Barikade nisu cilj, već sredstvo

Srbi na severu Kosova su na barikadama. Snage KFOR-a prete da će primeniti silu. Prelazi Jarinje i Brnjak su zatvoreni, dijalog između Beograda i Prištine je zamrznut. Nastavak pregovora i implementacija do sada dogovorenog su pretpostavka da Srbija u decembru dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. „U pozitivnom izveštaju Evropske komisije nema dodatnih uslova. Pretpostavke iz tog izveštaja biće ispunjene, a to je obnova dijaloga sa Prištinom i implementacija onoga što je do sada dogovoreno“, kaže šef pregovaračkog tima Srbije i dodaje da i pored toga nije isključeno da će pred dobijanje kandidature pred Srbiju biti postavljeni i dodatni politički uslovi. A u procepu između pristupanja EU i legitimne borbe za nacionalne interese Republike Srbije na Kosovu, neki lokalni srpski lideri sa severa Kosova imaju ozbiljan „problem sa sagledavanjem realnosti“ i na čitavu situaciju gledaju kroz prizmu partijskih programa, kaže Stefanović.

VREME: Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se krajem prošle nedelje sa predsednicima četiri srpske opštine sa severa Kosova. Koji su rezultati tih razgovora koji su trajali skoro pet sati?

BORKO STEFANOVIĆ: Taj sastanak je pokazao lidere sa severa Kosmeta u malo drugačijem svetlu. Interesantno je da neko traži sastanak na najvišem nivou da bi čuo stav države, realan prikaz situacije i dobio smernice, a onda izađu pred novinare i kažu da se nisu složili i da idu da se konsultuju sa skupštinama svojih opština. To nije prirodno. Ljudi na barikadama čekaju neko rešenje, čekaju da im se prenese stav njihove države, da čuju koji je izlaz iz situacije, a ne da čekaju gospodu predsednike opština da se vrate i kažu kako se nismo dogovorili. Nažalost, mi smo posle tog sastanka videli uvođenja nekih ideoloških, stranačkih principa u dramatičnu situaciju, u kojoj im mesto nije. Nije posao predsednika skupština opština da svojoj državi postavljaju zahteve koji su neispunjivi. Zaista mi se čini da neki od njih imaju problem sa sagledavanjem realnosti. Mi našim građanima na Kosmetu nikada nismo rekli neistinu, to je naša dužnost, pa makar se to nekome i ne sviđa.

Da li se interesi predstavnika opština na severu Kosova razlikuju od celovitih interesa Republike Srbije?

Ne razlikuju se. Ali se razlikujemo u shvatanju na koji ćemo način ostvariti naš interes, kao i u percepciji realnosti. Neki od lidera sa severa Kosmeta misle da je u praksi moguće ostvariti nešto što je zapravo ostvarljivo samo u idealnom svetu njihovih stranačkih programa. Drugo, neki od njih misle da je pravi put ka ostvarivanju i našeg i njihovog interesa u antagonizmu, u tome da su same barikade cilj. Mirna borba na barikadama je legitimna i mi je podržavamo. Ali, barikade nisu cilj, već samo sredstvo. Ogromna većina ljudi na severu Kosmeta je normalan, radan svet koji se na barikadama legitimno bori za normalne uslove života.

Zašto su tražili sastanak sa predsednikom države, a ne sa šefom Vlade Mirkom Cvetkovićem?

Njihov zahtev je bio takav, ne bih ulazio u njihove motive. Oni su tražili sastanak na visokom nivou da bi dobili jasne smernice i bili upoznati sa stavom Republike Srbije. To su dobili u veoma konstruktivnom razgovoru. A onda se jedno priča na sastanku, a nešto sasvim drugo u razgovoru sa medijima. I to je veoma štetno po naš zajednički interes.

Koliki je uopšte vaš uticaj na političke predstavnike Srba sa Kosova? Ako se vi nešto dogovorite sa delegacijom Prištine, da li možete da garantujete da će to na terenu biti sprovedeno?

Svi dosadašnji dogovori i njihova implementacija mahom idu naruku Srbima južno od Ibra. Mi, naravno, jednako želimo da zaštitimo interese Srba sa obe strane Ibra, ali realnost je takva da neke stvari prosto ne mogu da budu linearno implementirane na celoj teritoriji Kosmeta. Sever Kosmeta je dokazao svoju posebnost, tu se nalazi monolitna srpska zajednica koja ne želi da živi pod kosovskim institucijama i naša je dužnost kao države da ih podržimo u odbrani njihovih legitimnih interesa dokle god je to u okvirima mirnog demokratskog procesa.

