Beograd kao Gotam bez Betmena

Svakome ko želi da prizna da nešto debelo nije u redu, pre svega sebi jer malo je onih koji o tome govore javno, jasno je da je država prestala da postoji u Beogradu još tokom gradonačelničkog mandata doktora i aktuelnog ministra finansija Siniše Malog. Sećate li se kada su fantomi porušili ulicu u centru grada, vezivali ljude, a policija nije reagovala? I to je “prošlo”.

Posle Malog došao je Goran Vesić, iako je zvanični gradonačelnik bio doktor Zoran Radojičić, koji ostaje upamćen jedino po kućici za vrapce. Vesić je zapravo bio taj koji je vodio grad, i za mnoge bio ne baš omiljena persona. Nadao se do poslednjeg trenutka da će on biti taj koga će predsednik Srpske napredne stranke i države Aleksandar Vučić postaviti i formalno za gradonačelnika, ali dogovor koji je ranije napravio sa drugim “graditeljem”, doktorom Aleksandrom Šapićem, ostao je na snazi.

SA PREVARANTIMA PREVARANTSKI

Najnovija dešavanja u vezi sa prvim čovekom glavnog grada trebalo bi da uđu u istoriju srpske korupcije. Čuli smo kako njegov najbliži saradnik, odnosno šef kabineta Nenad Milovanović navodno nudi nameštanje tendera vlasnicima firme Kentkart koja je zadužena za gradski prevoz. Šapić ne demantuje, već kaže da je Milovanović to radio u interesu grada i države, a ne u svom interesu.

Jadan je taj interes naroda u kome se na takav način rešava, u ovom slučaju konkretno gradski prevoz o kome Šapić evidentno malo zna. A kako i da zna kada se tim prevozom ne vozi, prema sopstvenim rečima, a trebalo bi. Kada bi jednom ušao u taj prevoz, možda bi se i sam zapitao koji je interes tog istog naroda da toleriše njegovo vođenje glavnog grada Srbije. U ovom tekstu se nećemo baviti rekapitulacijom nedelje u kojoj se, narodski rečeno, gradonačelnik Šapić “olupao” kada je, između ostalog, rekao: “Sa lopovima mora na silu, sa prevarantima mora prevarantski.”

Kada čujemo da tako nešto izgovara čovek koji vodi glavni grad Srbije u kojoj sve funkcioniše po pravilima SNS, a ne zakona, kada vidimo da je opozicija i dalje nemoćna (ili ne ume) da “iskoristi” afere vlasti, pitamo se da li je ovom gradu jedino rešenje Betmen? Neko ko bi skriven iza maske razotkrivao korumpirane političare i uz pomoć hrabrog tužioca/tužiteljke ih privodio pravdi. Pored Betmena, neophodan bi bio i dovoljno hrabar tužilac/tužiteljka. Dakle, i to nedostaje ovom gradu.

Saopšteno je da je, po nalogu višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije formiralo predmet radi provere informacija u vezi sa sadržinom razgovora sa sastanka koji su predstavnici Uprave grada Beograda održali u gradskoj Skupštini tokom aprila ove godine sa predstavnicima strane kompanije Kentkart. Formiran je predmet? Dobro, samo da dočekamo da vidimo epilog formiranja i da li će na kraju biti i pravnih posledica.

Pravdanje koruptivnog ponašanja svog najbližeg saradnika, po svemu sudeći, Aleksandru Šapiću je najnormalnija stvar. A nije normalno. Da li je oduvek posedovao takve manire ili su oni usvojeni ulaskom u Srpsku naprednu stranku, ostaje nepoznanica.

Ono što je poznato jeste činjenica da je i pre preuzimanja vlasti u Beogradu imao afere, da bi potom ulazio iz jedne u drugu. Još u junu 2021. godine, dok je autorki ovog teksta davao izjavu, prvi komšija na Bežaniji žalio se na njega da ga ugrožava dok renovira svoju vilu. Šapić je tada tvrdio da je sve čisto i da je laž to što govori komšija.

