najvećem broju slučajeva kao loši gosti, krali, fizički se obračunavali međusobno, ali i sa građanima. Prošle godine migrant je nožem ranio mladića, meštanina jednog sela šidske opštine, a poslednji incident od pre nekoliko dana, kada je migrant sa sekirom upao u kuću u Šidu u momentu kada su tamo bile same dve devojčice, kap je koja je prelila čašu“, objašnjavao je predsednik opštine Šid.
O ranijim iskustvima sa migrantima je za medije govorila i Branislava Štimac: „Upadali su mi u baštu, krali krompir, paradajz i krastavac, tražili vodu i hranu, da bi se toliko oslobodili i u po bela dana jedan od njih ušao je sa sekirom u kuću dok su mi ćerke bile same unutra. Od tada svakog dana pratim decu do škole. Jedna ćerka ide na folklor u centar sa drugaricama, ali je tražila da je odvezem na čas. Živimo u opštem strahu, u ulici nema više dece.“
Na kraju je objasnila da ona i drugi građani Šida koji traže izmeštanje centra ne žele da „isteraju migrante iz Srbije“. „Znamo kakva ih je muka naterala ovde… Međutim, nema smisla da nam upadaju u dvorišta i pljačkaju nas ako već imaju sve što im treba u kampovima. Problem je što mnogi ne žive u prihvatilištu, već spavaju po žbunju, kriju se kojekude čekajući šansu da ilegalno pređu granicu. A, novca za život nemaju“, rekla je ona.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević povodom incidenta u Šidu istakao je da je Srbija najhumanija zemlja za migrante „od Sirije do Nemačke“, ali da to ne znači da „neko može da krši zakon“. Prema njegovim rečima, Šid jeste „pod pritiskom“ zbog tri centra za izbeglice koji se nalaze u i oko tog malog mesta, ali da je situacija ipak pod kontrolom. On je dodao i da migranti nisu česti izvršioci krivičnih dela zato što ih takve radnje zaustavljaju na putu za Zapadnoj Evropi. „Oni su mirni i mi nemamo nikakav razlog da prema njima primenjujemo silu, naša politika jeste da sve dok se ne izvrši neko krivično delo ni prema kome nećemo primenjivati silu“, rekao je Ivanišević.
IZBEGLIČKE MUKE: Deluje da u trenutnoj situaciji sa izbeglicama niko nije srećan u Srbiji. Incidenti zbog kojih mediji pominju migrante najčešće su njihovi međusobni konflikti, mnogo ređe napadi na lokalno stanovništvo poput ovoga u Šidu. Takođe, ima i slučajeva u kojima izbeglice bivaju okrivljene za nešto što nisu uradile, poput slučaja u Obrenovcu januara ove godine kada je grupa maloletnih Avganistanaca lažno optužena da je napala majku sa namerom da kidnapuju njenu bebu. Kako su dnevne novine kasnije prenele, oni nisu procesuirani jer se pregledom snimaka sa sigurnosnih kamera sa obližnje menjačnice ustanovilo da je slučaj preuveličan i da je nekoliko momaka iz Obrenovca napalo migrante, a da su u tom koškanju kolica sa bebom bila odgurnuta u stranu. Takođe, ni slučaj ranjavanja nožem mladića u Šidu nije dobio epilog, bar se u medijima nije pojavila vest šta se tačno desilo i ko je izazvao incident. Svejedno, svaki pomenuti slučaj diže u javnosti „moralnu temperaturu“, najviše zbog tabloidnog izveštavanja medija koji objavljuju nepotpune ili potpuno lažne informacije. Često im terciraju lokalni zvaničnici pokušavajući da skupe jeftine poene kod svojih sugrađana, poput predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, koji se proslavio zapaljivim izjavama kada je pokušana „otmica bebe“, ili predsednika opštine Šid Predraga Vukovića, čije besmislene reči da većina izbeglica „ima iza sebe robiju, krivična dela u svojim državama iz kojih su došli“ mogu samo da doprinesu širenju panike.
Što se tiče migranta, depresivno i mučno čekanje nastavka putovanja ka Zapadu su glavne odlike njihovog života u Srbiji, tako kažu zaposleni iz organizacija koje svakodnevno rade sa njima u azilnim centrima i na ulicama i parkovima Beograda. Uslovi u centrima za smeštaj su relativno pristojni, ako se spavaonice sa nekoliko desetina kreveta, suvi obroci, manjak društvenog sadržaja i opšte siromaštvo mogu nazvati pristojnim. Nije retko da se na pijacama u mestima u kojima se nalaze migrantski centri sretnu ljudi iz Avganistana, Pakistana, Iraka koji prodaju nareske i paštete iz svojih dnevnih sledovanja. Sve češće se u domaćim i stranim medijima pominju priče o trgovini ljudima i seksualnoj eksploataciji maloletnika koji spavaju u barakama u blizini železničke i autobuske stanice u Beogradu.
Izbeglička depresija izazvana beznađem postaje hronična, psihički problemi sve češći, slučajevi samopovređivanja svakodnevni. Krajem novembra, u šumi kod centra za tražioce azila u Adaševcima obesio se jedan momak iz Avganistana.
Prema informacijama nevladinih organizacija u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji trenutno se nalazi oko 12.500 migranata. U Bugarskoj ima deset centara za smeštaj izbeglica (tri su zatvorenog tipa) i u njima se nalazi skoro 4000 ljudi. U Mađarskoj ih je oko 500, koliko i u Hrvatskoj, u Sloveniji 300. Za Makedoniju nema relevantnih podataka.
Najviše izbeglica je u Srbiji, oko 7500. Većina njih je smeštena u 18 centara koji su poslednjih godina oformljeni na obodima zemlje, u blizini granica sa Makedonijom, Bugarskom, Hrvatskom i Mađarskom, dok se po jedan nalazi u Beogradu i Bogovađi kod Lajkovca. Broj onih koji ilegalno borave u barakama oko Glavne železničke stanice je i dalje oko 1000. Najviše migranata koji su zauzeli napuštene prostorije u centru Beograda su mladi muškarci iz Avganistana i Pakistana, često maloletni.
Osim „starih“ centara za smeštaj izbeglica u Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici, Tutinu i Krnjači, u poslednje dve godine su otvoreni centri i u Preševu, Subotici, Šidu, Principovcu, Adaševcima, Obrenovcu, Dimitrovgradu i Bujanovcu, odnosno Pirotu, Somboru, Divljanima kod Bele Palanke, Bosilegradu i Kikindi. Navodno će biti otvoreni još neki centri.
Što se tiče novih dolazaka u Srbiju, taj broj se trenutno procenjuje na oko 100 osoba nedeljno. Kako je vreme otoplilo, češći su i odlasci iz Srbije uz pomoć krijumčara, pa je ukupni broj izbeglica u Srbiji relativno stabilan. Nakon stupanja na snagu novog mađarskog zakona o dramatičnom pooštravanju uslova za dobijanje azila u toj zemlji, migranti su promenili svoju rutu ilegalnih putovanja pa iz Srbije ka EU odlaze preko Hrvatske, a sve češće i preko Rumunije i Bosne i Hercegovine.
Novost u izbegličkim kretanjima na ovim prostorima jeste sve veći broj dobrovoljnih povrataka u Grčku iz Srbije. Razlog za to jeste relativno jednostavnija procedura za legalno dobijanje azila u nekoj od EU zemalja preko programa koji vodi UNHCR. Osim toga, iz Grčke je moguće ostvariti i pravo na besplatan povratak u zemlju porekla, što finansira EU.