Ali, mi ni interes Srba sa severa Kosmeta ni interes Republike Srbije u celini ne možemo da odbranimo ukoliko se izopštimo iz međunarodne zajednice. Dijalog sa Prištinom je jedini način da se reše konkretni problemi. Bez obzira na to što su mnoga rešenja do kojih se došlo kontroverzna, pa čak i neprihvatljiva za Srbe sa Kosmeta, mi smo učinili sve što je moguće u okviru realnih okolnosti.

U preporuci Evropske komisije da Srbija treba da dobije status kandidata stoji da se „pretpostavlja“ da će se dijalog sa Prištinom obnoviti i da će se realizovati dosadašnji dogovori. Da li to znači da dobijanje statusa kandidata zavisi od dobre volje predstavnika Srba sa severa Kosova?

Ne. Implementacija dosadašnjih sporazuma zavisi pre svega od države Srbije koja će sve učiniti da to bude u što kraćem roku. Realnost je, međutim, takođe da neki od tih dogovora verovatno neće moći da se implementiraju na severu Kosmeta zbog specifičnosti tamošnje situacije. To nas sve zajedno usmerava ka posebnom dogovoru za sever Kosmeta, koji treba istovremeno da zaštiti i interese lokalnih Srba i nacionalni i državni interes Republike Srbije u celini.

Ne možemo mi kao država da preuzmemo obavezu da implementiramo dogovore u mestima u kojima to žele da učine prištinske vlasti tumačeći te sporazume onako kako njima odgovara. Imali smo takvu situaciju oko carinskih pečata, najavljuje se slično za slobodu kretanja. Konkretno, što se slobode kretanja tiče, taj dogovor se apsolutno ne tiče ni upotrebe i korišćenja srpskih ličnih karata ni registarskih tablica na vozilima. Međutim, Bajram Redžepi (prim. red. ministar unutrašnjih poslova Kosova) najavljuje da će oni da skidaju srpske tablice i oduzimaju srpska dokumenta. To uopšte nije dogovoreno i primer je zloupotrebe prištinskih vlasti. Mi ćemo sve učiniti da ih pre svega kroz međunarodni uticaj u tome onemogućimo.

Sada se u igru prvi put uvodi reciprocitet, na kome je insistirala Priština. A svaka batina ima dva kraja. Mi smo omogućili građanima koji imaju lična dokumenta i registarske tablice prištinskih institucija da se normalno kreću, zato što tu nema prejudiciranja statusa, pa tako i naši građani koji žive na Kosmetu imaju pravo na korišćenje ličnih dokumenata i tablica Republike Srbije.

Kažete da se postignuti dogovori različito tumače. Koliko srpsko tumačenje nailazi na razumevanje predstavnika međunarodne zajednice?

Nailaze na dosta razumevanja. U pregovaračkom procesu teži se ka tome da se svaki detalj utvrdi do kraja. Ako je to nemoguće, onda se ide na to da sporazum obezbedi neophodan stepen dvosmislenosti, koji će obe strane moći da tumače u skladu sa svojim interesima. Tu se stavlja veća težina na implementaciju u kojoj značajnu ulogu igra Evropska unija. Dakle, mi smo svi usmereni na to da kroz implementaciju obezbedimo svoj interes, jer kroz sam tekst sporazuma taj interes ni za nas ni za Prištinu nije u potpunosti ostvaren.

Stanovište država koje su priznale Kosovo preklapa se sa stavom Prištine, a to je da je Kosovo nezavisna država i da kao takva ima pravo da uspostavi kontrolu nad čitavom svojom teritorijom, pa makar i silom. Polazeći od toga, tumače se mnogi dogovori na način koji ne odgovara Srbiji. Da li vas to obeshrabruje?

Nemam pravo da budem obeshrabren. To je realnost. Njihov interes deluje lako ostvarljiv u datim okolnostima. Na našoj državi je da pokaže da nisu moguća crno-bela rešenja. Mi za sobom nemamo silu, ali imamo građane koji su pokazali visok stepen jedinstva i discipline. Mi imamo stalne kontakte sa svetskim centrima moći, stalno objašnjavamo zašto je pogrešna upotreba sile, do čega bi dovela eskalacija….

Do čega bi dovela eskalacija sukoba?

Dovela bi do toga da bi Srbija bila značajno onemogućena da na konstruktivan način rešava probleme. Drugo, građani bi bili dodatno izloženi pritiscima i nasilju svake vrste i oni ne bi želeli više da razgovaraju čak ni na operativnom nivou sa predstavnicima međunarodne zajednice. Ta napeta pat pozicija na severu Kosmeta ima potencijal da zbog povišenih emocija, frustracija, stalnog pritiska, kojem su ti ljudi izloženi dvanaest godina, dođe do neželjenog toka stvari. Mi smo do sada uspevali da ne dođe do eskalacije. To je naravno samo privremeno rešenje. Trajno rešenje mora biti takvo da mi kao država možemo da izađemo pred građane i da kažemo da smo došli do rešenja za Jarinje i Brnjak koje je jedino moguće, a sve drugo rešavaćemo u pregovaračkom procesu.

