Znalo se, nažalost, da će navijači nekoliko balkanskih zemalja praviti najviše problema organizatorima i policiji. Više nikoga ni ne iznenađuje što se, osim na terenu, brukamo i na tribinama i ulicama nemačkih gradova. Potvrdilo se ponovo pred celim svetom da su mnogi “na ovim prostorima” i dalje zatrovani i zaslepljeni mržnjom, i zahvaljujući takvima čini se da brojni ljubitelji fudbala širom Evrope, a i sami organizatori, jedva čekaju da nam svima “vide leđa”
Potrudili su se organizatori da se što manje osete posledice nestabilne političke situacije u Evropi i svetu, posebno zbog agresije Rusije na Ukrajinu i Izraela na Palestinu. Navijači ogromne većine reprezentacija ne zloupotrebljavaju prvenstvo za političke poruke, niti šire nacionalnu netrpeljivost, ali, nažalost, tu su navijači sa Balkana da zacrne sliku. Brojke jasno govore da su od početka Evropskog prvenstva najviše kazni zbog navijačkog divljanja platili fudbalski savezi Hrvatske, Albanije i Srbije, a i ti savezi, kao i savezi Kosova i Severne Makedonije, čije reprezentacije ne učestvuju na prvenstvu, najviše su se i međusobno tužakali.
Prva je nastupila reprezentacija Hrvatske i zabeleženo je, između ostalog, kako jedna poveća grupa u “kockastim” dresovima peva ustašku inačicu stare koračnice Marširala Jelačića vojska, koja je u Srbiji početkom 20. veka prepevana u Marširala kralja Petra garda. “Istrčale, istrčale, zagrebačke frajle. Korak ide za korakom, mlad ustaša pod barjakom. Boj se bije, bije, ustaški se barjak vije…”, orilo se oko stadiona u Berlinu. Na samom stadionu su te grupe, logično, nastavile da divljaju i na kraju je UEFA zbog bacanja plastičnih čaša i drugih predmeta, te paljenja baklji, kaznila Hrvatski nogometni savez (HNS) sa 87.875 evra. Tri sata kasnije na scenu su stupili navijači Albanije, koji su pored bodrenja svoje reprezentacije u duelu sa Italijom, takođe palili baklje i ubacivali predmete u teren i, podrazumeva se, skandirali i isticali neprikladne poruke. Zato je FS Albanije stigla ukupna kazna od 37.375 evra.
Potom je, sutradan, premijerno nastupila reprezentacija Srbije i već tokom dana u Gelzenkirhenu su zabeleženi incidenti: u fan zoni je grupa srpskih navijača pokušala da zapali albansku zastavu, a zabeleženo je kako je poveća grupa navijača Srbije u kameru nemačkog RTL-a tokom živog uključenja otpevala “Ko to kaže, ko laže, Srbija je mala, nije mala, nije mala, triput ratova”, uz dodatak “i opet će ako bog da sreće”, potom skandirala Kosovu, Rusiji i Ratku Mladiću.
No, sve je zasenila tuča ispred jednog restorana, koja nije bila posebno masovna, niti krvava, ali je u njoj pokušao da učestvuje i sin predsednika Srbije, što je osam dana kasnije – na poslednjem od nekoliko stotina dosadašnjih vanrednih obraćanja naciji – konačno potvrdio i sam Aleksandar Vučić. Na snimku napravljenom mobilnim telefonom videlo se kako nekoliko krupnih momaka pokušava da spreči jednog da se umeša u uličnu tuču, a ovaj se otima i kidiše. Iako snimak nije najjasniji, ipak su prepoznati Danilo Vučić i pojedini pripadnici specijalne vojne jedinice Kobre. Na kraju je sve potvrdio predsednik Srbije i, naravno, opravdao postupak svog starijeg sina.
I na tribinama tokom utakmice Srbije i Engleske čuo se već dobro poznat i prilično oskudan nacionalistički repertoar, o čemu je kolega Nemanja Rujević pisao prošle nedelje (od “Srbija – Kosovo” do “Ko ne skače taj je Šiptar”), a uz razne varijante srpskih zastava bile su i brojne zastave Rusije. UEFA je i ovoga puta reagovala i kaznila FSS sa ukupno 14.500 evra zbog ubacivanja predmeta i provokativnih poruka.
Disciplinske mere UEFA prouzrokovane su i prijavama koje su savezi podnosili jedni protiv drugih, jer svako vidi problem u drugome, nikada u sebi. Prvo je nakon utakmica prvog kola FSS prijavio FS Albanije zbog zastava Velike Albanije i antisrpskih poruka, a potom je FS Kosova prijavio FSS zbog zastava sa Kosovom i antialbanskih poruka. Sve je kulminiralo nekoliko dana kasnije na utakmici između Hrvatske i Albanije, kada su grupe navijača zajednički skandirale “Ubij, ubij Srbina”, a u širenje mržnje direktno se uključio i jedan igrač Albanije. FSS je podneo prijave i čak zapretio da će napustiti takmičenje ukoliko kazne ne budu primerene, a i FS Severne Makedonije je reagovao. UEFA je potom albanskom savezu izrekla ukupnu kaznu od 47.500 evra, od čega 25 hiljada zbog “prenošenja provokativnih poruka neprikladnih za sportski događaj”, dok je reprezentativca Mirlinda Dakua kaznila sa dve utakmice neigranja zbog skandiranja protiv Srba i Makedonaca. HNS je za sada kažnjen sa 28 hiljada evra zbog ubacivanja predmeta u teren i paljenja baklji, a UEFA je otvorila istragu i zbog optužbi za rasizam i diskriminaciju.
