U doba Aleksandra Vučića, ministri skoro nikad nisu nosioci politike ministarstava na čijem su čelu. Naime, predsednik Srbije ima i neverovatnu sposobnost, a to je da izračuna cenu svake osobe kojoj će ponuditi mesto u Vladi. Izgleda da u tu svrhu služe konsultacije i odlaganje formiranja kabineta do poslednjeg dana – treba vremena da se napravi adekvatan “profajling”
U nedostatku nekih važnijih događaja i sastanaka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napravio je raspored konsultacija sa poslaničkim grupama u cilju rada na sastavljanju budućeg kabineta nove Vlade Srbije. Deset godina od kada je formirao samostalno svoj prvi kabinet, ako ne računamo dva pre toga na čijem je čelu bio predsednik SPS-a Ivica Dačić, a sve je vodio Vučić kao prvi potpredsednik Vlade. Sada se prihvatio da vidi sa svima koji su prešli cenzus – šta oni kao misle i kako kao oni vide buduću izvršnu vlast.
Šaip Kamberi, poslanik albanske manjine i njen zastupnik u Skupštini Srbije, kaže da su ovo pete konsultacije na koje ide u Predsedništvo za manje od sedam godina Vučićevog mandata na mestu predsednika Srbije. Po tome je Srbija apsolutni evropski lider, a teško je da bi se i u svetu našla slična pojava. Imali su u susednoj Bugarskoj nešto slično poslednjih godina, imali su u Izraelu – ali to je bilo izazvano činjenicom što su rezultati izbora bili takvi da je bilo teško ili nemoguće formirati većinu koja bi se dugo održala.
GLAVNI BIZNISMEN SRBIJE
Srbija, od 2012. godine i promenjenog načina održavanja izbora, nema nikakvih problema sa većinom u parlamentu. Ali, svejedno, na svakih 18 meseci ide se na izbore da se vidi kako ko stoji. To je način na koji ovaj režim razume demokratiju – niko nije imao toliko izbora, sve je pruženo i omogućeno opoziciji, ali, eto, narod uvek, od 2012. daje masovnu podršku listi na kojoj je Vučić i onda se on poduhvata sastavljanja Vlade Srbije.
Za trenutni proces konsultacija svi znaju da ne služi ničemu. Jer i da nema dilema oko regularnosti izbora – a i zbog nužnosti da se hitno radi na mnogo važnih projekata za Srbiju, kako vlast svakoga dana govori – Srpska napredna stranka ima apsolutnu većinu, pa nije jasno zašto već nije formirana Skupština Srbije. Takođe i Vlada, te zašto nije krenula u “realizaciju projekata”.
Čitava javnost zna da do toga nije došlo i da je u Srbiji čitav sistem napravljen kako bi se stvorili uslovi da se važne odluke nikada ne donesu, da zemlja bude u VD stanju i da, onda, po prirodi, jedini koji ima legitimitet i autoritet jeste Vučić. On zato i sada o svemu odlučuje.
Svakoga dana se vidi kako to izgleda. Recimo, Ministarstvo prosvete po inerciji donese neki Pravilnik, a onda se umeša predsednik sa Instagrama i upravlja politikama u oblasti obrazovanja. Ili – nemamo ministra sporta pa Vučić mora da se bavi finansiranjem sporta i organizacijom sportskih igara mladih. Dalje – pošto nemamo ministra energetike, predsednik mora da govori i o Rio Tintu… Uzmite bilo koju oblast i videćete da se sav legitimitet svalio na pleća srpskog predsednika i da on mora sve sam.
Možda je iz tog razloga Vučić “požurio” sa protokolom i krenuo u konsultacije oko formiranja nove Vlade. Za nju većina građana ne haje ni malo – svi gledaju u predsednika Srbije. Jer Vučić je dvanaest godina po dolasku na vlast ispunio obećanje koje je dao onda u kampanji: da će napraviti “one stop shop” mesto za sve one koji žele da dođu u Srbiju i investiraju. U međuvremenu je proširio obim odgovornosti tog “jednog mesta”. Sada je bukvalno sve postalo pravljenje posla sa Vučićem – od zidanja vrtića u nekom selu i pisanja udžbenika iz istorije za osnovne i srednje škole, do izgradnje planova za metro i Ekspo 2027.
