Beg države pred batinašima

Kada krenete od hotela Grand u centru Kopaonika, levo prema mestu koje se iz nekog razloga zove Nebeske stolice, put vas vodi kroz mirisnu šumu četinara sve do Pajinog presla, pa dalje gore prema Pančićevom vrhu. Utabani zemljani put je u dobrom stanju i posetioci idu kolima sve do novog i još nezavršenog ski-bara „Pajino preslo“, lepog objekta sa fasadom od drveta.

Od njega ka istoku puca pogled prema Brusu i dalje ka Prokuplju. Desno od te kafane ide put uzbrdo prema Pančiću, vijuga kroz šumu i nudi dve opcije: da idemo ravno stazom uzbrdo, što je pravi izazov za one koji vole da se pentraju po planinama, a može se i okolo, što je duže, ali sa manjim opterećenjem za srce. Dok su se dve novinarske ekipe u utorak, u rano jutro pentrale po ovim vrletima Kopaonika, izigravajući turiste koji koriste sveže i sunčano jutro da se popnu na skoro 2000 metara nadmorske visine, neki drugi ljudi su džipovima jakih motora već stigli na Pančićev vrh i zauzeli mesto u bašti objekta „Vrh 2017“, monumentalnog zdanja koje ima status ski-bara.

Tačno u osam sati u utorak 7. avgusta 2018. godine začulo se zvono na vrhu Kopaonika. Međutim, to nije bilo zvono za pokretanje teške mehanizacije koja je trebalo da poruši nelegalni objekat na Pančićevom vrhu, nego zvono Skijališta Srbije za najavu početka rada uspinjače koja ide odozdo, od hotela Grand.

Tri novinarske ekipe, tridesetak „tipova“, jedna žena i radnik Skijališta Srbije zatekli su se tu u trenutku kada je trebalo da država Srbija sprovede zakon i sruši objekat koji je na vrhu Srbije podigla misteriozna investitorka Snežana Mitković, rodom od Smedereva. Zaista, na brdu iznad objekat bio je jedan automobil marke mercedes smederevskih tablica. Pored njega bili su parkirani beli lendkruzer marke tojota bez tablica, dva crna lendrovera beogradskih tablica, auto sa KM tablicama, crveni auto sa KS tablicama i nalepnicom MTS, te crna škoda superb beogradskih tablica – onakva kakvu voze „državni organi“.

PLANINSKI VUKOVI: Jedan od tipova koji je sedeo u bašti rekao je reporteru BIRN-a, onako usput, da je snimanje zabranjeno, a potom se pojavio i drugi čovek obučen u crno koji je novinarima rekao da je snimanje zabranjeno jer je u pitanju vojni objekat. Taj tip je na glavi imao kačket sa natpisom Srpska napredna stranka. Kada smo ga pitali da nam se predstavi i objasni kako je to vojni objekat, okrenuo se i otišao ka „bašti“ kafane na kojoj je sedelo dvadesetak tipova starih od 20 do 55 godina. Glatko podšišani, u tesnim farmerkama i kombat pantalonama, neki u majicama sa printom vuka sa beretkom na grudima, neki sa kapuljačama preko glava. Nisu izgledali kao redovni posetioci te kafane na Kopaoniku u rano jutro i moglo bi se pomisliti da su tu drugim poslom, odnosno da bi sprečili rušenje te zgrade. Neki od njih su ćaskali sa radnicima Skijališta Srbije koji su se docnije pojavili na tom mestu jer su imali neka posla oko uređivanja staza. Iz tog ćaskanja zaključujemo da su lokalci u pitanju i da se svi međusobno poznaju.

Dan ranije, u ponedeljak uveče, „Insajder“ i „Politika“ objavili su da od rušenja nema ništa. Ispostavilo se da je informacija iz Ministarstva građevine bila tačna: rušenje nije moglo da se sprovede zato što nije bilo policije, ali kao posledica takvog čina ostaju brojna pitanja. Ko je toliko moćan da svojom „nevidljivom rukom“ spreči državu da primeni zakon? Da li ovo znači da je Srbija priznala da nije pravna država jer se sama ne pridržava svojih odluka i zakonskih obaveza? Da li će neko da odgovara u MUP-u Srbije jer je opstruirao sprovođenje zakona?

