Bez papirnatog traga

Predsednica Direkcije JUL-a Mirjana Marković na vreme je osetila da bi lako mogla da se nađe na udaru neke sablje i bude posečena, te je još 21. februara ove godine otputovala u Moskvu. Od tada joj se gubi svaki trag s tim što se povremeno pojavljuje u Hagu, odnosno u Ševeningenu, gde posećuje svog supruga u pritvoru. Holandske vlasti i Tribunal ne zanima odakle ona dolazi niti kuda odlazi nakon dva-tri dana boravka u Hagu. Budući da je još prošle godine pokojni premijer Đinđić rekao, ne navodeći razloge, da je hapšenje M. Marković pitanje dana, oprez i skrivanje tragova predsednice JUL-a bio je sasvim razumljiv. Posebno kad se njeno ime zajedno sa bivšim funkcionerima našlo na optužnici okružnog javnog tužilaštva koje je teretilo za nezakonitu dodelu stanova iz fonda Vlade Srbije. Konkretno: M. Marković je optužena za podstrekavanje Živke Knežević Cice, u to vreme generalnog sekretara Vlade, koja je privrženim prijateljima porodice Milošević širokogrudo delila vile i stanove iz fonda diplomatsko-stambenog preduzeća (DIPOS). „Socijalno ugroženi“ dobitnici su vile i stanove uglavnom otkupljivali po bagatelnim cenama i prodavali po tržišnoj vrednosti.

SVEDOK I OKRIVljENI: Na zakazano suđenje M. Marković nije dolazila, a ni policija, sa poternicom koju je za njom raspisao Okružni sud, nije uspela da je otkrije. „Za delo podstrekavanja zaprećena je kazna do pet godina zatvora što znači da je u nadležnosti Opštinskog suda“, kaže branilac M. Marković, beogradski advokat Zdenko Tomanović napominjući da je protiv M. Marković određen pritvor i da će, dok se ona ne pojavi pred sudom, taj predmet biti u mirovanju. Po svemu sudeći, mirovanje će dugo trajati jer nema gotovo nikakvih šansi da neka država M. Marković isporuči našim vlastima. Bar kada je reč o krivičnom delu podstrekavanja.

Gde boravi M. Marković? Prema rečima naših ljudi, stručnjaka koji su boravili službeno u Kazahstanu, Marko Milošević je donedavno imao restoran u Alma Ati. Majka ga je često posećivala, ponekad sa snahom Milicom i unukom Markom. „Restoran je opremljen u istočnjačkom stilu sa puno srme i arapskih detalja. I Marko i dva mlada konobara iz Beograda obojili su kosu u žuto. Međutim, prošle godine Marko je napustio prestonicu Kazahstana i otvorio restoran negde na Baltiku, ali i njega je napustio i vratio se u Rusiju u kojoj se navodno i sada nalazi“, kažu pomenuti stručnjaci.

Nakon ubistva premijera Đinđića interesovanje naših vlasti za M. Marković se znatno povećalo. Od trenutka kada su prema policijskim izvorima otkriveni detalji ubistva Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, i MUP je raspisao potragu za Mirom Marković jer je procenjeno da je motiv Stambolićevog smaknuća po svemu sudeći politički i da su u likvidaciju umešani i prsti bračnog para Milošević.

Kako stvari trenutno stoje, za bivšom predsednicom JUL-a postoji samo domaća policijska potraga. „Za Mirjanom Marković nije ništa raspisano s obzirom na to da se ona pominje i kao svedok i kao okrivljena“, kaže Dragan Šutanovac, predsednik Skupštinskog odbora za bezbednost. On tvrdi da se za Markom Miloševićem traga na celoj teritoriji zemljine kugle, što bi praktično značilo da je za njim raspisana međunarodna poternica koja važi za ceo svet i zbog velikih troškova izručenja raspisuje se samo za teška krivična dela. Crvena poternica se inače u 70 odsto slučajeva u nacionalnom birou Interpola raspisuje uglavnom za zemlje Evrope. Zanimljivo je inače da je na naš zahtev bila raspisana međunarodna poternica za izvesnim Dejanom Demirovićem zbog zločina počinjenih tokom oružanih sukoba na Kosovu. Njega su kanadski policajci uhapsili i držali u pritvoru očekujući dokumentaciju našeg pravosuđa iz Beograda na osnovu koje je trebalo da Demirović bude isporučen Srbiji. Međutim, kada je dokumentacija pristigla, kanadski pravnici su konstatovali da nema dokaza o njegovoj krivici i pustili ga iz pritvora, što može samo da znači da je naše tužilaštvo traljavo obavilo posao.

