Avioni, kamioni i sirni namaz

U danima dok je premijer Republike Srbije bio u Moskvi, KRIK je objavio nova istraživanja. Ona ukazuju na sumnju da je gradonačelnik Beograda „Dr“ Siniša Mali dobio državnu zemlju bez nadoknade. Kakve li podudarnosti! Prva asocijacija mi je bio slučaj Anatolija Serdjukova, ministra odbrane Ruske Federacije, osumnjičenog za malverzacije oko raspolaganja državnom imovinom. Smenjen je samo zbog sumnji, a pre nego što je i pomislio na konferenciju za medije. Prestao je da se pojavljuje u javnosti, baš onako kako je iz javnosti nestao i gospodin „Dr“ Karl Teodor cu Gutenberg, bivši ministar odbrane Savezne Republike Nemačke, koji je podneo ostavku zbog prepisanog doktorata. A u Srbiji se desilo već viđeno: ništa. Premijer Vučić za razliku od predsednika Putina i kancelarke Merkel, „ne da“ svoje saradnike i upućuje više nego jasne poruke pravosudnim organima na koga se ne sme „udariti“ baš kao što i javno sugeriše na koga se mora žestoko udariti.

ONI I MI: Istog dana kada je smenjen Serdjukov, za ministra odbrane Rusije postavljen je „Mr Fix-it for Mr Putin“, kako je „Ekonomist“ nazvao Sergeja Šojgua. Kažu da ministar Šojgu nije služio vojsku, ali to mu svakako nije prepreka da unapređuje ruski sistem odbrane, u Srbiji ga najviše hvale upravo oni koji mu to u Srbiji ne bi oprostili. U resoru ministra Šojgua mogu se uočiti promene: dobre – profesionalnih vojnika u ruskoj vojsci danas ima više nego regrutne vojske (događa se tzv. puzajuća profesionalizacija, o kojoj mi je svojevremeno govorio i načelnik generalštaba RV, general Makarov), vrši se ubrzana modernizacija svim vrstama nove ratne tehnike.

U istom resoru u Srbiji se u te tri godine dešava svašta, ali nažalost ništa dobro. Uočavamo da za tri godine imamo tri ministra odbrane. Pamti li neko da je aktuelni premijer bio i ministar odbrane? Seća li se neko ko je bio sledeći ministar? Po čemu ga pamtite? Poslednjeg pamtimo po aferi „helikopter“, sukobu sa NGŠ Dikovićem, smanjenju profesionalnog i ličnog standarda pripadnika VS, zloupotrebi VBA u političke svrhe, zidanju crkve, svojeg lika na ikoni, dukatu, zvanju viteza…

U poslednje tri godine ministri u Vladi su bili: ministarke Grubješić, Marić, Đukić-Dejanović, Kalanović i ministri Mrkić, Jovanović, Rodić, Dinkić, Krstić, Radulović, Knežević, Glamočić, Bačević, Petković… Realno, Gašić je ostavio najveći trag.

Činjenica, Ministar se angažovao na obezbeđenju akumulatora za MiG-ove. Zamolio je i ruskog ministra Sergeja Šojgua da mu izađe u susret. Kako su naši mediji objavili i gospodin Putin se lično zauzeo za donaciju akumulatora. Premijer Vučić mu se po prijemu donacije zahvalio. Potom su mediji objavili da su pronađeni akumulatori kupljeni pre 2012, koje ministar verovatno nije hteo da upotrebi jer datiraju iz vremena kad se sve „urušavalo“. Nakon pet meseci bez dežurstva lovaca u sistemu PVO, što je ozbiljna obaveza Srbije i međunarodne bruke, opet se desilo već viđeno: ništa.

Da li je odlazak delegacije u Moskvu doneo išta novoga, jeste. Saznali smo da predsednika Putina raduje povećana robna razmena u oblasti poljoprivrednih proizvoda za čak 40 odsto, ali to očigledno nije bio dovoljan razlog da u delegaciji bude i ministarka poljoprivrede (ime poznato malom broju građana Srbije). Zašto bi se pričalo o izvozu proizvoda srpskog seljaka kad možemo o uvozu ruskog naoružanja. Takođe smo saznali da se fijat 500l, i pored nekoliko „odobrenja“ (2012-13-14) za uvoz u Rusiju baš kao i „sirni namaz“, ipak nije našao na tržištu te zemlje. Neko je slagao građane, a poprilično sam siguran da to nije predsednik Putin.

ŠTA ZNA DETE…: O ugovoru JP Jugoimport SPDR za nabavku dva helikoptera Mi17 javnost je već obaveštena. Pregovori su se odvijali u Beogradu i Moskvi nedeljama pre posete premijera i ministra Moskvi. Pitanje je kako i kojim novcem će se platiti, pominje se mogućnost da jedan kupi upravo SDPR, a da se za drugi podigne kredit. Država se ionako za tri godine zadužila gotovo devet milijardi evra, pa jedan kredit više-manje, ništa novo.