O svemu ovome nisu brinuli ljudi koji su se tog jutra našli na koti 1976 na Kopaoniku. Sa razglasa je „išla“ muzika, svirao je Plej radio, nekada poznat kao Radio B92. Pevala je Bijonse. Oni su sedeli u bašti, telefonirali, ćaskali i grickali one svoje plastične kašičice.

U zbiru, dogodilo se sledeće: država nije uradila ono što je bila obavezna da uradi na osnovu odluka svojih institucija. Nije bilo mašina, nije bilo buldožera, nije bilo nijedne osobe iz srpskih institucija koje bi trebalo da pokažu da je država jača od nekih anonimnih investitora. Nije bilo države na delu teritorije za koju se još uvek veruje da pripada Republici Srbiji.

Rušenje nije obavljeno zato što je neko u policiji znao da će se u utorak ujutro na toj lokaciji okupiti neki „momci“ koji valjda „neće dati“ da se zakon države Srbije sprovede.

Nezavršena betonsko-stakleno-drvena skalamerija na prostoru sa kog kreće ski staza i „puca“ pogled na celu Srbiju, kada gledate na sever, i na Kosovo, kada gledate ka jugu, ostala je nedirnuta na mestu na kome nikada nije ni smela da se pojavi. Ispalo je da je neka anonimna osoba iz nekog sela kraj Smedereva, izvesna Snežana Mitković, jača i uticajnija od srpskih ministara Zorane Mihajlović i dr Nebojše Stefanovića.

IZLAZAK NA TEREN: U novembru 2017. godine BIRN i nedeljnik „Vreme“ objavili su pojedinosti o nelegalnom objektu na Pančićevom vrhu ili, preciznije na Starom rudištu na Kopaoniku. Istraživanje je pokazalo da se „na vrhu Srbije“ zida nelegalno i da su izvesnoj Snežani Mitković iz okoline Smedereva Skijališta Srbije na neverovatno brz način izdala neke saglasnosti, da je ona na osnovu toga dobila dokumentaciju od Republičkog zavoda za zaštitu prirode i da je tako, sakupivši par papira, udarila temelje monstruoznoj zgradi na vrhu Kopaonika, najvećeg turističkog centra u ovom delu Evrope.

Objavljivanje ovog istraživanja dovelo je do reakcije inspekcije Ministarstva građevine koja je još tada, krajem novembra 2017. godine, otišla na teren, utvrdila stanje i naložila investitorki da objekat sruši o svom trošku. Ništa se nije dogodilo.

Gradnja je privremeno obustavljena „dok ne prođe“ furtutma, dok ljudi ne zaborave, pa je nastavljena preko zime, e da bi se pred kraj sezone otvorio kafić pod imenom „Vrh 2017“ koji je i u utorak 7. avgusta otvorio vrata specifičnoj klijenteli, ali ne i novinarima koji su došli da o tome izveštavaju.

Televizijski serijal u produkciji „Insajdera“ emitovan u zimu 2018. godine, u kom su naširoko objašnjeni svi elementi ovog slučaja, doveo je do toga da slučaj ne padne u zaborav institucija i javnosti i da inicira aktivnosti oko rušenja objekta.