Vi ste odložili pregovore sa Prištinom kada su uz asistenciju KFOR–a i EULEX–a kosovski carinici postavljeni na prelaze Jarinje i Brnjak i kada su nastali nemiri. Koji je uslov Srbije da se nastave pregovori, da li će pregovora biti ako se kosovski carinici ne uklone?

Mi smo pregovore odložili u situaciji kada je KFOR pucao na građane. Ja očekujem da ćemo veoma brzo nastaviti dijalog sa Prištinom. Mi smo sa predstavnikom EU Robertom Kuperom i pomoćnikom državnog sekretara SAD Filipom Rikerom pokrenuli proces u smislu regulisanja prelaza i prometa na Jarinju i Brnjaku. Ti razgovori se kreću u pozitivnom pravcu, dostižno je kompromisno rešenje koje će zadovoljiti bazične interese Republike Srbije i građana na severu Kosmeta. Ono neće biti perfektno, ali najbolje moguće u ovim okolnostima. Čim budemo imali obrise tog rešenja, mi ćemo moći da nastavimo dijalog sa Prištinom. Dogovor će biti implementiran kroz rad implementacione grupe u koju će biti uključeni i Srbi sa severa Kosmeta na ekspertskom nivou.

Znači li to da će se razgovori sa Prištinom nastaviti i ako kosovski carinici ostanu na prelazima Jarinje i Brnjak?

Kosovski carinici su već tamo i naš zadatak je da pronađemo rešenje koje će regulisati čitavu situaciju. Problem koji je Priština napravila nije samo u dovođenju carinika već u nametanju rešenja kako ga oni vide bez bilo kakvog dogovora.

Ali uz podršku i EULEX–a i KFOR–a….

Da. Ali mi omogućavamo Republici Srbiji da se vrati u pregovarački proces i dobije rešenje koje je bolje od ovog sadašnjeg. Cilj nam je da ta dva prelaza imaju svoju specifičnost, da potvrdimo da su oni drugačiji od ostalih prelaza, što proizlazi iz međunarodnih dokumenata koji su usvojeni. Kosovo kao jedinstvena carinska teritorija postoji od 2000. godine odlukama UNMIK-a i Saveta bezbednosti UN. Nije Republika Srbija stvorila Kosovo kao odvojeni carinski entitet. Kosovo je kao UNMIK–Kosovo član CEFTA od 2006. godine, što je prihvatila tadašnja vlada Vojislava Koštunice. Jednostavno nije tačno da je carinsko područje jednako državnom području, za to postoje primeri u svetu.

Znači, uz neke dodatne dogovore, moguće je da se pregovori između Beograda i Prištine nastave, i ako kosovski carinici ostanu na Jarinju i Brnjaku?

Ja sam siguran da ćemo ubrzo imati jasne konture rešenja za Jarinje i Brnjak i da ćemo odmah zatim nastaviti dijalog u Briselu o telekomunikacijama, električnoj energiji, regionalnim inicijativama i diplomama. Postoji mogućnost da raspravljamo i o pitanju vazdušnog saobraćaja koje smo ranije započeli, a tu se pita i NATO. Nastavak dijaloga je jedini način da Srbija brani svoje državne i nacionalne interese i da se odupre zahtevima za ukidanjem institucija na severu Kosmeta.

Ako se pregovori otegnu, da li očekujete da bi KFOR mogao da dobije komandu da na silu ukloni barikade?

Ta mogućnost je svakodnevna. Ali je važno da građani na barikadama ostanu mirni. Oni ne sprečavaju samo da zaživi država Kosovo, već brane i svoje kuće i svoje živote i svoj opstanak na Kosmetu. Mi smo u tom smislu na istoj liniji sa njima i tu nema razlike između države i njenih građana. Razlike su taktičke prirode, a nažalost u odnosu na neke lidere na severu Kosmeta postoje i značajne razlike u odnosu na percepciju realnosti u kojoj živimo.

Šta vi tim ljudima koji nedeljama izdržavaju na barikadama treba da kažete da bi se povukli? Šta očekuju da čuju od vas?

Oni očekuju da čuju da je njihova država Srbija postigla rešenje sa međunarodnom zajednicom o tome kako će funkcionisati Jarinje i Brnjak i da to rešenje bude u potpunosti saglasno sa njihovim zahtevima. Da li će ono biti u potpunosti u skladu sa njihovim zahtevima, to ćemo videti, mi se svakako borimo za to, a biće onakvo kakvo je realno najpovoljnije u datim okolnostima, da se obezbedi regulacija prometa robe, a da pritom ne prejudicira status Kosmeta.