U oktobru prošle godine, BIRN je objavio da mu je ozakonjen taj nelegalno dograđeni objekat, te da je 2018. kupio vilu u Trstu čija se kvadratura, koja se pominje u italijanskom katastru, ne poklapa sa onom prijavljenom Agenciji za borbu protiv korupcije. I to je laž, tvrdi gradonačelnik koji je tužio BIRN.

O sebi Šapić kaže: “Ja sam za ovih par meseci udario u razne osinjake. Kao Brus Li u onom filmu, više ne znam s kim se bijem. Samo se vrtim i mašem rukama.”

OBEĆANJA U NIZU

I dok kritikuje svoje prethodnike zbog ranije datih obećanja, on tvrdi da će Grad od septembra omogućiti besplatne vrtiće za svu decu. Gradskim budžetom, kaže, predviđeni su i besplatni udžbenici od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole.

Ide i korak dalje, te najavljuje novi slogan glavnog grada: Beograd, grad radosti. U maju nas očekuje i manifestacija “Beogradski dani porodice”. “Odlučili smo da maj bude mesec porodice u Beogradu jer je 15. maja Međunarodni dan porodice. Ove godine ćemo 13. i 14. maja organizovati jedan veliki skup koji treba da pokaže zajedništvo, ne samo u porodici, već i zajedništvo našeg naroda, svih građana Beograda. Da pokažemo da postoje neke tradicionalne vrednosti, da ne smemo da odustanemo od njih, niti od naše prošlosti, ukoliko želimo da na pravi način vaspitavamo buduće generacije. Patrijarh Porfirije učestvovaće u ovoj našoj manifestaciji, koja će biti promocija radosti i tradicionalnih vrednosti. Zajedno ćemo pokazati jedinstvo i slogu, jer je porodica simbol zajedništva. Pozvaćemo ljude iz svih sfera društva da nam se priključe i da tako pokažemo svima šta je Beograd, šta je Srbija”, kazao je Šapić za portal TV Pink.

Neko je ovih dana njegove akcije i narativ upoređivao sa Vučićem, samo što je tu Šapić viđen kao “kineski” Vučić i bez jasne podrške kolega iz stranke.

SOLO PLIVAČ

I dok sve afere uglavnom padaju u vodu, sada se čini da Šapić pliva solo, i to nizvodno. U celoj stvari, možda je nekima čudno ćutanje Aleksandra Vučića, čija je stranka došla na vlast, za one koji još pamte, upravo na temi borbe protiv korupcije. I u Statutu SNS-a piše: borba protiv korupcije i kriminala na svim nivoima.

Tu borbu ne vide svi. Ne vidimo ni Agenciju za sprečavanje korupcije na delu, jasna su samo obećanja. Vučić ne ćuti slučajno, što jasno govori da je pustio Šapića da se snalazi sam. Dokle će? Neće još dugo, to je sigurno, svestan je da sa Šapićem u Beogradu ništa nije dobio, a da Beograd može da izgubi. Jednom kada dođu izbori i ako se opozicija “sabere”. Opozicija koja se i dalje ne snalazi u Gradu i ne uspeva da nametne svoje teme, a Grad napredno srlja u propast, sa njim i građani koji u njemu i žive.

Grad je besan i oštećen, i bukvalno i moralno. Ljudima je potrebna nada, a ne vide je. Kako i da je vide kada naprednjaci ne staju sa svojim aktivnostima, čak i na Uskrs su aktivisti SNS presretali građane i delili im poklone, dok je opozicija jedva vidljiva iako ima razlog za pobunu na dnevnom nivou. A ono o čemu političari ne razmišljaju je da smo svi u istom blatu, i da će nas haos u kome živimo skupo koštati.

Čak i ako bismo zanemarili Šapića, jer on je posledica, i afere u kojima je glavni akter, a ima ih podosta, moramo se zapitati u kojoj meri je anestezirano društvo koje ostaje imuno na svaku vrstu bezakonja koju sprovodi vlast. Čak i ako su Šapićeve namere najbolje, on evidentno ne zna da te određuje ono što radiš.

Ako Betmen uskoro ne dođe, Džoker nam ne gine.