KO JE KO U SRPSKOJ VLADI
U nekoj drugačijoj prošlosti, Vučić je davao izvesnu autonomiju ljudima koji su sa njim radili. Recimo, avantura sa Sašom Radulovićem kao ministrom privrede (poslednjeg čijeg se imena neko seća), Lazarom Krstićem na mestu ministra finansija, te Dušanom Vujovićem takođe na mestu ministra finansija u periodu od četiri godine. Da li se sećate šta je u Prvoj Vučića Vladi vodila Kori Udovički, na kom mestu je radio Srđan Verbić, u koliko je vlada ministar bio Vanja Udovičić, a na kojoj poziciji se nalazio Velimir Ilić?
U kvizu, “Ko je ko u srpskoj vladi” mogla bi da se nađu i pitanja: Koje je ministarstvo vodio Aleksandar Antić, a koje Goran Knežević? Na kojim je mestima u vladi bio Aleksandar Vulin, a na kojima Bratislav Gašić i u kom periodu? Kako se zove ministarstvo koje vodi Marko Blagojević, a od koga je Ministarstvo državne uprave nasledio Aleksandar Martinović?
Zbirno, mnogo se tu ljudi izmenilo tokom ove dekade. Opet, ne računajući prve dve godine kada je formalno stolovao Dačić, pravo je pitanje ko će iz sadašnje ekipe igrati na proleće, jednom kada bude položena zakletva u Skupštini Srbije. Oko Vučića – to je već bila tema više analiza – ostalo je malo neistrošenih kadrova i nepotrošenih ljudi koje bi u novom turnusu mogao da upotrebi. On je često koristio ljude koje bi promovisali mediji tipa Pink i Hepi kao kadrove za ministarstva – za savetničke pozicije ili mesta državnih sekretara.
Njegova nova najava stvaranja “Pokreta za narod i državu” zvuči više kao konkurs za mesto u vladi koje više nije toliko privlačno za staru gardu, što je pregrmela više budžeta i obrnula na stotine tendera. U državne poslove ili poslove sa državom već su uvučeni svi koji skupljaju kapilarne glasove i nije lako sada naći nove kadrove koji bi doneli dinamiku u medijskom predstavljanju režima.
Naime, Vučić je kroz godine uspeo da od važnog mesta ministra napravi “analitičara” koji skapava u TV studiju od jutra do mraka ponavljajući zajednički tekst koji je izdala predsednikova PR služba. Za taj angažman, ako nisu bili iz drugog reda saradnika, dobijali su apanaže dovoljne da se kupi novi stan, uđe u novi veliki auto, deca pošalju na školovanje u Englesku, malo proputuje i ako ste muškarac, to je česta pojava, ponovo oženite. Ministri u Vučićevo doba su deo PR strategije i skoro nikad nosioci politike ministarstava na čijem su čelu. Predsednik Srbije ima i neverovatnu sposobnost. A to je da izračuna cenu svake osobe kojoj će ponuditi mesto u vladi. Izgleda da u tu svrhu služe konsultacije i odlaganje formiranja kabineta do poslednjeg dana – treba vremena da se napravi adekvatan “profajling”.
Vučićeve konsultacije liče na ono što svake godine radi fudbalski klub Pari Sen Žermen: stavi se veliki budžet na sto i onda se gleda ko bi mogao da pomogne Embapeu u narednoj sezoni. Kada se napravi ekipa, ona dominira u domaćem prvenstvu, ali je u Evropi ćorak uprkos velikom novcu koji se ulaže u tim. Tako i sprska vlada: dominantna u domaćim okvirima i potpuno nebitna van granica Srbije – tek sa ponekim bodom u elitnom takmičenju.
DVA ODSTO, DRUŽE
S druge strane, ono što je program buduće vlade, a i ta vlada će biti “vlada kontinuiteta”, kako to “voli da kaže” Ana Brnabić. Dakle, jedna te ista vlada koja traje od 27. aprila 2014. godine, predstavljeno je još na Svetoga Jovana u Palati Srbija kada se govorilo o projektu Ekspo 2027. i svim pratećim aktivnostima. Ciljevi su postavljeni, javno obelodanjeni, rečeno je koliko će biti novca uloženo u “te projekte” (više od 17 milijardi evra) i to je to.
Teško možemo da zamislimo da za mesec ili dva kada neka nova Vlada Srbije bude polagala zakletvu, Ana Brnabić ili Miloš Vučević (koji od 2016. godine pokušava da postane premijer) saopšte nešto drugo ili drugačije kao program vlade. Dakle, imamo vlasnika preduzeća, imamo strateške ciljeve, imamo knjigovođu (Siniša Mali) – sada treba odrediti izvršioce na 17 ili 27 pozicija u zavisnosti od toga ko će još pristati da bude deo “tima”. Za to vreme, sve radi po starom, Srbija ima godišnji budžet od približno 20 milijardi evra, javni dug je veći od 35 milijardi evra, strane direktne investicije su oko 4 milijarde evra, kolika je i visina doznaka dijaspore.
