General Delić sklopi beležnicu i generalski stupi za govornicu, srpski i libijski oficiri su završili iste akademije, pa ako smo mi ‘99. uspešno odbranili svoju zemlju, zahtevam da i libijski oficiri uspešno vode svoju vojsku do pobede...
Subota, što prošla, ko svaka subota, takoreći praznična i neradna. Tako bilo i na Trgu Nikole Pašića, pred taj Dom sindikata, retki prolaznici prolaze pored tezgi sa džidžamidže i takav zeleniš. Ali, ne smeta što je neradni dan ako su Veliki i Istorijski poslovi i dela u pitanju. Svako ko priš’o ka Domu sindikata mog’o vidi da je baš o tome reč, o Istoriji: odasvud, a najviše Ozdo, od neznano gde parkiranih autobusa, pristizali su ljudi i žene, žene i čoveci, sa onije Šešelj bedževi Stop Hagu. Nisu se oni na Trgu zadržavali, pravo de rečeno, zaduženi za usmeravanje su ih pratili u salu. Pre ulaza u salu, štand desno, mogli vide najnovije delo od svoj Lider, „Nastavlja se čerupanje haških ćurki“, Beograd, 2011. Pre ulaska u salu pridošlice predadoše i cedulje sa svoje ime i upisano odakle stižu. Reporter pokaza interesovanje imal’ ‘de kakva blagajna, kasa, ‘de isplaćuju dnevnice, neki borbeni dodatak, bi spreman stane u red, jok, toga ne bilo.
Uđe i reporter u salu, sedala su zauzimana, napred, na binu, velika slika, bilbord, Gadafi u neke zlato ‘aljine, Šešelj u civilu, kosa na levu stranu, bela košulja, kravata. Još bio taj veliki natpis, Miting podrške libijskom narodu i njihovom vođi Moameru el Gadafiju, govornica, dugačak radni astal, na dve strane zastave SRS, svečane zastave Srbije, levo jedna zelena, vele libijska. Reporter pokaza još interesovanja, dođe do letka na kome pisaše da se poziva da se svojim prisustvom podrži libijski narod, koji brani svoju zemlju, i da se podrži njegova volja da na čelu im države ostane dokazani borac protiv globalizma i imperijalizma Moamer. Na letku još pisalo kol’ko ‘iljada dolara daje Moamer za svako dete, kol’ko kad se žene, kupuju kola, stan, i kol’ko košta benzin, u dinarima 10 dinara.
BALKONI PRAZNI: Reporter prođe napred, prvi red je bio obeležen imenima radikalski prvaka, Vjerica, Nataša, Jojić, iza su bila sedala sa natpisom Libijci, galerija još bi prazna, preko zvučnika, tek da se čuje, je išlo, „U nama živi ime/ I sija zvezda sjajna/ To je Voja, Voja Šešelj“… Reporter uze dalje gleda, jedna u prvi redovi isturila karton na kome piše da joj ukrali 75.000 evra, galerija se punila, muzika posta načisto ćirilična, Libijci zauzeše mesta, izvadiše zelenu zastavu i postere u boji Gadafija, kamermani i fotoreporteri bez granica uzeše rade pos’o. Novinar diže glavu, pogleda u one ko VIP balkone, imal’ de one nastajlingovane što nikom ne da tekovine demokratije Trivan Potpredsednice, bar Jeremić Vuka, jerbo Istorija na delu, i jerbo se nikad ne zna šta nosi noć, a šta nosi dan, i kakvi vetrovi mogu zaduvaju. Jok, balkoni su bili prazni, ne opazi ništa od svega i toga.
Sala bi puna ko oko i tuljac, povremeno uzeše da se javljaju ‘Nako aplauzi, sredinom u prvi red ode u ešarpu borbene boje Vjerica, s njom i ona, sa maramu manje borbene boje, Nataša, ‘Nako aplauzi se pojačaše, u salu stupiše muški radikalski prvaci, sve to ode pravo i na binu, ‘Nako aplauzi pređoše u neku dreku, na bini svako sede na svoje mesto, potpredsednik SRS Dragan Todorović počasno i između dva Libijca. Pustiše „Spremte se, spremte, četnici“, sve ustade, sve udari u taj ritam, stojeći odslušaše libijsku himnu, Bože pravde. Libijci sa bine uzeše dinamično pesniče s obe ruke, ovi iz publike da odgovaraju, bi toga još, javi se voditeljka u zelenu bluzu, Danas smo se okupili da damo podršku libijskom narodu i njihovom vođi pukovniku Moameru el Gadafiju… parole Libijaca sa oborukim pesničenjem se nastaviše, voditeljka nastavi da SRS najoštrije osuđuje sramno ponašanje režima Borisa Tadića, najavi da će poruku Šešelja iz Haga pročitati najmlađi Šešelj sin. Na binu izađe Najmlađi Šešelj sin, Prijateljskom libijskom narodu i njenom vođi Moameru el Gadafiju… U Hagu, 8. aprila, dr Vojislav Šešelj.
