Ova zemlja sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni
Ja sam Kris Bojington i studiram globalne komunikacije na Državnom univerzitetu Oklahoma. Imam profesionalno iskustvo kao menadžer prodaje u oblasti tehnologije, a takođe sam veći deo života radio kao muzičar. Ova radno-studijska praksa mi je dala mogućnost da zaronim u srpsku kulturu i istražim duboke veze između naših naroda.
Od trenutka kada sam stigao u Beograd, očarala me je živahna energija grada i spoj starinskog šarma i moderne dinamike. Prve dane proveo sam šetajući kaldrmisanim ulicama, upijajući raznoliku arhitekturu koja priča priču o složenoj srpskoj istoriji. Jedan od prvih užitaka tokom mog boravka bila je poseta Muzeju Nikole Tesle. Kao neko sa iskustvom na polju tehnologije, bio sam fasciniran Teslinim pionirskim radom i interaktivnim demonstracijama njegovih izuma.
KROZ UNUTRAŠNJOST
Ipak, Beograd je bio tek početak mog putovanja. Putovanje je postalo još uzbudljivije kada smo se zaputili u istočnu Srbiju. Naša prva stanica bila je arheološko nalazište Lepenski Vir. Radiokarbonska datiranja smeštaju stanovnike ovog područja između 9500/7200-5500. godine p. n. e, što Lepenski Vir čini jednim od najstarijih ljudskih naselja u Evropi. Posebno zapanjujuće je kako je ova drevna civilizacija napredovala uz reku ostavljajući iza sebe složene kamene skulpture i rane primere urbanog planiranja.
Te noći bili smo smešteni u šarmantnom eko-selu koje se nalazi uz samu obalu Dunava. Tradicionalne kuće malterisane blatom, predivno renovirane iznutra, pružale su savršenu kombinaciju istorijske autentičnosti i modernog komfora. Jedan od najboljih momenata ovog segmenta putovanja bilo je plivanje u Dunavu. Hladna voda je bila osvežavajući predah od letnje vrućine, a lebdeći u reci koja odiše istorijom, mogao sam da vizualizujem brojne civilizacije koje su živele duž njenih obala kroz milenijume.
Možda je najupečatljiviji događaj sa proputovanja istočnom Srbijom bila poseta “kraljici sireva” Ljubinki Pavlović, po nadimku Japanka, visoko u planinskim predelima. Kada smo stigli do njenog skromnog dućana, bio sam impresioniran strašću koju je ulagala u svoj zanat. Gladnim očima smo posmatrali kako priprema različite verzije njenog čuvenog sira, vrste “haloumi”. Ukusi su bili drugačiji od svega što sam dotad probao – bogati, složeni i očaravajući… Toplina gostoprimstva je dodatno učinila ovo iskustvo posebnim. Iako je postojala jezička barijera, ljubaznost “kraljice sireva” je prevazilazila reči. Dok smo sedeli u njenoj skromnoj kuhinji pijuckajući neizbežnu rakiju i degustirajući njene sireve, osetio sam duboku povezanost sa ovim mestom i njegovim meštanima. To je predstavljalo uvid u način života koji je generacijama u najvećoj meri ostao nepromenjen, kroz očuvanje tradicije i ukusa koji su sve ređi u našem globalizovanom svetu.
OTKRIĆE ŠABANA BAJRAMOVIĆA
Naše sledeće putovanje vodilo je u Niš, treći najveći grad u Srbiji, gde me je zapanjila toplina kojom odišu njegovi stanovnici. Za ručak nas je ugostila lokalna porodica priredivši nam gozbu sa tradicionalnim srpskim jelima. Gostoprimstvo koje nam je pružila porodica bilo je izvrsno, a kroz razgovore sa sinovima domaćina koji govore engleski, stekao sam uvid u poglede mlađe generacije o budućnosti Srbije.
Ono što me je najviše impresioniralo kod Niške tvrđave bila je njena dvojna uloga vojnog bastiona i kulturnog centra. Jaki kameni zidovi i impozantne kule svedoče o njenoj odbrambenoj svrsi, ali unutar ovih fortifikacija naišao sam na procvat umetnosti i istorije. U tvrđavi se sada nalaze muzeji, umetničke galerije, pa čak i pozornica za letnje događaje na otvorenom prostoru. Jedan od najzanimljivijih aspekata ove rečne tvrđave je njeno rimsko nasleđe. Na lokalitetu lapidarijuma izložena je impresivna kolekcija kamenih spomenika i zapisa iz doba Rimskog carstva, drevnog grada Naisusa. Dok sam prolazio između ovih artefakata, nisam mogao da se ne divim neprekinutom toku ljudske interakcije na ovom prostoru kroz hiljade godina.
Muzej džeza Nišvil, smešten neposredno na ulazu u tvrđavu, bio je iznenađujuće otkriće; kao muzičar, bio sam oduševljen otkrićem značajne uloge koju ovaj grad ima u svetu džeza. Osnovan 1995. godine, Nišvil džez festival je izrastao u jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u jugoistočnoj Evropi. Ugled festivala je utemeljen na raznovrsnom programu koji sjedinjuje tradicionalni džez sa avangardnim eksperimentisanjem i fuzionim stilovima obogaćenim elementima balkanske narodne muzike. Na festivalu su dosad nastupale neke od najuticajnijih figura u istoriji džeza, uključujući Rona Kartera, Majlsa Dejvisa, Benija Golsona… Posebno me je zainteresovalo saznanje o Šabanu Bajramoviću, poznatom kao “kralju romske muzike”, čiji su nastupi na Nišvilu pomogli da se spoje balkanske muzičke tradicije i džez improvizacija.
