Visoka javna potrošnja posledica je uverenja vlade da ekonomska (pogotovo fiskalna) politika na privredni rast ima veći uticaj nego restrukturisana privreda
Dušan Pavlović
Svoj mandat u martu 2004. godine vlada Srbije započela je ekonomskom politikom koja se zasnivala na dva principa. Prvi je u inauguralnom govoru formulisao premijer: „moguće je restrukturisati preduzeća bez otpuštanja radnika“. Drugi je princip da je slab privredni rast (koji je u 2003. iznosio 2,5 odsto BDP-a) moguće podići aktivnom (ekspanzivnom) fiskalnom politikom. Povećanom potrošnjom trebalo je da se poveća tražnja, a onda je veća tražnja trebalo da navede preduzeća da proizvode više, što je trebalo da rezultira višim privrednim rastom.
Da ta politika neće biti uspešna videlo se već krajem leta 2004. godine. Realan privredni rast na kraju godine jeste bio znatno viši (sedam odsto), ali prvenstveno zahvaljujući uspesima u poljoprivredi. (Poljoprivredni rast je u 2004. godini iznosio oko 20 odsto.) Ekspanzivna fiskalna politika dovela je do visoke inflacije (13,4 odsto na kraju 2004. godine) i veće potrošnje, koja je uslovila rast spoljnotrgovinskog deficita (33,7 odsto BDP-a na kraju godine).
Nakon pregovora sa MMF-om, vlada je znatno smanjila budžetski deficit, ali nije znatno smanjila potrošnju. Jer, pravi indikator javne potrošnje nije nivo budžetskog deficita, već nivo i struktura potrošnje. Smanjenje deficita koje je dogovoreno sa Fondom omogućeno je povećanim budžetskim prihodima (čemu je doprinela i viša inflacija). Prihodi od poreza su porasli (u prvom kvartalu 2005. godine oni su bili realno viši za 20 odsto u odnosu na prvi kvartal 2004, a čak za 50 odsto viši nego u prvom kvartalu 2003), pa je vlada nastavila da troši kao i ranije.
Osim toga – i to je za pitanje visoke potrošnje najvažnije – struktura potrošnje je ostala slična. Prema Memorandumuobudžetuiekonomskojifiskalnojpoliticiza2005. godinu, koji je objavilo Ministarstvo finansija, vidi se da će se u 2005. godini na plate, penzije, socijalnu zaštitu trošiti skoro isti procenat BDP-a kao i u 2004. godini. Jedino se predviđa sniženje potrošnje na subvencije i restrukturisanje sa 5,3 odsto na 4,4 odsto, što ukupno smanjuje javnu potrošnju sa 46,2 odsto na 45,5 odsto BDP-a(vidi tabelu). Pitanje je, međutim, da li će s obzirom na štrajkove u javnom sektoru koji su usmereni na rast zarada vlada moći da ostvari ovu projekciju. Isplaćena ukupna neto masa zarada u februaru 2005. u odnosu na februar 2004. godine pokazuje da rast plata premašuje produktivnost za 0,8 odsto. U javnom sektoru situacija je još kritičnija, i za isti period povećanje iznosi 2,4 odsto. Vlada je, kako vidimo, već suzila manevarski prostor i moraće da svaki nadolazeći štrajk za povećanje plata u javnom sektoru odbije ukoliko želi da rast zarada ide u korak sa rastom produktivnosti.
Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija za godine od 2004. do 2007. (u procentima BDP) Izvor: Memorandumobudžetuiekonomskojifiskalnojpoliticiza2005. godinusaprojekcijamaza2006. i2007. godinu. Ministarstvo finansija Republike Srbije, oktobar 2004. godine.
Osim toga, za ovu godinu se već sada zna da će Železnica, Elektroprivreda i JAT poslovati sa gubitkom. Za to se sada kandiduje i NIS. Nepredviđeni gubici nastali zbog štrajkova i otpora restrukturisanju moraju se nadoknaditi iz budžeta. Nadalje, ministar za privredu i privatizaciju u intervjuu „Politici“ od 10. aprila kaže kako vlada treba da nastavi sa subvencijama i kreditima ispod cene (kroz Fond za razvoj). Od privatizacije preduzeća, na drugoj strani, u ovoj godini ne treba imati prevelika očekivanja. Kod Agencije za privatizaciju ostalo je nešto manje od 1000 preduzeća. Zbog ogromnih dugova ta preduzeća je teško prodati, a lakše likvidirati kroz stečaj. Međutim, isti ministar je već nekoliko puta od decembra prošle godine podvukao da vlada ne namerava da insistira na primeni Zakona o stečaju. (Podsetimo se da Agencija za licenciranje stečajnih upravnika još nije počela sa radom.) Privredna struktura će se, kako vidimo, sporo menjati tokom 2005. godine.
Da vlada, u stvari, i dalje želi da problem rasta rešava aktivnom fiskalnom politikom, umesto aktivnijim restrukturisanjem realnog sketora, vidi se iz njenog odnosa prema monetarnoj politici i politici kursa dinara. Naime, ako je fiskalna politika ekspanzivna, onda monetarna politika mora da bude restriktivna. Restriktivna monetarna politika može da zahteva stabilniji (fiksni) kurs, a to stvara rizik visokog deficita na tekućem računu (koji je na kraju 2004. godine iznosio 13 odsto BDP-a), dok njeno popuštanje uvećava rizik od inflacije. Ali čini se da je u ovom trenutku bolje odlučiti se za restriktivniju fiskalnu, a fleksibilniju politiku kursa dinara, odnosno da je bolje inflaciju kontrolisati fiskalnom politikom (manjom potrošnjom) nego politikom kursa. To je, međutim, upravo ono što vlada ne može da uradi – zbog stava da ekspanzivna fiskalna politika vodi do većeg rasta, a na nerviranje guvernera NBS-a.
Visoka javna potrošnja čini suštinu sukoba Vlade Srbije sa MMF-om. Javnosti je, naime, manje poznato da je MMF 25. februara objavio jedan kratak izveštaj koji sadrži uglavnom negativne ocene vladine ekonomske politike upravo zbog visoke javne potrošnje. (Izveštaj se može naći na internet adresi http://www.imf.org/external/np/ms/2005/022505.htm.) To je razlog što je vlada odložila pregovore oko 5. i 6. revizije. Ona bi sada, po svemu sudeći a i po izjavama nekih njenih predstavnika, da se izvuče iz celog dila, ali ne sme da dozvoli da MMF-ova konačna ocena ne bude pozitivna zbog 700 miliona dolara duga Pariskog kluba koji su preostali da se otpišu. Sasvim je moguće da će vlada, da bi koliko-toliko udovoljila MMF-u, donekle ubrzati restrukturisanje javnog sektora, a potom gledati da ugovori manje obavezujući aranžman i nastavi reforme sporijim tempom. Ovoga puta bez čvrstih rokova, i najverovatnije ponovo sa ubeđenjem da je fiskalna politika ključna za rešavanje pitanja sporog rasta.
Autor je docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!