Istupi takoreći prvi potpredsednik SRS rumen ko da se nikad nije sklanj’o pod šatore Dragan Todorović, Poštovani libijski rodoljubi, čast mi je da mogu da kažem da možete da vidite da su građani Srbije uz vas, pitanje je časti i dostojanstva dati podršku libijskom narodu i pukovniku Gadafiju… Živela Libija, živeo Gadafi, krenu ka mestu, svi skočiše u čestitke, sve se diže, Libija, Libija… Izađe, od voditeljke najavljen kao blizak prijatelj Gadafija, Ahmed Bezuhi, kako stade za mikrofon arapski energično diže ruke i besedi parole. Blizak prijatelj Gadafija Bezuhi nastavi bude energičan, voditeljka čita prevod, Želim da zahvalim SRS-u i bratskom srpskom narodu što nas podržavaju protiv imperijalizma, posebno zahvaljujem za podršku našem vođi Gadafiju… Naš cilj je pobeda, ili svi ginemo, Vođa je naš simbol, svi ćemo se žrtvovati za njega i branićemo se do pobede, na kraju želim da se zahvalim velikom srpskom narodu, balkanskim lavovima, za njihovu iskrenu podršku… Sve prihvati povike Srbija, Libija, ko imade diže zastavu, diže se takoreći Prvi potpredsednik, sve se diže, Libijci su ko u transu pesničili, sala sve u ritmu pratila.
UF PREVOD: Nastupi potpredsednik Mirčić, general Delić je i tu ‘vato beleške, i on se reče istorijski, U ovom trenutku, na ovom mestu, okupila se slobodarska Srbija, i njemu svi čestitaše, voditeljka najavi predstavnika Sinova libijske revolucije. Izađe Libijac sa presavijenom zastavom preko levog ramena, od svega što rek’o, a rek’o puno, simultani prevodilac uspe prevede, Naravno, uf, znači, Borićemo se za našu državu ceo život. Opet bi, Libija, Libija, ti’ povika na arapskom, nastupi potpredsednik Krasić, Ovo radimo u ime srpskog naroda da bismo dokazali koliko smo ljudi, danas srpski narod skida bruku koju je učinio Boris Tadić… Dignimo glas za slobodu libijskog narod, i za slobodu srpskog naroda, Živeo slobodarski libijski narod, živeo srpski narod, Živela Srbija, živela Velika Srbija, čekamo Šešelja… Jopet povici i galama, ustade i prvi potpredsednik Todorović, sve se pojača, sala je sve pratila, najaviše predsednika Udruženja studenata Libije. Predsednik studenata Libije prenese pozdrave heroja Gadafija, simultani prevodilac je sve preveo sa Naravno, uf, znači, uf, general Delić je i dalje pis’o i beležio, izađe i potpredsednica sa obe cipele Pop Lazić, Mi smo uz libijski narod i pukovnika Gadafija. Pop potpredsednica ekskluzivno i hrabro objavi jošte da dr Vojislav osam godina u Haškom kazamatu, da se tamo obreo posle mitinga podrške Iračkom narodu, da to zato što su se uplašili da će dr Vojislav i SRS postanu okosnica antiglobalističkog pokreta u svetu, i da su, toga što se tiče, u pravu.
Bi i Libijac ispred Udruženja za podršku Gadafiju, bi ti povika i uzvika i skakanja, naravno uf simultani prevodilac prevede Gadafi, i prevede, Pobedićemo čeličnom pesnicom svakoga ko hoće naše bogatstvo i našeg heroja Gadafija, koji nema rakete, ali ima milionski živi štit od svoga naroda… Bi još ti slogana i parola na arapskom, pomenuše i Sarkozija, a onda general Delić Božidar sklopi svoju beležnicu i generalski stade za mikrofon, U ovoj sali je mnogo oficira srpske vojske koji su se borili protiv NATO-a, srpski i libijski oficiri su završili iste akademije, učili po istim programima, vežbali na istom oružju, pa ako smo mi ‘99. mogli uspešno da odbranimo svoju zemlju, zahtevam da i libijski oficiri uspešno vode svoju vojsku do pobede… Svi skočiše čestitaju generalu, svi uzeše dalje viču, jopet se diže i Prvi potpredsednik, jopet bi svega i toga, nastupi jedan član Kolegijuma SRS, nastupi jošte jedan član Kolegijuma SRS-a, voditeljka zahvali što došli da podrže libijski narod i njegovog vođu Gadafija, na binu istrčaše Libijci sa svoju zastavu, podigoše i srpsku, organizator organizovano pusti libijsku muziku, bi tog arapskog glasovanja, radikalski prvaci odoše na službene izlaze, narod hrabro zapuca odakle doš’o.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
