Betonom na neolit

Jedanaest apartmana, restoran, bazen, info centar, pristanište, plaže… Sve to je po prvobitnom planu trebalo da bude izgrađeno u Lepenskom Viru, u okviru Nacionalnog parka Đerdap, delom i na mestima koja su pod prvim stepenom zaštite i gde je gradnja zakonom zabranjena. Nakon što su mediji i ekološke organizacije počeli da se interesuju za ovaj problem, plan je promenjen – u neposrednoj blizini jednog od najstarijih arheoloških nalazišta u Evropi umesto 11 gradiće se dva smeštajna objekta, info centar i restoran. One koji dolaze brodovima, trebalo bi da sačeka pristanište ili pristan. Od bazena se odustalo.

Moglo bi se reći da je ovo još jedan od uspeha civilnog sektora i medija u preventivnom sprečavanju ekološke katastrofe. Ali, da li je prerano slaviti?

Naime, iako planovi za gradnju, kao i novi propisi koji bi dozvolili nastanak ovog projekta još nisu stupili na snagu, sredstva za izgradnju već su predviđena budžetom Republike Srbije za 2022. godinu. Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture za taj projekat namenjeno je 180 miliona dinara, odnosno milion i po evra.

PITANJA BEZ ODGOVORA

U razgovorima sa ljudima na terenu provlačilo se jedno pitanje na koje nije bilo moguće naći odgovor – za koga je ovaj projekat bio pripreman? Prvobitni plan podrazumevao je značajna ulaganja.

Vladimir Nojković, direktor Turističkog prostora Lepenski Vir, kaže za BIRN kako mu nije poznato da su neka sredstva odobrena za projekat niti zna ko su potencijalni investitori. „Kako da imate investitora ako nemate ni projekat?“, pita se Nojković, dodajući da takav projekat može da iznese samo država – ni opština ni turistički prostor.

Prostorom na kome je planirana gradnja zajedno upravljaju Turistički prostor Lepenski Vir i Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap. I dok iz Turističkog prostora Lepenski Vir podržavaju gradnju, iz uprave Nacionalnog parka Đerdap smatraju da priroda mora da se sačuva i da ne može biti u službi razvoja. „Mi sve radimo sa idejom da zaštitimo ovaj nacionalni park i da se on sačuva za naredne generacije, što je uostalom i definicija nacionalnog parka“, kaže za BIRN izvršni direktor Nacionalnog parka Đerdap Nenad Radaković. Primedbe koje je Nacionalni park izneo tokom javne rasprave u septembru 2020, kao i komentari nevladinih organizacija, bili su ključni da se spreči gradnja u zabranjenim zonama. Ali bitka nije završena.

Iz uprave Turističkog prostora Lepenskog Vira smatraju da je razvoj neophodan i da postoji potreba za određenom infrastrukturom. „Sve ovo je neugledno, mora da se sredi“, objašnjava direktor Turističkog prostora Lepenski Vir Vladimir Nojković.

U susednom Donjem Milanovcu smatraju da je gradnja pristaništa i turističkih objekata u Lepenskom Viru nepotrebna i štetna i po prirodu, ali i po turizam tog kraja, jer će izgradnjom novog pristaništa „odvući“ turiste kojima je do sada taj grad bio odskočna daska za obilazak arheološkog nalazišta i nacionalnog parka.

Da bi se omogućila ova gradnja, u toku su izmene propisa – odnosno usvajanje novog Plana detaljne regulacije za ovaj prostor, kao i izmena Prostornog plana. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sa Tomislavom Momirovićem na čelu, nije odgovorilo na brojne upite koje je BIRN poslao proteklih meseci. Na naša pitanja nisu odgovorili ni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

PRVI STEPEN ZAŠTITE

Kada se parkirate iznad Lepenskog Vira i krenete ka Dunavu i vizitorskom centru u kome se nalazi preseljeno praistorijsko naselje, ubrzo ćete naići na šiblje, ilegalno postavljene vikend prikolice i ostatke betonskih ploča. „Ovde su bile barake za radnike koji su gradili put i ostale su betonske ploče, tako da ovo nije baš netaknuta priroda“, objašnjava Nojković na putu do reke.

Ideja da se prostor u okolini arheološkog nalazišta sredi nije novijeg datuma. Plan detaljne regulacije donet je pre 14 godina. Godine 2019. opština Majdanpek, kojoj pripada oblast oko Lepenskog Vira, napravila je idejno rešenje međunarodnog putničkog pristaništa neposredno ispod arheološkog nalazišta. U međuvremenu, broj posetilaca je rastao i javila se potreba za određenom infrastrukturom i uređenjem.

