Svako sećanje istovremeno je i zaborav. Stalno se iznenađujemo podsećanjem, onim što ponovo otkrivamo. Elektronska arhiva štampanih i elektronskih medija na kojoj radi Medijska dokumentacija "Ebart" izvor je društvenog i individualnog sećanja i kod njih nema zaborava, sve se pamti
Ebart dokumentacija postala je poznata široj javnosti po takozvanoj beloj knjizi. Taj projekat sadržavao je tekstove o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću u periodu dok je bio predsednik Vlade. Najavljuju do kraja godine novi CD sa tekstovima o onome što se dešavalo posle Đinđićevog ubistva. Reč je o nekoliko hiljada tekstova.
Dokumentacija „Ebart“ je osnovana u vreme režima Slobodana Miloševića kao institucija usmerena na zaštitu novinske dokumentacije. Projekat je zamišljen kao oslonac i podsticaj za istraživače savremene srpske istorije, posebno u sferi medija. Prvobitna ideja da se napravi jedinstvena elektronska arhiva za ceo region sada se svela samo na ono što se radi u Srbiji. U „Ebartu“ kažu da u regionu postoji zanimanje za njihov rad, a da se ovde najmanje prepoznaje o kojoj je vrsti projekta reč. Čak ni sami mediji, koji muku muče sa svojim papirnim dokumentacijama, ne znaju šta im je činiti. Neki traže rešenja koja su višestruko skuplja i komplikovanija. Niko, a pogotovo ne novi vlasnici, nije spreman da uđe u ovaj problem ozbiljno i promišljeno. U odnosu na klasičnu (papirnatu) dokumentaciju, pres kliping, analitički elektronski pres kliping omogućava ne samo uštedu u prostoru i vremenu nego i brzu i jednostavnu pretragu.
Osnovna delatnost Medijske dokumentacije jeste arhiviranje štampanih medija u elektronskoj formi, istraživanje i analiziranje medija, kao i edukacija novinara i urednika za korišćenje ove arhive. Dokumentacija je počela s radom 2000. godine zahvaljujući pomoći donatora koji su podržali stvaranje elektronskog arhiva medija. Od januara 2001. godine Dokumentacija „Ebart“ prisutna je na javnoj sceni svojim analizama, a njenu dokumentaciju redovno koriste vodeći mediji i međunarodne i domaće institucije koje se bave istraživanjem medija i savremene istorije. Trenutno je u dokumentaciji angažovano oko 30 ljudi koji rade na obradi štampanih medija, a uskoro će na sličan način obrađivati i elektronske medije.
Ebartov arhiv je i svojevrstan izvor informacija, a u razvijenom svetu slične arhive koriste mnoge ozbiljne i sofisticirane službe. Činjenicu da usluge ove arhive trenutno ne koristi sadašnja vlast (jedini izuzetak je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Velimir Ćurguz Kazimir, direktor Medijske dokumentacije „Ebart“, navodi kao primer u kojem se može prepoznati „pomalo infantilan stav državnih organa, koji je sumnjičav prema svima koji su profesionalno sarađivali s prethodnom vladom: „S druge strane, posredi je možda i nesnalaženje onih koji su sada na vlasti da prepoznaju u ovom projektu stvar od praktične vrednosti.
Predložili smo, između ostalog, Ministarstvu za informisanje i Ministarstvu za dijasporu da omoguće da naši kulturni i konzularni centri u svetu pruže mogućnost da se naši zemljaci koriste ovom arhivom. Do danas nismo dobili nikakav odgovor. Slična je reakcija i od MUP-a.
Ipak, sve je više organizacija i kompanija koje prepoznaju koristi od ovakve arhive. Dobar je primer emisija ‘Utisak nedelje’ – voditelj redovno dobija sve izjave i intervjue učesnika u emisiji. Pojedini iskusni novinari traže od nas da im pronađemo neke ličnosti ili da im izvadimo određene teme. Problem nastaje ukoliko nedovoljno precizno, preširoko, odrede šta ih zanima. Otkrivaju se upravo neverovatne stvari. U štampi se toliko toga lako ispusti iz vida ili zaboravi. Ovde zaborava nema!“
S druge strane, političke stranke, koje su bile dovoljno moderne i otvorene, koriste ovu arhivu da bi stekle uvid ko je šta od njih i njihovih oponenata izjavljivao u poslednje dve godine. Neki se političari time uspešno služe, hvatajući svoje konkurente u laži. Arhivu koriste i nevladine i međunarodne organizacije, ambasade, ali i velike marketinške kuće za potrebe svojih klijenata.
U „Ebartu“ kažu da bi se što pre nešto moralo uraditi i na planu pravnog regulisanja. Navode primer Zakona o obaveznom primerku, koji je omogućavao Narodnoj biblioteci da dobije svaku novu publikaciju. Odredba o obaveznom primerku morala bi da se proširi i na elektronska izdanja.
Zahvaljujući podršci Evropske agencije za obnovu i razvoj, preko Press Now, u oktobru 2002. započet je projekat izrade elektronske novinske arhive. Od 3. januara 2003. godine započeto je arhiviranje tekstova iz svih nacionalnih dnevnih i nedeljnih novina.
Dokumentacija „Ebart“ razvila je sopstveni sistem elektronskog arhiviranja i pretrage koji obrađuje najvažnije nacionalne štampane medije u Srbiji. Svi tekstovi se prvo raspoređuju u deset rubrika (svet, unutrašnja politika, društvo, ekonomija i privreda, hronika i kriminal, kultura, feljton, pisma čitalaca, sport i mediji), a potom se indeksiraju po ostalim kategorijama. Tako obrađeni tekstovi konačno se stavljaju u bazu koja omogućava brojne pretrage. Dnevno se na taj način obradi oko 600 tekstova. U bazi imaju oko 2500 ličnosti i preko 750 odrednica koje pomažu da se dođe do podataka (tekstova). Takođe, u arhivi se nalazi oko 1500 institucija, od onih društvenih i političkih do ekonomskih i sportskih.
Ima i bizarnih primera koji govore o nivou našeg novinarstva – tako, na primer, prostakluka ima sve više i više. (Samo muški polni organ pominje se u 18 tekstova ove godine – a reč je samo o nacionalnim dnevnim i nedeljnim novinama, a ne tabloidima).
Velimir Ćurguz Kazimir kaže: „U ovom času konsalting ‘Ebart’ jedina je takva organizacija u čitavom regionu. Reč je o oko 700.000 tekstova od kojih je čak 300.000 kompletno indeksirano. Za svakog je korisnika neobično lako da putem interneta pretražuje ove tekstove po više kriterijuma. Pošto smo svesni da je u pitanju jedinstven sistem koji za izvor ima naše štampane medije, bilo je normalno da prvi partner bude Narodna biblioteka Srbije, gde njeni članovi mogu besplatno da rade pretrage. Nažalost, ono što je javni interes, da ne pominjem nacionalni, u ovoj zemlji se još ne prepoznaje nešto u šta mora da ulaže i država. ‘Ebart’ je svoj program zbog toga isključivo oslonio na svoja sredstva. U tome je velika pomoć stigla u opremi od Evropske agencije za razvoj, kao i od nekih drugih donatora. Ipak, da bi se preživelo i razvijalo, mora se pre svega opstati na tržištu.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
