Ova zemlja sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni
Ja sam Kris Bojington i studiram globalne komunikacije na Državnom univerzitetu Oklahoma. Imam profesionalno iskustvo kao menadžer prodaje u oblasti tehnologije, a takođe sam veći deo života radio kao muzičar. Ova radno-studijska praksa mi je dala mogućnost da zaronim u srpsku kulturu i istražim duboke veze između naših naroda.
Od trenutka kada sam stigao u Beograd, očarala me je živahna energija grada i spoj starinskog šarma i moderne dinamike. Prve dane proveo sam šetajući kaldrmisanim ulicama, upijajući raznoliku arhitekturu koja priča priču o složenoj srpskoj istoriji. Jedan od prvih užitaka tokom mog boravka bila je poseta Muzeju Nikole Tesle. Kao neko sa iskustvom na polju tehnologije, bio sam fasciniran Teslinim pionirskim radom i interaktivnim demonstracijama njegovih izuma.
KROZ UNUTRAŠNJOST
Ipak, Beograd je bio tek početak mog putovanja. Putovanje je postalo još uzbudljivije kada smo se zaputili u istočnu Srbiju. Naša prva stanica bila je arheološko nalazište Lepenski Vir. Radiokarbonska datiranja smeštaju stanovnike ovog područja između 9500/7200-5500. godine p. n. e, što Lepenski Vir čini jednim od najstarijih ljudskih naselja u Evropi. Posebno zapanjujuće je kako je ova drevna civilizacija napredovala uz reku ostavljajući iza sebe složene kamene skulpture i rane primere urbanog planiranja.
Te noći bili smo smešteni u šarmantnom eko-selu koje se nalazi uz samu obalu Dunava. Tradicionalne kuće malterisane blatom, predivno renovirane iznutra, pružale su savršenu kombinaciju istorijske autentičnosti i modernog komfora. Jedan od najboljih momenata ovog segmenta putovanja bilo je plivanje u Dunavu. Hladna voda je bila osvežavajući predah od letnje vrućine, a lebdeći u reci koja odiše istorijom, mogao sam da vizualizujem brojne civilizacije koje su živele duž njenih obala kroz milenijume.
Možda je najupečatljiviji događaj sa proputovanja istočnom Srbijom bila poseta “kraljici sireva” Ljubinki Pavlović, po nadimku Japanka, visoko u planinskim predelima. Kada smo stigli do njenog skromnog dućana, bio sam impresioniran strašću koju je ulagala u svoj zanat. Gladnim očima smo posmatrali kako priprema različite verzije njenog čuvenog sira, vrste “haloumi”. Ukusi su bili drugačiji od svega što sam dotad probao – bogati, složeni i očaravajući… Toplina gostoprimstva je dodatno učinila ovo iskustvo posebnim. Iako je postojala jezička barijera, ljubaznost “kraljice sireva” je prevazilazila reči. Dok smo sedeli u njenoj skromnoj kuhinji pijuckajući neizbežnu rakiju i degustirajući njene sireve, osetio sam duboku povezanost sa ovim mestom i njegovim meštanima. To je predstavljalo uvid u način života koji je generacijama u najvećoj meri ostao nepromenjen, kroz očuvanje tradicije i ukusa koji su sve ređi u našem globalizovanom svetu.
OTKRIĆE ŠABANA BAJRAMOVIĆA
Naše sledeće putovanje vodilo je u Niš, treći najveći grad u Srbiji, gde me je zapanjila toplina kojom odišu njegovi stanovnici. Za ručak nas je ugostila lokalna porodica priredivši nam gozbu sa tradicionalnim srpskim jelima. Gostoprimstvo koje nam je pružila porodica bilo je izvrsno, a kroz razgovore sa sinovima domaćina koji govore engleski, stekao sam uvid u poglede mlađe generacije o budućnosti Srbije.
Ono što me je najviše impresioniralo kod Niške tvrđave bila je njena dvojna uloga vojnog bastiona i kulturnog centra. Jaki kameni zidovi i impozantne kule svedoče o njenoj odbrambenoj svrsi, ali unutar ovih fortifikacija naišao sam na procvat umetnosti i istorije. U tvrđavi se sada nalaze muzeji, umetničke galerije, pa čak i pozornica za letnje događaje na otvorenom prostoru. Jedan od najzanimljivijih aspekata ove rečne tvrđave je njeno rimsko nasleđe. Na lokalitetu lapidarijuma izložena je impresivna kolekcija kamenih spomenika i zapisa iz doba Rimskog carstva, drevnog grada Naisusa. Dok sam prolazio između ovih artefakata, nisam mogao da se ne divim neprekinutom toku ljudske interakcije na ovom prostoru kroz hiljade godina.