BOJE INTERPOLA: Budimir Babović, bivši potpredsednik Interpola za Evropu, objasnio je nedavno za list „Danas“ da u proceduri Interpola postoji jedna poternica i tri objave koje se razlikuju po sadržini i vizuelno, odnosno po boji kojom je obeležen gornji desni ugao.

– Crvena poternica je prenosni akt kojim se traži otkrivanje nekog lica i stavljanje u ekstradicioni pritvor. Kad to bude učinjeno, država koja insistira na ekstradiciji mora da potvrdi svoju odluku i zatraži ekstradiciju.

– Plavom objavom dostavljaju se zahtevi povodom nekog krivičnog dela, za proveru identiteta ili se odnose na nelegalne poslove učesnika. Tom objavom se ne traži stavljanje u ekstradicioni pritvor, već se prevashodno traži da otkriju izvršioci krivičnih dela ili svedoci.

– Zelene objave služe za upozorenje drugim državama da se neki određeni kriminalac nalazi na slobodi i da bi mogao ponovo da počini neko krivično delo.

– Žute objave daju podatke o nestalim licima uključujući i decu.

Potrage su verovatno najznačajnija aktivnost Interpola, koji sad ima više od 15.000 poternica i objava. Crvenih poternica je blizu 8000, procenjuje Babović.

U uređenim državama sa vladavinom prava nikad se ne objavljuje protiv koga je raspisana poternica, jer bi bilo nesuvislo upozoravati okrivljene da im preti opasnost, odnosno da im je policija za petama. Zato je sasvim razumljivo zašto je predstavnik Interpola u Moskvi Igor Firuljnikov na pitanje da li su dobili poternicu za sinom bivšeg predsednika Markom Miloševićem, za koga se pretpostavlja da se nalazi u prestonici Rusije, odgovorio: „Takve informacije ne dajemo.“ Kod nas, međutim, kao da postoji takmičenje u tome ko će prvi da objavi ko je pod poternicom, budući da podaci o tome postoje u nekadašnjem Saveznom MUP-u, MUP-u Srbije, MUP-u Crne Gore i za nadležna specifična „vojna“ krivična dela u vojsci SCG. Tako, na primer, komentarišući Interpolove poternice za suprugom i sinom S. Miloševića, ministar policije Dušan Mihajlović ocenjuje da bi uskoro i poternica za Mirjanom Marković mogla da „pocrveni“(?!).

Prema svojevremenom saopštenju MUP-a Srbije, postoje indicije da se M. Marković nalazi u Moskvi. To je možda tačno, ali je ministar unutrašnjih poslova Rusije Konstantin Tarasov ustvrdio da po „liniji Interpola“ iz Beograda nije stigao nikakav zahtev za hapšenje Mirjane Marković, niti Marka Miloševića“. Tarasov je takođe napomenuo da kada MUP Srbije raspiše neku poternicu za osobom za koju se sumnja da se nalazi u Rusiji, dalji posao obavlja Državno tužilaštvo u Rusiji koje je uzgred saopštilo da se kretanjem Mirjane Marković ne bavi i da ne znaju gde se ona nalazi. Takvim se zahtevom državnom tužilaštvu Rusije niko za sada nije obratio.

Sve u svemu, kako je proces protiv M. Marković u beogradskoj Palati pravde stavljen u mirovanje, čini se da je praktično i pitanje poternica

i dovođenja M. Marković i sina joj Marka, uprkos velikoj medijskoj halabuci i raznoraznim izjavama „znalaca“, zapao u ćorsokak. Ukoliko je uopšte na tu temu nešto ozbiljno i preduzeto.