Tokom ovih godinu dana od kada je izgradnja započela, istovremeno sa drugim „izgradnjama“ u centru Kopaonika – jednog ogromnog hotela pored upravne zgrade nacionalnog parka i drugog hotela na mestu ranijeg objekta u vlasništvu Jugobanke (za koji se govori da je lažna arapska investicija i koji je dva puta veći po gabaritima od najvećeg, hotela Grand) – iskristalisale su se dve struje: jedna je ona u Ministarstvu građevinarstva, a druga su anonimni investitori, nevidljivi moćnici koji rade na svoju ruku ne poštujući ni zakon ni propise, ne mareći za izgled planine, ekologiju niti bilo šta drugo. Rešili su da zidaju onako kako su sami zamislili i to rade i nema boga da ih bilo ko u tome zaustavi. Kada se pogleda istorija slučaja „kafane na Pančićevom vrhu“, videćemo da je Ministarstvo koje vodi Zorana Mihajlović pokušavalo bar da radi kako treba, da istera stvar do kraja, ali se čini da je ministarka stavila ruku u džep nekoga mnogo jačeg od sebe, čije lice još ne možemo da vidimo.

STRADANJE PO ZORANI: Kada smo pre dve nedelje saznali da su objektu na Pančiću odbrojani dani i da će po sili zakona biti srušen, pomislili smo na trenutak da je u Srbiji primena zakona moguća i da ipak, ipak, niko nije iznad zakona. Učinilo se da će institucije uraditi svoj posao i da je ta odluka konačna, i da neka lažna nevidljiva investitorka iz okoline Smedereva ne može tome da stane na put.

Međutim, nekoliko dana pošto se o tome povela rasprava, na par slobodnih medija i na društvenim mrežama, na udaru tabloida našla se ministarka Mihajlović koju je direktno napao najmoćniji čovek SNS-a Darko Glišić, „prvi operativac stranke“, kako se to uobičajeno kaže, a u suštini, predsednik srpske vlade u senci i čovek koji sa svojim koordinatorima upravlja svim procesima na lokalu u Srbiji. Dakle, moćni Glišić se obrušio na Zoranu, optužujući je da je lopov, da se obogatila tokom mandata i da je krajnje vreme da se „tome“ stane na put – Glišić je predsednik Izvršnog odbora stranke, a Zorana je potpredsednica i potpredsednica Vlade Srbije.

Zašto je Glišić napao Zoranu? Navodno zbog toga što je izjavila da ne veruje da će poslanici SNS-a glasati za smenu Vjerice Radete sa mesta potpredsednice srpskog parlamenta, a izgleda, prema nekim izvorima iz Ministarstva građevine, da je pravi razlog upravo pokušaj da se sruši objekat na Pančićevom vrhu.

Od kad je izgradnja počela, spekulisalo se ko je zapravo pravi investitor. Istraživanje BIRN-a je pokazalo da je „iza“ žena koje se pominju u papirima zapravo Goran Janićijević zvani Čeda, nekadašnju šurak Dragana Šormaza, poslanika SNS-a, moćni trgovac sekundarnim sirovinama iz okoline Smedereva sa bazom u Požarevcu i, u poslednje vreme, građevinski investitor u Beogradu.

Janićijević je godinama radio poslove „ispod radara“ povezujući se sa preduzetnicima od Novog Sada do severa Kosova. On i supruga uhapšeni su 2013. godine sa većom grupom saradnika, vlasnika raznih kompanija, sa kojima je bio napravio mrežu za fiktivno poslovanje i izvlačenje gotovine. Tada je bio osumnjičen za utaju i pranje više miliona evra, ali se taj slučaj rastegao u Osnovnom tužilaštvu u Požarevcu, koje nije imalo uslova i znanja da se bavi organizovanim kriminalom. Kako god, taj se Čeda vozdigao, napredovao poslednjih pet godina i postao u nekim krugovima u Beogradu poznati investitor. Podaci do kojih se do sada došlo ukazuju da je on potencijalni zidar kafane na Pančiću, da je za te potrebe koristio potpise svojih rođaka, kao što je Snežana Mitković ili bivših kelnerica kao što je Sonja Miljković, formalna vlasnica kafane „Vrh 2017“.