Muzej džeza Nišvil, smešten neposredno na ulazu u tvrđavu, bio je iznenađujuće otkriće; kao muzičar, bio sam oduševljen otkrićem značajne uloge koju ovaj grad ima u svetu džeza. Osnovan 1995. godine, Nišvil džez festival je izrastao u jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u jugoistočnoj Evropi. Ugled festivala je utemeljen na raznovrsnom programu koji sjedinjuje tradicionalni džez sa avangardnim eksperimentisanjem i fuzionim stilovima obogaćenim elementima balkanske narodne muzike. Na festivalu su dosad nastupale neke od najuticajnijih figura u istoriji džeza, uključujući Rona Kartera, Majlsa Dejvisa, Benija Golsona… Posebno me je zainteresovalo saznanje o Šabanu Bajramoviću, poznatom kao “kralju romske muzike”, čiji su nastupi na Nišvilu pomogli da se spoje balkanske muzičke tradicije i džez improvizacija.
Stajao sam unutar Niške tvrđave, okružen vekovima istorije i uronjen u priče o džez nasleđu Nišvila osećajući duboku kulturnu povezanost. Ovde, u ovoj drevnoj tvrđavi, duh kreativnosti i umetničkog izraza nastavlja da cveta kroz univerzalni jezik muzike. Spajanje rimske baštine, džez sentimenta, osmanske arhitekture i modernih audio-sistema savršeno ilustruje sklad tradicije i modernosti koji počinje da me asocira na Srbiju. Džez festival Nišvil nije samo muzički događaj. On prelazi nacionalne granice i predstavlja omaž kulturnoj razmeni i platformu za umetnički dijalog.
Nastavili smo putovanje do Prokuplja. Narodni muzej Toplice pružio mi je dubok uvid u iskustva naroda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali arheološke izložbe su zaista privukle moju pažnju, naročite one koje prikazuju artefakte iz Vinčanske kulture što potiču iz 5500. godine pre nove ere. Bilo je inspirativno uvideti tako opipljive veze sa drevnom prošlošću čovečanstva.
MISIJA HALIJARD U SELU PRANJANI
Jedno od najupečatljivijih iskustava bila je poseta vinariji “Doja”. Degustacija lokalnih sorti vina poput prokupca i tamjanike produbila je moje razumevanje jedinstvenog teroara ovog regiona. Strast koju proizvođači vina pokazuju za očuvanje i promovisanje autohtonih sorti grožđa bila je inspirativna i zarazna. Nakon toga, put nas je odveo do obližnje Kuršumlije gde smo posetili jedan od najstarijih manastira na Balkanu. Razgovor sa monahom i pokušaj sviranja tradicionalnog jednožičanog guslanog instrumenta bili su izuzetno duboko kulturno iskustvo, ali sam shvatio da zaista moram da unapređujem svoje guslačke veštine.
Možda najupečatljiviji deo mog putovanja, koji me je jako dirnuo, predstavlja poseta Memorijalu misije Halijard blizu Pranjana. Dok sam stajao na mestu gde je spaseno više od 500 savezničkih avijatičara u najvećoj operaciji te vrste u Drugom svetskom ratu, bio sam impresioniran hrabrošću meštana koji su se odvažno suprotstavili opasnostima kako bi im pomogli. Susret sa njihovim potomcima, kao i obilazak kuće u kojoj su nekada boravili avijatičari, učinili su ovaj istorijski trenutak veoma stvarnim i duboko emotivnim.
Dok se približava 80. godišnjica Operacije Halijard 2024. godine, sve više shvatam značaj ovog zajedničkog istorijskog trenutka. Memorijal ne samo da odaje počast hrabrim herojima iz prošlosti, već služi i kao poveznica između naroda podsećajući nas na našu zajedničku humanost. Kada sam napuštao to mesto, osećao sam duboko poštovanje prema ovom dugotrajnom i nepokolebljivom prijateljstvu između Srbije i saveznika, koje je nastalo u ratnom periodu, ali se održalo kroz međusobno poštovanje i deljenje zajedničkih vrednosti.
Naravno, nijedan prikaz Srbije ne bi bio potpun bez spominjanja neverovatne hrane i pića, ali to bi verovatno zahtevalo još jedan, poseban članak. Od obilnih roštiljskih jela do raskošnih peciva, svaki obrok je predstavljao pravu gastronomsku avanturu. A tu je i rakija, neizostavna voćna rakija koja je dostupna na svakom koraku. Iako mi je bilo potrebno neko vreme da se naviknem, svakako sam naučio da cenim značaj i radost deljenja čašice (ili nekoliko) sa novim prijateljima.
Kako se vreme mog boravka u Srbiji privodi kraju, zapanjen sam koliko sam naučio i koliko su mnoga predubeđenja koja sam imao razbijena. Ova država, sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću, prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni. Moje putovanje kroz Srbiju bilo je više od običnog akademskog iskustva – bila je to duboka lekcija o snazi kulturne razmene.
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