Javnost Srbije je s pravom bila uznemirena morbidnom porukom sa tribina stadionu u Hamburgu, ali su atmosferu dodatno zagađivali režimski mediji huškajući na sve Hrvate i Albance i nastavljajući dugogodišnju mantru o “nevinom narodu”, “ničim izazvanom reakcijom” i slično. Slično je i predsednik HNS-a zažmurio pred brljotinama svojih sunarodnika izjavivši nakon prijave FSS-a da on nije čuo skandiranje protiv Srba, niti video uvredljive transparente, te da su u HNS-u “uvek osuđivali bilo kakav poziv na mržnju i diskriminaciju”.
Sprega države, s jedne strane , i huligana i kriminalaca koji su kriju iza navijačkih grupa odavno je ustoličena u Srbiji, a nakon dolaska naprednjaka na vlast ta je veza s vremenom dobila skoro zvaničnu formu. I u Hrvatskoj populistički političari gaje prisne veze sa kontroverznim likovima sa i oko tribina, a i neprestano udovoljavaju dominantnim ekstremnim navijačkim grupama, posebno kad nastupa fudbalska reprezentacija, pa otud i ne čudi što mnogi na tribinama prihvataju ustaške i antisrpske pokliče i pesme. Tako je i na ovoj strani, posebno što je na čelu države čovek koji se hvalio huliganskim ispadima iz mladosti i već punu deceniju s pozicije apsolutne moći drži pod kontrolom najznačajnije vođe navijača dva najveća kluba, i koji, pokazalo se pre neki dan, opravdava razulareno ponašanje svog sina na ulicama Gelzenkirhena.
I igrači, nažalost, doprinose gajenju huliganstva i šovinizma na tribinama podilazeći im na mnogo načina i preuzimajući njihove estetiku. Zato smo i doživeli da jedni slave uz pesme proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, a drugi uz hitove Baje Malog Knindže. Sasvim očekivano u društvima koja neguju nacionalizam, pominju samo sopstvene žrtve, a prećutkuju sopstvene zločine i povrh svega glorifikuju ratne zločince.
Zato nije ni čudo što se čuje sve više glasova da se pooštre kazne za reprezentacije čiji navijači šire mržnju i izazivaju teške incidente, čak i do isključivanja sa prvenstva. Takođe, ako je suditi po prvoj zatvorskoj presudi u Španiji zbog rasističkih poruka na fudbalskom stadionu, namera je da se zaoštri i politika prema pojedincima koji izazivaju nemile scene. Naime, trojica navijača Valencije su u maju prošle godine Brazilca Vinisijusa Žuniora, igrača madridskog Reala, nazivali majmunom i imitirali tu životinju, a pošto su identifikovani i privedeni, u sudskom postupku su osuđeni na po osam meseci zatvora.
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Pobuna mladih ljudi, studenata, ali i srednjoškolaca, unela je čitav niz novih elemenata u društveni i politički život. Na prvom mestu, pobuna studenata obnovila je nadu u Srbiji. Studenti su upalili svetlo i to se svetlo više ne može ugasiti. Ta vedrina, ta živost, taj trijumf života i novih ideja, ta oslobođenost od starih formi, starog i prevaziđenog mišljenja, starih strahova i maligne propagande – to je dah slobode koji je zemlja dugo priželjkivala, ali nije imala ni sreće ni snage da ga se domogne
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku.Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt” kaže za “Vreme” Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija
Suočene sa nekim vidom generalnog štrajka, vlasti beže u prastaru foru – kontramiting. Ali, i taj krčag ide na vodu dok se ne razbije
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na prvom učešću na Evropskom prvenstvu posle 24 godine naša državna reprezentacija nije se proslavila i završila je učešće nakon prvog kruga na poslednjem mestu u grupi, uz dva remija i jedan poraz. I što je posebno razočaravajuće, uz bezidejnu i dosadnu igru, kakvu je malo ko pružio tokom prve faze turnira u Nemačkoj
Rat na relaciji navijači – uprava Partizana dobio je nove razmere Apelom za slobodan Partizan koji su potpisali bivši igrači kluba, njih skoro 80. Legende kluba iz Humske ponavljaju zahtev za smenom uprave, a taj se zahtev godinama uzvikuje na tribinama i na protestima navijača. Međutim, rukovodstvo u liku Milorada Vučelića i Miloša Vazure i dalje odoleva pritiscima. Da li je konačno došao trenutak da se na ovu, isuviše dugu priču, stavi tačka i da se “parni valjak” prepusti nekome ko bi njime bolje upravljao