Stajao sam unutar Niške tvrđave, okružen vekovima istorije i uronjen u priče o džez nasleđu Nišvila osećajući duboku kulturnu povezanost. Ovde, u ovoj drevnoj tvrđavi, duh kreativnosti i umetničkog izraza nastavlja da cveta kroz univerzalni jezik muzike. Spajanje rimske baštine, džez sentimenta, osmanske arhitekture i modernih audio-sistema savršeno ilustruje sklad tradicije i modernosti koji počinje da me asocira na Srbiju. Džez festival Nišvil nije samo muzički događaj. On prelazi nacionalne granice i predstavlja omaž kulturnoj razmeni i platformu za umetnički dijalog.
Nastavili smo putovanje do Prokuplja. Narodni muzej Toplice pružio mi je dubok uvid u iskustva naroda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali arheološke izložbe su zaista privukle moju pažnju, naročite one koje prikazuju artefakte iz Vinčanske kulture što potiču iz 5500. godine pre nove ere. Bilo je inspirativno uvideti tako opipljive veze sa drevnom prošlošću čovečanstva.
MISIJA HALIJARD U SELU PRANJANI
Jedno od najupečatljivijih iskustava bila je poseta vinariji “Doja”. Degustacija lokalnih sorti vina poput prokupca i tamjanike produbila je moje razumevanje jedinstvenog teroara ovog regiona. Strast koju proizvođači vina pokazuju za očuvanje i promovisanje autohtonih sorti grožđa bila je inspirativna i zarazna. Nakon toga, put nas je odveo do obližnje Kuršumlije gde smo posetili jedan od najstarijih manastira na Balkanu. Razgovor sa monahom i pokušaj sviranja tradicionalnog jednožičanog guslanog instrumenta bili su izuzetno duboko kulturno iskustvo, ali sam shvatio da zaista moram da unapređujem svoje guslačke veštine.
Možda najupečatljiviji deo mog putovanja, koji me je jako dirnuo, predstavlja poseta Memorijalu misije Halijard blizu Pranjana. Dok sam stajao na mestu gde je spaseno više od 500 savezničkih avijatičara u najvećoj operaciji te vrste u Drugom svetskom ratu, bio sam impresioniran hrabrošću meštana koji su se odvažno suprotstavili opasnostima kako bi im pomogli. Susret sa njihovim potomcima, kao i obilazak kuće u kojoj su nekada boravili avijatičari, učinili su ovaj istorijski trenutak veoma stvarnim i duboko emotivnim.
Dok se približava 80. godišnjica Operacije Halijard 2024. godine, sve više shvatam značaj ovog zajedničkog istorijskog trenutka. Memorijal ne samo da odaje počast hrabrim herojima iz prošlosti, već služi i kao poveznica između naroda podsećajući nas na našu zajedničku humanost. Kada sam napuštao to mesto, osećao sam duboko poštovanje prema ovom dugotrajnom i nepokolebljivom prijateljstvu između Srbije i saveznika, koje je nastalo u ratnom periodu, ali se održalo kroz međusobno poštovanje i deljenje zajedničkih vrednosti.
Naravno, nijedan prikaz Srbije ne bi bio potpun bez spominjanja neverovatne hrane i pića, ali to bi verovatno zahtevalo još jedan, poseban članak. Od obilnih roštiljskih jela do raskošnih peciva, svaki obrok je predstavljao pravu gastronomsku avanturu. A tu je i rakija, neizostavna voćna rakija koja je dostupna na svakom koraku. Iako mi je bilo potrebno neko vreme da se naviknem, svakako sam naučio da cenim značaj i radost deljenja čašice (ili nekoliko) sa novim prijateljima.
Kako se vreme mog boravka u Srbiji privodi kraju, zapanjen sam koliko sam naučio i koliko su mnoga predubeđenja koja sam imao razbijena. Ova država, sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću, prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni. Moje putovanje kroz Srbiju bilo je više od običnog akademskog iskustva – bila je to duboka lekcija o snazi kulturne razmene.
Na dan istorijskog protesta 15. marta, tačno u 19:11, nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. “Vreme” je utvrdilo brojne detalje o jezovitom zvuku koji je u sekundi razdvojio građane u prepunoj ulici, kao i onome što se dešavalo pre i posle
Ne može medijska blokada baš sve da blokira. Gnev je rastao, stvar je pukla, a studenti su hrabrošću probudili hrabrost i kod drugih. Naprednjacima se sveti i činjenica da su ukinuli politiku i javnu debatu, ubili opoziciju i vodili isključivo monolog, samopouzdani verovali da će njihova do zore goreti. A pretis-lonac se sve više zagrevao
“Predsednik Republike je govorio da ima mnogo milionera u njegovoj stranci. Onda ne znam šta bi značilo da je ovo pobuna bogatih. Ne mogu studente da tretiram kao tajkune i bogataše, to bi bilo smešno”, kaže Ružić za “Vreme”. “Samosvesni ljudi osećaju šta u društvu nije dobro. A sada situacija stvarno nije fenomenalna ili možda ja samo nemam ružičaste naočare”
Šta je vlada narodnog poverenja? Čemu bi ona vodila? Zašto je režim toliko osporava odnosno čega se toliko plaši? Šta govore primeri iz komšiluka
Sporadične akcije opozicije sve manje interesuju javnost. Narod kreće u samoorganizovanje u nedostatku vere da sadašnje političke stranke mogu bilo šta suštinski da promene. S druge strane, režim je uzdrman, ali dok tužilac i policija ne krenu da hapse sami zbog korupcije, a ne po nalogu, mora se tražiti političko rešenje za ono što se dešava u Srbiji
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