Kada su počele izmene, po prvom planu trebalo je da se izgradi 11 smeštajnih objekata koji bi bili građeni po modelu postojećih starih kućica koji pripada tradicionalnoj seoskoj arhitekturi, kaže Vladimir Nojković. Osim za smeštaj gostiju, istraživača i zaposlenih u Lepenskom Viru, kuće bi trebalo da svojim enterijerom pokažu kako se ranije živelo u ovim krajevima.

Lokacija na kojoj je bila planirana izgradnja ovih kuća bila je problematična pošto je jedna parcela u međuvremenu novim Zakonom o nacionalnim parkovima predviđena da bude pod prvim stepenom zaštite, u kom je gradnja zabranjena. „Na osnovu prigovora, ti objekti za smeštaj su smanjeni samo na dve kućice“, smatra Nojković, dodajući da veliki problem predstavlja parking „koji bi trebalo proširiti i ispod njega napraviti jedan info centar sa restoranom“.

Izvršni direktor Nacionalnog parka Đerdap Nenad Radaković kaže kako je namera opštine Majdanpek da se gradi u veoma osetljivom delu Nacionalnog parka, u kome se nalaze značajni rezervati sa jedinstvenim i retkim biljnim zajednicama, vrstama biljaka i arheološka nalazišta. „Jedan deo gde je bila planirana gradnja nalazi se u prvom stepenu zaštite, što je najzaštićeniji deo Nacionalnog parka, a drugi deo je u tampon zoni gde je drugi stepen zaštite i gde se aktivnosti moraju odvijati u skladu sa zakonom“, kaže Radaković i navodi da su svoje primedbe dostavili opštini Majdanpek.

„Sve primedbe koje su dostavljene opštini Majdanpek su razmatrane i radi se i o neosnovanim primedbama, jer ni u čemu nisu prekršeni propisi prilikom izrade nove planske dokumentacije“, odgovorili su iz opštine Majdanpek. Nenad Radaković kaže da njihove primedbe ne treba gledati kao na protivljenje razvoja ovog kraja. „Naravno da podržavam razvoj ovde, mi živimo ovde, ali kao odgovorni ljudi koji rade u Nacionalnom parku Đerdap reagujemo na ono što piše u dokumentima i dužni smo da poštujemo zakone“, smatra Radaković. On navodi kako su uspeli da zaštite prirodu i da više nije ugrožena, ali da je ostao još jedan nerazrešen problem – gradnja pristaništa kod Lepenskog Vira.

Pristanište već postoji u Donjem Milanovcu, koji je petnaestak kilometara udaljen od Lepenskog Vira. „Ono na šta smo mi reagovali u primedbama je i što je tamo planirana izgradnja pristaništa. U Prostornom planu područja posebne namene Nacionalnog parka Đerdap iz 2013. godine, kakav god da je, a koji je prepun grešaka, zbog čega se u ovom periodu radi novi, nigde se ne navodi plan izgradnje pristaništa već pristana. Pristan je mnogo manji objekat i različit pojam od pristaništa jer je pristan, između ostalog, deo pristaništa“, objašnjava Radaković.

Zbog nedostatka prostora, planom je predviđeno da se za gradnju pristaništa, odnosno pristana, koristi deo postojeće vodene površine. Izgradila bi se obaloutvrda i plato gde je planirana izgradnja zgrade uprave. Bio bi izgrađen i ponton sa pristupnim mostom. Radaković navodi da bi Donji Milanovac izgradnjom pristaništa u Lepenskom Viru dosta izgubio jer turisti ne bi imali potrebu da pristaju u oba mesta koja su tako blizu jedno drugom.

Sagovornici BIRN-a objašnjavaju da trenutno turisti koji dolaze Dunavom pristanu u Donjem Milanovcu, a zatim ih lokalni autobusi i taksisti voze do Lepenskog Vira. „Kada bi se to promenilo, oni bi dolazili kruzerom i na Lepenski Vir, i kod Golubačke tvrđave, i u Donji Milanovac. Idealno je i sa stanovišta zaštite životne sredine da nam što više ljudi dođe sa vode, a ne kolima, autobusima…“, napominje Vladimir Nojković. On smatra da će se na ovaj način povećati, a ne smanjiti turistička ponuda Donjeg Milanovca, jer će turisti tamo ići da jedu i spavaju. „Mi ovde planiramo da izgradimo restoran u kome se ne bi pravile proslave, nego da može da se popije kafa, piće, da se pojede kolač“, kaže on.

Još nije poznato ko će da raspiše tender za izgradnju ovih objekata, a na to pitanje odgovore nismo dobili ni iz Ministarstva građevine niti iz opštine ­Majdanpek.