Oni koji „znaju prilike“ u Raškoj i na Kopaoniku, kažu da je to vlasništvo Zelje, odnosno, Zorana Milojevića, moćnog koordinatora SNS-a za taj deo Srbije, kao i za istočnu Srbiju (na njega se „žale“ ljudi u Zaječaru i Negotinu) i zaposlenika MTS-a na Kosovu. Zanimljivo je da je u danu predviđenom za rušenje na vrhu Kopaonika među automobilima koji su dovezli „branitelje“ bilo i jedno sa nalepnicom MTS, a imalo je „stare“ kosovske table (KS oznaka).

PA ŠTA S TIM: Zaista, šta ima običan čovek u Srbiji od svih ovih saznanja, od ovog „neverovatnog“ novinarskog truda i pokušaja da se pokaže da u Srbiji ne vlada zakon, nego zakon jačeg?

Ako bi policija htela da sprovede istragu, lako bi došla do podataka ko su ljudi koji su se okupili u rano avgustovsko jutro na 2000 metara nadmorkse visine da brane nelegalni objekat predviđen za rušenje (vidi okvir).

S druge strane, ćute i u Ministarstvu građevine, a mogli bi da nam kažu mnogo stvari. Ovaj reporter je poslao pitanja u kojima je tražio objašnjenje ko je iz MUP-a odbio da pošalje policiju sa „izvršiteljima“, ko nije hteo to da uradi i iz kog razloga. Do završetka ovog teksta u utorak popodne nije bilo odgovora iz Ministarstva građevinarstva. Ministarka Mihajlović nije odgovarala na pozive.

Posredno, objasnio je istog dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić u još jednom obraćanju naciji povodom „stanja na Kosovu“. On je rekao da na 150 metara od Pančićevog vrha patroliraju NATO snage i da bi javnost to trebalo da zna. Da li je to razlog zbog kog srpska policija nije smela da odbrani deo svoje teritorije od anonimnih uzurpatora nije jasno, ali, možda je trebalo da Zorana pita NATO sme li da ruši gore ili da to uradi dr Nebojša…

Važno je da se nama govori da smo bezbedni i da ne brinemo. A to gore? Taj objekat i druga divlja gradnja? Pa koji to normalan građanin Srbije ide na Kopaonik? Tamo idu samo tajkuni i lopovi, pošten svet ide u Golubac ili na Borsko jezero. Kakav, bre, Kopaonik…

Policija – odgovornost Ministarstva građevine

JOŠ JEDNA PROZIVKA: Ministarka Mihajlović

„Izostanak asistencije policije u rušenju objekta na Kopaoniku bio je opravdan i u skladu sa zakonom, jer Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije priložilo potpunu dokumentaciju“, saznaje BIRN u policiji. U policiji kažu da je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture dostavilo zahtev za pružanje policijske pomoći prilikom sprovođenja izvršenja rešenja građevinske inspekcije o uklanjanju objekta na Kopaoniku, ali da nije priložen odgovarajući dokaz da je organ nadležan za izvršenje pokušao izvršenje bez pružanja policijske pomoći.

„Članom 53 Zakona o policiji, propisano je da se policijska pomoć u izvršenjima pruža kada se u sprovođenju izvršenja osnovano očekuje otpor, dok je odredbama člana 54 istog Zakona, između ostalog, predviđeno da uz zahtev za pružanje pomoći mora biti priložen akt kojim se dokazuje da je organ nadležan za izvršenje pokušao izvršenje bez pružanja policijske pomoći. Dana 27. jula 2018. godine, Policijska stanica u Brusu dobila je zahtev za pružanje asistencije povodom uklanjanja spornog objekta. Kako isti nije bio u skladu sa pomenutim odredbama Zakona o policiji, tačnije nije dostavljen dokaz da je pokušano izvršenje bez policijske pomoći, dana 30. jula 2018. godine, podnosilac zahteva je obavešten o formalnim nedostacima i upućen da dostavi potrebnu dokumentaciju, što do danas nije učinjeno, shodno čemu asistencija nije mogla biti pružena“, navodi se u saopštenju dostavljenom BIRN-u.

foto: zoran žestić / tanjug