Za potrebe „Novog oruđa artiljerije“, skraćeno Nora, dolaze kamioni Kamaza više od deset godina, u narandžastoj ili u beloj boji, ali nijedan premijer nije o tome javno pričao. Umesto o praznim najavama investicije Sisu Kamiona, uz devastiranje FAP-a, moralo se koncentrisati na razvojne projekte Vojnotehničkog instituta. Kamioni FAP-a 4×4, 6×6 i 8×8, važni su ne samo za opstanak Priboja, već i radi smanjenja uvozne zavisnosti, radi obezbeđenja potreba jedinica Vojske. Baš kao sa idejom započetom pre četiri godina u Velikoj Plani, kojom će se okončati uvozna zavisnost artiljerijskih i drugih dugih cevi iz Rusije.

Istini za volju, o topu 242 nikad ništa nisam čuo, ali sam ove godine na sajmu Partner u Beogradu bio ponosan na Zastavu koja je pokazala dokle su stigli sa razvojem automatskog topa 30 mm u NATO kalibru (30×173). Razvoj je počet dok sam bio ministar, kao naš odgovor na ruski top 2A42, ali i na slične nemačke i američke topove. Za razliku od premijera, nadam se da će na kupoli Lazara biti srpski, a ne ruski top. Ipak, moguće je da premijer nema saznanja o proizvodu Zastave pa zato forsira ruski top. Ova mogućnost je sporna jer smo se toliko puta uverili da premijer zna sve i to uvek najbolje. Nažalost, veći problem od same priče o tome vidim u nedostatku izvoznih aranžmana Lazara.

Najavu remonta ruskih helikoptera u Srbiji vidim kao veliku šansu. I nikakav problem ne vidim u nedostajućem kapacitetu. U vreme SFRJ, kupovina tehnologije za proizvodnju tenkovskog motora, uslovljena je kontraisporukama tih istih motora. Vrednost isporučenih tenkovskih motora SSSR iz „Fabrike motora specijalne namjene“ sa Pala višestruko je prevazišla cenu same fabrike. Tako i tehnologiju i kapacitet za remont helikoptera, vidim da je moguće otplatiti uslugom remonta ruskih helikoptera. Mada i ova najava, bojim se završiće kao fabrika avio-delova ili fabrika čipova. Već viđeno. Ne znam kako se u ovu priču uklapaju i dva helikoptera zapadne proizvodnje, ali ko te pita, šta zna dete šta su dva helikoptera.

BUMERANG SPIN DOKTORA: Mora se sopstvenim snagama nastaviti sa digitalizacijom PVO sistema. O blagovremenom uočavanju, praćenju i predikciji pada balističkih raketa Premijer ne mora da razmišlja u Moskvi. Rešenje mora i može potražiti u Beogradu zamenom zastarelog Automatskog sistema iz ‘74. godine, novim domaćim Komandno informacionim sistemom PVO-a.

O najavi jurišnih helikoptera i novih MiG-ova izražavam očekivanja, ali s obzirom na sve već viđeno prethodne tri godine, i sumnju. Znamo da je „Politika“ još 2012. god najavila, nove MIG-ove i PVO sisteme, od tada do danas vojska nije videla ni završetak opremanja uniformom. Doduše, radi se na infrastrukturi, građevinski radovi su očigledno u vrhu interesovanja čelnika MO, svi znamo i zašto. Očigledno, Moskvi nije stran offset aranžman. Ruskoj Federaciji tokom devedesetih godina isporuke zemnog gasa plaćali smo barter aranžmanom: lekovima Galenike, nameštajem Simpa, odećom Kluza… dok danas Vlada razmišlja o kreditu za nabavku naoružanja.

Ranije najave o kojima su „Novosti“ pisale do detalja da će Rusija pomoći Srbiji i u plasmanu domaćeg oružja i municije na treća tržišta sada su izostale. Očigledno da su te najave bile neutemeljene, spin doktori režima nisu svesni da se bumerang lažne informacije uvek vrati onome koji ga je bacio. Suprotno tome, treba jako ozbiljno shvatiti rusku agenciju Sputnjik, koja prenosi nedavne aktivnosti Rosoboroneksporta i Uralvagonzaoda u Kuvajtu i njihovom pokušaju da ugroze višedecenijsku poziciju Jugoimporta sa tenkom M84. Remont i modernizacija tih tenkova doneli bi pozamašnu svotu novca kako odbrambenoj industriji tako i budžetu Srbije, verujem da bi i toliko pominjani i premijeru najvažniji „deficit“ bio smanjen, ali očigledno je da je delegaciji ipak bitniji „sirni namaz“!

Sve je već viđeno!