Srpska je privreda u deset godina Vučićevog samostalnog vladanja rasla dva odsto u proseku, što je dovoljno za preživljavanje i zanavljanje, ali, kao što i sami vidimo, daleko smo i sve dalje od proseka Evropske unije. Čak smo dodatno zaostali i u odnosu na Rumuniju, koja se u istom periodu razvijala duplo brže.
V.D. DRŽAVA
U tekstu je već rečeno da kandidati za ministra dolaze iz drugog ešalona i koalicionih partnera. U vladi se neće naći najbliži saradnici (osim Siniše Malija i možda Ane Brnabić) kao što su Andrej Vučić, braća Malović, Milan Radoičić, Darko Glišić, Nikola Petrović. Aleksandar Vulin je otpisan po drugim osnovama, a videće se koja je funkcija namenjena Marku Đuriću kada se vrati u otadžbinu.
Socijalistička partija Srbije uvek ima iste ljude koje nudi: Dačić, Antić, Bajatović (prvi među socijalistima koji je pozvao na priključenje “novom pokretu”), Slavica Đukić Dejanović, Tončev. Tu su dalje predstavnik dinastije Krkobabić iz PUPS-a i po neko mesto za partiju Rasima Ljajića (možda se i on reaktivira), druge Bošnjake i još neku manjinu.
Skupština Srbije je formirana kako je formirana početkom februara. Još nije završeno njeno konstituisanje, ali su počeli da teku rokovi i Vučić ima 90 dana da sastavi novi kabinet. Dakle – do početka maja. Trenutno tvrdi da će ta vlada voditi Srbiju četiri godine, ali deluje da ni sam ne veruje u to što izgovara. Paralelno sa konsultacijama o formiranju buduće vlade čeka se odluka nakon dobijanja izveštaja ODIHR-a koji je stigao u Beograd u ponedeljak, a treba da bude objavljen u sredu, 28. februara.
Ono što piše u njemu može da proizvede posledice po postupak sastavljanja vlade, ali i način na koji će biti razrešena kriza u Beogradu i po pitanju dolaska ili nedolaska međunarodne verifikacione misije u narednim nedeljama i mesecima. Sve te događaje koji bitno utiču na budućnost Srbije država dočekuje u V. D. stanju i u nadi da će jedan čovek znati šta i kako, te da će uraditi nešto što neće dodatno gurnuti Srbiju van civilizovanog sveta.
U konsultacijama opozicija ne učestvuje jer ne želi da prizna protokol nakon nečega za šta veruje da je bila izborna krađa i da odnos snaga u parlamentu Srbije ne odražava pravu izbornu volju građana Srbije. Iako to, navodno, ne uznemirava Vučića, u pitanju je dodatni pritisak. Jer koliko god on ignorisao stvarnost, predstavnici milion birača mu šalju poruku da je pokrao izbore i time dramatično ugrozio demokratsku budućnost Srbije.
Ono što nas iskustvo i poznavanje Vučićevog načina upravljnja politikom u Srbiji uči jeste da će on čekati koliko god može i da će odluka o mandataru i datumu formiranja vlade u Skupštini Srbije biti deo nekog šireg taktičkog PR plana koji treba da obezbedi stabilnost njegovog rejtinga na domaćem terenu, ali i u međunarodnoj areni. On će čekati do poslednjeg trenutka, pratiće šta svi drugi imaju da kažu ili urade i trudiće se da sve što bi mogli da budu argumenti koji mu ne idu u prilog okrene naopako uz pomoć snažne TV mašinerije.
Gde je tu Vlada Srbije? Ko će da upravlja ovom državom? Da li će Orlić biti novi ministar policije? Da li Vesić ostaje da zida puteve i pruge? To zaista ne izgleda kao najvažnija stvar u ovom trenutku.
A trebalo bi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Zašto je Tomislav Momirović slika i prilika duboke države u Srbiji? Kakve veze s tim imaju “srpski svet”, kao i civilne i vojne službe? I konačno, zbog čega bi njegovo učešće u bilo kojoj novoj vladi armiralo toksičnost u društvu i državi