A koji su vaši predlozi za prevazilaženje situacije na Jarinju i Brnjaku, koji su uslovi da se nastavi dijalog?

Ne bih sada iznosio detalje zato što su pregovori u toku. Ali mi moramo da dobijemo potvrdu od EU i SAD da postoji okvir rešenja za Jarinje i Brnjak i da je on prihvatljiv i za nas i za Prištinu, dakle da potvrđuje specifičnost ta dva prelaza što je u skladu sa planom u šest tačaka Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji potvrđuje regulisan promet robe i vrlo jasno i institucionalizovano prisustvo Republike Srbije. Država Srbija će svakako ostati funkcionalna na severu Kosmeta, o tome želimo da postignemo dogovor, da se utvrdi postojeće stanje i obezbedi sigurnost za Srbe na severu Kosmeta

Stiče se utisak da vam predstavnici međunarodne zajednice kažu da kod kuće možete do mile volje da ponavljate da Srbija ne priznaje Kosovo, ali da ni slučajno ne pokušavate da u praksi blokirate širenje nezavisnosti.

Ima i takvih koji to traže od nas. Neke uticajne države su zaokruživanje takozvane nezavisnosti Kosmeta stavile u ravan ostvarivanja svog nacionalnog interesa.

Recimo Nemačka, koja traži da se ukinu paralelne institucije države Srbije na severu Kosova, pre svega pravosudni organi. Da li je to za vas isključeno?

Naravno da za nas to nije prihvatljivo.

A da li će se to, hteli mi to ili ne, na kraju ostvariti?

To može da se ostvari samo silom. A kada nešto silom namećete, a to nas je istorija baš na Kosmetu naučila, ako nemate podršku stanovništva, to je na duge staze neodrživo. I u međunarodnoj zajednici znaju da moramo da napravimo aranžman koji će zaštititi interese ljudi koji na tom delu Kosmeta čine ogromnu većinu. Međunarodni aranžmani potvrđuju da Priština nema suverenitet na čitavom Kosmetu. Predstavnici međunarodne zajednice na severu Kosmeta razgovaraju sa liderima lokalnih Srba i predstavnicima države Srbije. Ja sam sa generalom Bilerom napravio aranžman koji nam je doneo mesec i po dana kakvog-takvog mira i stabilnosti. Zašto nisu pregovarali o tome sa Bajramom Redžepijem? Dakle Srbija postoji i postojaće na Kosmetu.

Znači, Srbija ni u kom slučaju neće prihvatiti ukidanje srpskog i uspostavljanje prištinskog pravosudnog sistema na severu Kosova? I to nije uslov za dobijanje statusa kandidata?

Svi organi vlasti, sudski ili upravni ili bilo koji drugi na severu Kosmeta treba da budu organi Republike Srbije ili organi koji pripadaju Srbima na severu Kosmeta, ali se to može postići samo kroz dogovor. Ne može se ništa postići time da Priština, na primer, pošalje svoje sudije i tužioce i helikopterima EULEX-a prevozi ih u sudnice u Mitrovici, kao sada carinike na administrativne prelaze. To je rešenje koje je na dugi rok neodrživo. Potreban je dogovor sa lokalnim strukturama. Država pregovara na svom nivou, a i lokalne strukture imaju svoj legitiman interes i treba da i same razgovaraju sa KFOR-om i EULEX-om. Treba poći od toga da se potvrdi nesumnjiva, evidentna realna posebnost severa Kosmeta koja je rezultat nemirenja građana da žive u nezavisnom Kosmetu. Istovremeno, moramo dobiti sva prava i za Srbe južno od Ibra.

Kojim putem idete za Mitrovicu?

Idem alternativnim putem, navikao sam na to kao i naši građani sa severa Kosmeta. Zvanični prelazi su izbačeni iz igre jednostranim potezom Prištine i posve nepotrebno.

Da li vi morate da tražite dozvolu od prištinskih vlasti svaki put kada idete na Kosovo?

Ne. Čak ni u teoriji to nije obavezno, mada Priština to tako predstavlja. Niti sam tražio dozvolu, niti ću je tražiti ja ili bilo ko od srpskih zvaničnika. To smo pogotovo obesmislili dogovorom o slobodi kretanja. Postavlja se pitanje kako je moguće da se Srbija proziva za punu implementaciju dogovora o slobodi kretanja, a da niko iz centralne Srbije – kako to u Prištini kažu – ne sme da boravi tamo bez dozvole. Zbog toga više na tome i ne insistiraju.

Šta biste rekli Srbima na severu Kosova, ako komanda KFOR–a najavi da će na silu da sklone sve barikade?

U svakom slučaju, kao i do sada, nemojte se izlagati opasnosti i sili KFOR-a. Bolje je povući se nego ugroziti živote ljudi.